Entertainment - Retro

Croom1

Mala Tifa u selu Velika

Kako izaći iz autobusa

I, dok je autobus prašio sve bliže raskrsnici na kojoj treba da izađe, Tifa je postajala uznemirenija, i kružeći pogledom po grozdovima putnika koji su blokirali izlazna vrata, ponavljala mahinalno: ''Kako ću da izađem?'. Ja sam se nasmijao, a ona mi prekorno dobacila: ''Nemojte da mi se smijete''. Po tome sam zaključio da joj stvarno nije lako. A kad je autobus stao, Tifa je bila usplahirana srna, satjerana u škripac. Bio je to slikovit primjer iz psihologije, koju je i Tifa učila, ali ona toga sada nije bila svjesna i nije imala vremena za samoposmatranje
Samac 01 S

Izgradnja pruge Šamac - Sarajevo

Ašov, lopata, pijuk i kolica, to je oruđe svakog omladinca

Na usjeku se radilo i danju i noću. Radilište su osvjetljavali nekim velikim limenim kantama za koje se šaputalo da su ''protivavionski reflektori'' i kojima djeca nisu mogla nikako prići. Pored njih je uvijek neko stražario, i to sa pravom puškom. I pokušaji da se muvamo po gradilištu i nosamo obijene emajlirane bokale sa vodom nisu uspjeli. Bilo je zabranjeno. Ali, mogli smo ispred stanice postaviti sto, kante sa vodom i lončiće te nuditi brigadire vodom
Croom1

Učitelji koji se pamte

Svak mora olovku u šake

Uz školsku zgradu, u Bušletiću, gdje su radili Jelena i Boško Banjanin, poče da raste još jedna, veća. Nazvaše je Narodni dom. Škripe zaprežna kola, voze se cigla i balvani, tešu grede; svraćaju poslanici i senatori da vide kako to mladi učitelji organizuju narod. Učiteljica u školskoj zgradi preuredi jednu zapuštenu prostoriju, napuni je knjigama i na vratima napisa: Narodna biblioteka. Učo sabra dobru četu mladih, zdravih momaka – da vježbaju. Dade im ime: sokoli. A Jelena, kao da ne da prednost mužu, okupi dvadesetak djevojaka – da skupa pjevaju. Od djevojaka hor
Tioo 01 S

Retro: Rekli su o Titu (4)

Poslednji veliki čovek naše epohe

Lik i delo Josipa Broza Tita ostaju da žive među narodima raspale Jugoslavije kao primer da je na ovim prostorima moglo i drugačije da se živi i radi, te da nacionalističko ludilo u koje smo dobrovoljno potonuli pre tri decenije nije jedina moguća stvarnost. Uprkos svim osporavanjima, Tito svakim danom postaje sve življi, a bogato nasleđe njegove epohe tek treba da bude proučeno. Mnogi su govorili o Titu, a mi donosimo mali izbor najzanimljivijih izjava
Tito

Retro: Rekli su o Titu (3)

Mudrost bratstva i lepota jedinstva

Lik i delo Josipa Broza Tita ostaju da žive među narodima raspale Jugoslavije kao primer da je na ovim prostorima moglo i drugačije da se živi i radi, te da nacionalističko ludilo u koje smo dobrovoljno potonuli pre tri decenije nije jedina moguća stvarnost. Uprkos svim osporavanjima, Tito svakim danom postaje sve življi, a bogato nasleđe njegove epohe tek treba da bude proučeno. Mnogi su govorili o Titu, a mi donosimo mali izbor najzanimljivijih izjava
Bpro 02 S

Kako je Luković otkrio svog omiljenog književnog recenzenta

“Bolja prošlost” putuje svetom

Back than there were not as many books about music as today, mostly some encyclopedias translated from foreign languages. And lo and behold, suddenly I discovered this wonderful, large book titled "Bolja prošlost" ("The Better Past?") by journalist Petar Luković that was exclusively focused on pop music of Ex-Yu and how it grew, changed, metamorphosed and slowly integrated into society hat was slowly recovering from WW2 and was suspicious towards anything that came from the "rotten west". Luković had this brilliant idea to present half a century of popular music trough some 40+ chapters with most visible artists from different backgrounds, starting from very early ones who started right after WW2 and ending the story in 1989. when the book was published. It was such a staggeringly brilliant idea that I adored it back then and still do, this is kind of book I would write myself simply for the pleasure and joy of writing..,.
Avojz 01 S

Na šinama napretka

Ko se još sjeća "ćire"?

U ovo vrijeme elektronike i automatike na željeznici teško je zamisliiti tu malu zadimljenu lokomotivu kako na strminama od Vrhova do Lupljanice jedva vuče svoj teret. Oznojeni ložač ubacivao je tone uglja u njenu užarenu peć. Kao na slici sa Divljeg zapada. Zakašnjeli putnici iz Dervente stizali su ga bržim hodom prijekim putem do Lupljanice. Od Broda do Sarajeva vozilo se deset do dvanaest časova. Duže nego danas od Beograda do Kardeljeva
Trainna 04 S

Retro: Posljednji zvižduk ''ćire'' u Jugoslaviji

Amin za jednu Bosnu

Mnogi hroničari su rekli da je ulaskom ''ćire'' u Bosnu – Bosna ušla u svet i svet u nju! U ovom lepom, prijatnom i svakako smirenom trenutku, uz najdublje poštovanje, za sve što je on dobra i zla učinio ovoj zemlji, neka mi bude dozvoljeno jedno oprečno mišljenje, jedno drugo zaključivanje i sećanje. Meni se čini da je Bosna ušla u svet upravo onda kada je ''ćira'' definitivno krenuo na sever, a to znači skoro, uz sve što se najdivnije na svetu nalazi upravo u ovoj zemlji koja se zove Bosna
Bollja1

Cela knjiga pred XXZ-čitaocima: Bolja prošlost (Mladost 1989)

Jedna knjiga, stotinu života i tek nekoliko ratova

Bilo je to vreme teške depresije i teških razgovara o budućnosti; ono što sam otkucao, nosio sam sa sobom i pokazivao ljudima, sve verujući da ću naići na savet ili podršku. Uglavnom, nije bilo ni saveta ni podrške. Svima se priča o jugo-estradi činila iracionalnom u času kad je Slobodan Milošević postao motor ratnih obrtaja na prostorima danas mrtve SFRJ. Tokom Osme sednice i sam sam imao dilema; koga zabole priča o Đorđu Marjanoviću kad već sutra može da počne neki rat?
tito

Retro: Rekli su o Titu (2)

Ako je ovaj čovjek metalostrugar, onda ja nisam kraljica Velike Britanije

Lik i delo Josipa Broza Tita ostaju da žive među narodima raspale Jugoslavije kao primer da je na ovim prostorima moglo i drugačije da se živi i radi, te da nacionalističko ludilo u koje smo dobrovoljno potonuli pre tri decenije nije jedina moguća stvarnost. Uprkos svim osporavanjima, Tito svakim danom postaje sve življi, a bogato nasleđe njegove epohe tek treba da bude proučeno. Mnogi su govorili o Titu, a mi donosimo mali izbor najzanimljivijih izjava
Jura 01 S

Retro interview: Jura Stublić za list "Rock", 1987.

Sunce i dalje, povremeno, sija

Stvar koja me je lansirala, „Zamisli život u ritmu muzike za ples“, naš najveći hit, ’81. godine sam napisao na jednom madracu. Sve sam iz sobe morao prodati, da bih se bavio muzikom. Ostao mi je samo taj madrac i ja sam znao: Čovječe, ako sada ne uradiš jaku stvar, propao si! Nećeš imati šta jesti! I naravno da je došla dobra stvar. Tako da sad i predobro živim. Za mene bi bila mila majka da ponovo završim na svom madracu. Bio bih sretan. Napravio bih strašne stvari
Aarundek 01 S

Pariski interview: Darko Rundek za „Vreme zabave“, decembra 1994.

Bolero u tajnom gradu

Ove sam 1994. godine tri puta u Parizu video Darka Rundeka; dva puta smo se dogovorali za intervju, jednom ga umalo nismo uradili (falio nam je kasetofon), par puta smo bazgali po lokalima i sedeli po ćumezima oko Gare de Lyon; slučajnost je htela da budemo u istoj ulici Rue de Charenton, koju ću uvek pamtiti po pijaci i onim blesavim i bizarnim malim radnjama oko kojih su nakićeni bistroi i ostali mamci za potencijalne alkoholičare. Ovog puta, novembra 1994, imao sam – konačno – pravi povod da sretnem Darka Rundeka; u Srbiji su se pojavila dva kompakt-diska na kojima je celokupno stvaralaštvo grupe Haustor. Izvesni Šumi, diler ovog piratskog materijala, poslao mi je pismo i diskove za Rundeka. Ukratko, savršen scenario za lice s naše naslovne strane.
Arokko 10 B

Vlada Divljan (1958-2015): Intervju za „XZ“ 1996. godine

Niko na Balkanu nije ostao pošteđen ludila

Dolaskom u Australiju otvaramo jedno poglavlje koje bi moglo da preraste u roman (o Sidneju) ili bi bar moglo da izlazi u nastavcima. Normalan život? Čist mozak? Sigurno sam izbegao gomilu veoma teških stvari kroz koje ste vi prošli. S druge strane, isto me je toliko nekih drugih stvari dočekalo ovde, nepoznatih i neizvesnih...
Idolli 01 S

Saga o Idolima: Srđan Šaper intervjuiše Nebojšu Krstića (1994) za "Vreme zabave"

Krstić: Voleo bih da sam muzikalan

Naročito bih voleo da imam smisla za ritam. Kada bih bio takav, komponovao bih jednostavne i veoma ritmične pesme koje bi s jedne strane glorifikovale moju ličnost, a s druge bi ulepšavale ljudima pojedine životne trenutke i bile obeležje nečeg čega bi se svi rado sećali
Rokolo 03 S

Retro-interview: Margita Stefanović Magi, »Vreme zabave« 1995.

Od dečačkih grafita do večnosti

Uvek sam se bojala da će se, kad budemo prestali da radimo, dakle čim završimo sve onako kako smo hteli, samo zatvoriti vrata iza nas i da će biti kao da ničega nije ni bilo...