Entertainment - Retro

Dolaskom u Australiju otvaramo jedno poglavlje koje bi moglo da preraste u roman (o Sidneju) ili bi bar moglo da izlazi u nastavcima. Normalan život? Čist mozak? Sigurno sam izbegao gomilu veoma teških stvari kroz koje ste vi prošli. S druge strane, isto me je toliko nekih drugih stvari dočekalo ovde, nepoznatih i neizvesnih...

Naročito bih voleo da imam smisla za ritam. Kada bih bio takav, komponovao bih jednostavne i veoma ritmične pesme koje bi s jedne strane glorifikovale moju ličnost, a s druge bi ulepšavale ljudima pojedine životne trenutke i bile obeležje nečeg čega bi se svi rado sećali

Uvek sam se bojala da će se, kad budemo prestali da radimo, dakle čim završimo sve onako kako smo hteli, samo zatvoriti vrata iza nas i da će biti kao da ničega nije ni bilo...

Lažem sistematski, sebe isto koliko i druge i često (ili ponekad) se zaprepastim nad činjenicom koliko je život jednostavniji kada se govori istina. Samo, za to je potrebno biti čovek koji ima čvrsto mišljenje o stvarima i ljudima, a ja nisam taj

Društveni usamljenik sa zabludelim pronicljivim pogledom i širokim osmehom koji bi mogao da bude i bolna grimasa, introvertni i samom sebi dovoljni egzibicionista, sjajni bubnjar koji svira tako da su njegovog kvaliteta svesni svi koji stoje na bini ispred njega i okolo, a malo ko od onih koji slušaju, nekako je uspeo da nas sve navede da prihvatimo njegova pravila igre i ostavimo ga da živi isključivo onako kako on želi i misli da treba

Verovatno sam početkom osamdesetih gušio neka kreativna nastojanja u Orgazmu, jer mi je bilo stalo da uradim što više svojih pesama. Sad radim i neke druge stvari, i želim da u ovaj deo priče uključim što više ljudi

Lik i delo Josipa Broza Tita ostaju da žive među narodima raspale Jugoslavije kao primer da je na ovim prostorima moglo i drugačije da se živi i radi, te da nacionalističko ludilo u koje smo dobrovoljno potonuli pre tri decenije nije jedina moguća stvarnost. Uprkos svim osporavanjima, Tito svakim danom postaje sve življi, a bogato nasleđe njegove epohe tek treba da bude proučeno. Mnogi su govorili o Titu, a mi donosimo mali izbor najzanimljivijih izjava

Ljudi u Srbiji ne znaju šta će s nama. Rano su nas proglasili za legende, samo da bi nas otpisali. A ako se budu birali prvi moderni sveci odavde, to ćemo biti mi

Avto magazin je u dvanaestom broju štampanom 4. juna 1974. godine objavio nekoliko anegdota čiji je glavni junak Tito, a tema automobili. Njihov izbor je napravljen iz knjige “Tito u anegdotama” Zvonka Štempringerja i Miloja Popoviča (Mladost, Beograd, 1972. godine) i bio je dodatak specijalu za Dan mladosti. Bilo je časno voziti se s Titom

Sada, kad su stvari ogoljele u ovoj zemlji i kad se preko noći poslije četrdeset godina društvenog vlasništva i nacionalizacije formiraju klase patrona­gazda i radničke klase i odjednom priča o potpisivanju godišnjih ugovora između njih, jesam marksist, vrlo veliki. Ali samo u tom smislu i ne dalje od toga. Tko su patroni u ovoj zemlji? Oni koji bi inače trebali platiti za sve svoje kriminalne postupke u prošlih četrdeset godina. Sad su postali patroni dajući ljudima kost da se oko nje glođu, skidajući joj četiri nule. Što su založili za te četiri nule? Založili su zemlju i njenu slobodu! To su založili. To su kriminalci. A ja sam jedini čovjek u Jugoslaviji koji to govori, a svi ostali su sretni.