Proširio se i proplamteo kroz naše gradove pravi požar "grafita" - tako se, naime, nazivaju poruke koje se, najčešće, pišu po zidovima metroa. Mi, metro, nemamo. Ali, zato imamo nove i stare zgrade, poslovne i solitere, imamo vozila gradskog prevoza, izloge, podzemne prolaze.
U tome je velika razlika između Švedske i Jugoslavije... I vaša je zemlja lepa, ali je vi ne čuvate. Dok smo bili u vozu, videla sam da ljudi bacaju sve i svašta i po podu, i kroz prozor, svuda. Nije mi jasno kako ne možete tome da stanete na put? Svuda u svetu se ljudi bore da se što manje zagađuje priroda, a vas kao da za to nije briga.
Odjednom sam osjetila da nisam sama u sobi, okrenula sam se i ugledala čoveka koji me je voleo, a kog ja nisam želela sresti, a kamoli s njim razgovarati. Rekao je: "Ljiljana, taj čovek ne zaslužuje tvoje suze." Ja sam vrisnula i rekla: Napolje, neću da te vidim! Otišao je kod strine, napio se i sve polupao šta mu je bilo pri ruci.
