Entertainment - Retro

Vučko Olimpijada Sarajevo

Neviđeni entuzijazam Vučkove Olimpijade

Vrijeme u BiH se, do 1990-ih, računalo na ono prije i poslije Olimpijade. Sarajlijama i svima nama 35 godine kasnije ostala su samo sjećanja, mitovi i legende. Priče, anegdote i preuveličavanja. Nostalgija i žal za vremenom koje se nije smjelo završiti na tih 11 dana, nego je moglo i trebalo pokrenuti revoluciju i postati svakodnevica. I činjenica da nije i da, ako mogu parafrazirati Borisa Dežulovića, ništa ne pokazuje koliko smo zaglibili i zajebali stvar u zadnjih 35 godina koliko to pokazuje ova Olimpijada

Vučko Olimpijada Sarajevo

O jednoj maskoti i opsadi civilizacije

Vučko, smotani, nasmešeni bosanski vuk

Organizovan je svojevrsni plebiscit u šest tiskanih dnevnika širom Jugoslavije, isplivale su sve neke dobroćudne živuljke, divokoza, jagnje, veverica, čak se neko dosetio i grudve snega. I tu se pojavi Vučko, kontra varijanta, krvoločna zver u obličju malog nasmejanog smotanka. I Čola koji iz off-a, sa nekim sevadah amplitudama zaurlava “Sarajevoooooo!”. Pobednik novinskog izbora i konačni pobednik bio je akademski slikar, dizajner i karikaturista iz Slovenije Jože Trobec, dotad poznat i kao koautor istorijskog dizajna Iskre, telefona popularno nazvanog “Fitipaldi”
Pankrti 03 S

Jubilej: 39 godina od albuma “Dolgcajt” grupe Pankrti

Računite z nami

Sve što su Pankrti zapravo bili bilo je u njihovim tekstovima. A iz tih tekstova kao da je i potekao slovenski demokratski i nacionalno emancipatorski pokret u drugoj polovini osamdesetih. Prije “Dolgcajta” Slovenija je bila domovina Borisa Kidriča i Edvarda Kardelja, nakon “Dolgcajta” Slovenija je postala domovina Mladine, Tribune i Katedre
Bajs 01 S

Retro: Život na dva točka

Pony, bicikl našeg detinjstva

Nemati Pony značilo je ozbiljan hendikep, jer su se njime vozile i devojčice, u nekakvom kolektivnom ritualu, pre nego što su Idoli zapevali “Drugovi moji, radni veseli/Bicikle voze, ponositi svi”. Ne potcenjujmo, mnogo je plata u radničke porodice dovezao upravo Pony, pogotovu iz “ženskih” fabrika, još u vreme kada u industrijskim centrima nije, baš kao i poslednjih dvadesetak godina, bilo gradskog prevoza, pogotovo za treću smenu
Kasandra 02

Pouke iz prošlosti

Kasandra, boginja za svakodnevnu upotrebu

Moglo bi da se kaže da je celokupna mitologija masovne kulture (čiji je "Kasandra" nesumnjivi deo) nastala na ruševinama jednog modernog mita - o neograničenim mogućnostima svih ljudi da ostvare maksimum svojih potencijala. Na žalost, realnost životnih monopola, nepravdi, nedaća i otudjenih elita prebacila je plan dešavanja u polje simbola, na livadu filma i televizije na kojoj, da parafraziram jednog provincijskog cinika, "pasu samo magarci"
Univerr 05 S

Univerzijada ’87: Dani kad se cijeli svijet divio Jugoslaviji i Hrvatskoj

Sve je bilo zajedničko, naše, jugoslavensko

Možda je organizacija naše Univerzijade potvrda da mi možemo mnogo više i bolje od onog što sada imamo. Možda bi neke recepte trebalo potražiti od onih koji su realizirali ovu velebnu priredbu pa da riješimo ono što nas tišti
Univerr 03 S

Veverica, maskota Univerzijade 1987. godine

Zagi: Svijet mladih za svijet mira

Stariji će se setiti da su zastavu sa olimpijskim krugovima u maksimirski stadion uneli Darjan Petrič, Jelica Komnenović, Bruno Orešar, Darko Pančev, Darjan Petrič, Mirko Čulić, Slađana Božić, Ivan Šibl, Tomislav Paškvalin i Slobodanka Čolović. Ili bar nekog imena. Zašto ne i najlepše sportistkinje bivše Jugoslavije, Šibenčanke Danire Nakić. Na borilištima su carovale moćna američka sprinterka Gvendi Torens koja je osvojila zlatne medalje na sto i dvesta metara i u štafeti. Najuspešnija sportistkinja bila je Rumunka Noemi Jung sa pet zlata I dve bronze. Jugoslavija je u košarci pregazila SAD, osvojila zlato, a Dražen zabio 35 koševa. I košarkašice su osvojile turnir, Darjan Petrič dva srebra, najbolji na 800 metara bili su Slobodan Popović i Slobodanka Čolović. Sjajni sastav odbojkaša osvojio je zlatnu medalju, pobedivši u finali NR Kinu
Mišo Kovač

Nostalgična šetnja kroz prošlost

Retro džuboks: Pjesme moje mladosti

Bilo je još postova o glazbi iz tih i kasnijih vremena, ali oni nisu sačuvani nekim naknadnim backupom. A najveći dio njih nije niti će po svoj prilici biti napisan. Jer koliko pjesama, toliko i potencijalnih proustovskih kolačića tj. sjećanja. I nisu moji nešto posebno, svatko ima neke svoje s kojima si katkad zasladi život ili makar poboljša okus nečeg što mu se servira u sklopu svakidašnjeg menija. Jer glazba je (ipak) zvonka radost!
Allol 01 S

Nostalgična šetnja kroz šezdesete

Retro džuboks: Pjesme mog djetinjstva

Svojevremeno, dok sam još imao živaca i volje visjeti na Fejsu, dosta tog se na mom profilu vrtjelo oko glazbe. Ovdje bih se zadržao na postovima o pjesmama s okusom onih legendarnih proustovskih "madeleine" kolačića koji nam okidaju sjećanja i vraćaju u prošlost. No dobro, ako bi baš inzistirali na kolačima onda bi u domaćoj varijanti to mogle bit neke davne krafne ili mamina orehnjača, ali princip tog neobičnog vremeplova je isti i kad se radi o pjesmi
Detj 04 S

Odrastanje u Jugoslaviji

Djetinjstvo između sna i jave

U razdoblju u kojem se najmlađi igraju i komuniciraju na društvenim mrežama, a dnevnu dozu fizičke aktivnosti nerijetko čine samo pokreti joystickom, vrijedno je osvrnuti se na vrijeme lišeno obilja tehnoloških blagodati i s puno nižom razinom materijalnog bogatstva, ali s klincima koji su gotovo iz ničega gradili vlastiti svijet mašte, kreativnosti i znatiželje. „Djeca su naše najveće blago“ – nije samo otrcani klišej, nego i papagajski citirane riječi sveprisutnog druga Tita ranih pedesetih godina. Zavirimo stoga na tajnu retromapu pronađenu na tavanu i otkrijmo skriveno blago nestalih djetinjstva
Abrozz 07 S

Sećanje na 1969: Veličanstven doček predsednika SFRJ

Dan kad je Tito posetio Sombor

Pre 50 godina, 19. aprila 1969. godine, predsednik nekadašnje SFR Jugoslavije, maršal Josip Broz Tito, zvanično je posetio Sombor. Mada je, odlazeći u svoja omiljena lovišta kraj Bačkog Monoštora i Bezdana, često prolazio kroz Sombor, bila je to njegova prva i jedina poseta gradu, koji ga je još 21. maja 1962. proglasio za svog počasnog građanina
Jimi Hendrix

Rock bilježnica

Hendrix na Zapadu (1970. – 2019.)

Pokrenuo sam ručicu gramofona i ploča je zasvirala. Isti čas sam pribjegao tim zvukovima, kao da mi se ukazala Gospa od-bilo-kuda. Odjednom sam postao fokusiran, pamćenje me služilo, ali overemotivnost nisam svladao. A ni sa sluhom nisam postajao bolji, jok, no ovo je bilo stvarno izvan običnog poimanja kulture sviranja. Ono, majke mi. Pa mi je pomoglo da počnem komunicirati s dva različita svijeta koja su se u meni sudarala
Arokko 34 B

Retro monoview: Zoran Kostić Cane, Partibrejkers, 1997, XZ magazin

Preteški za održavanje

Pre deceniju i po, niko, ali apsolutno niko, ne bi ni dve pare stavio na to da će Partibrejkers opstati duže od par sezona. A oni ne samo da su opstali, nego su, uvek, samo i jedino terajući po svome, izrasli u najveće autentične zvezde jugoslovenskog roc'n'roIla. Četvrtog oktobra 1997. navršiće se 15 godina od prve svirke Partibrejkersa. Tridesetog avgusta je trebalo da sviraju besplatni koncert kod Kule Nebojše na Kalemegdanu i time označe pojavIjivanj petog studijskog albuma, Ledeno doba. Onda se desila kiša, nekakvo hoću-neću u organizaciji, problemi sa ceradom, sa odgovornošću ako nekog udari struja... Ovaj susret bio je unapred zakazan za nedelju po podne, dan posle, u Centru "Sava", na mestu gde je nekad bila livada na kojoj je Cane sa ekipom iz kraja igrao fudbal. Nije poneo ličnu kartu, tako da su nas veoma ljubazni portiri jedva pustili da uđemo. Nismo ni seli, a on je počeo da priča. Smireniji je nego ranije, mada brže govori. Sjaj u očima ostao je potpuno isti. Leden