Entertainment - Retro

Te ’69 se desio i Woodstock. Hipijevska kontrakultura i seksualno oslobođenje bili su na vrhuncu. Neka Linda i neki John vodili su ljubav na livadi, prepustili su se čulnim senzacijama i romantičnim predodžbama. Puteno i osjećajno harmonizirano je na Woodstocku. Poljem se širio miris marihuane, LSD je otvarao vrata percepcije, tako barem vele Aldous Huxley i ljubitelji njegovih poznijih radova

Iz današnje perspektive teško je zamisliti koliko je Travolta krajem sedamdesetih bio slavan – ne postoji niko ko bi se danas mogao uporediti s njim. Naravno da je bilo nezadovoljnih tinejdžera koji su probadali nos zihernadlama i ložili se na subverzivni rock, ali disco zvuk bio je senzacija dana na obe strane Atlantika, a John Travolta, kao Tony Manero, bio je njegov junak i simbol – vitez u belom poliesteru

Sarajevo dočekuje veliki rock'n'roll bend s radošću i uzbuđenjem kakvi se retko sreću. Koncert U2 je udarna vest na svim lokalnim TV stanicama, dnevnoj štampi, radiju... Glavni organizator manifestacije je Alija Izetbegović lično koji dan ranije saziva sednicu Predsedništva na kojoj se utanačuju detalji u vezi sa obezbeđenjem

Sve se ređe čuje pucanje balona, ali adolescenti, ipak, razvlače žvaku palcem i kažiprstom, to je, valjda, prirodna taktilna reakcija; poneka teta je koristi ne bi li izgledala svežije, ne bez erotičnosti, takve koja se da porediti sa nezaboravnim “borosanama” (za mlađe: nisu žvake)

A mi smo uživali. Bili smo djeca, sada pioniri, koji su imali svoje vrtiće i svoje škole, igrali smo se na otvorenom i bili aktivni sportaši, u velikim stambenim zgradama socijalizma imali smo svoja skrovišta, logore i svoja igrališta, imali smo dječje časopise i stripove, imali smo Modru Lastu i nenadmašnog Lastana kojem smo se povjeravali, a koji nas je zajebavao, imali smo Smib, Radost i imali smo Pionira

April 1975: Već nekoliko godina humoristička serija "Leteći cirkus Montija Pajtona" zasmejava naše TV gledalište svojom specifičnom vrstom komike koja je nova i za stanovnike engleskog ostrva, naviknute da svakojake novotarije hladnokrvno primaju.

Vrijeme u BiH se, do 1990-ih, računalo na ono prije i poslije Olimpijade. Sarajlijama i svima nama 35 godine kasnije ostala su samo sjećanja, mitovi i legende. Priče, anegdote i preuveličavanja. Nostalgija i žal za vremenom koje se nije smjelo završiti na tih 11 dana, nego je moglo i trebalo pokrenuti revoluciju i postati svakodnevica. I činjenica da nije i da, ako mogu parafrazirati Borisa Dežulovića, ništa ne pokazuje koliko smo zaglibili i zajebali stvar u zadnjih 35 godina koliko to pokazuje ova Olimpijada

Organizovan je svojevrsni plebiscit u šest tiskanih dnevnika širom Jugoslavije, isplivale su sve neke dobroćudne živuljke, divokoza, jagnje, veverica, čak se neko dosetio i grudve snega. I tu se pojavi Vučko, kontra varijanta, krvoločna zver u obličju malog nasmejanog smotanka. I Čola koji iz off-a, sa nekim sevadah amplitudama zaurlava “Sarajevoooooo!”. Pobednik novinskog izbora i konačni pobednik bio je akademski slikar, dizajner i karikaturista iz Slovenije Jože Trobec, dotad poznat i kao koautor istorijskog dizajna Iskre, telefona popularno nazvanog “Fitipaldi”

Sve što su Pankrti zapravo bili bilo je u njihovim tekstovima. A iz tih tekstova kao da je i potekao slovenski demokratski i nacionalno emancipatorski pokret u drugoj polovini osamdesetih. Prije “Dolgcajta” Slovenija je bila domovina Borisa Kidriča i Edvarda Kardelja, nakon “Dolgcajta” Slovenija je postala domovina Mladine, Tribune i Katedre

Nemati Pony značilo je ozbiljan hendikep, jer su se njime vozile i devojčice, u nekakvom kolektivnom ritualu, pre nego što su Idoli zapevali “Drugovi moji, radni veseli/Bicikle voze, ponositi svi”. Ne potcenjujmo, mnogo je plata u radničke porodice dovezao upravo Pony, pogotovu iz “ženskih” fabrika, još u vreme kada u industrijskim centrima nije, baš kao i poslednjih dvadesetak godina, bilo gradskog prevoza, pogotovo za treću smenu

Moglo bi da se kaže da je celokupna mitologija masovne kulture (čiji je "Kasandra" nesumnjivi deo) nastala na ruševinama jednog modernog mita - o neograničenim mogućnostima svih ljudi da ostvare maksimum svojih potencijala. Na žalost, realnost životnih monopola, nepravdi, nedaća i otudjenih elita prebacila je plan dešavanja u polje simbola, na livadu filma i televizije na kojoj, da parafraziram jednog provincijskog cinika, "pasu samo magarci"

Možda je organizacija naše Univerzijade potvrda da mi možemo mnogo više i bolje od onog što sada imamo. Možda bi neke recepte trebalo potražiti od onih koji su realizirali ovu velebnu priredbu pa da riješimo ono što nas tišti