Entertainment - Retro

Aadr 03 S

Privatna SFRJ istorija: Osamdesete, na korak od slave

Ne budite zabrinuti, budite vrlo zabrinuti

Decenijama odgajan mit o socijalnoj sigurnosti države koja ima reč socijalizam u imenu delotvorno je krunjen izveštajima o prezaduženosti zemlje izricanim tonovima duboke uznemirenosti, tugaljivim pričama o promašenim investicijama, besmislenim nestašicama kafe ili ulja ili još apsurdnijim restrikcijama struje koje su kulminirale u metaforičnom "raspadu sistema"
Siluee 01 S

Sećanje na “Džuboks”

Urbani ritam slobode

Magazin Džuboks se na tržištu pojavio 1966. i izlazio je tri godine. Ponovo se na kioscima pojavio 1974, što je trajalo sve do 1986. godine, kad je definitivno ugašen. Tokom svog postojanja pratio je razvoj rokenrola, novog vala i lansirao mnoge rock zvijezde s područja čitave Jugoslavije. Ovo je podsećanje na prvi muzički list iz neke socijalističke zemlje
Hauuso 01 S

Privatna muzička istorija osamdesetih u SFRJ

Azra moje mladosti

Prvi album Azre se završavao porukom: „Obrati pažnju na poslednju stvar“ i ja sam to i učinio. Sve dok majka nije ušla u moju sobu i pitala me šta to slušam celog dana. Pokazao sam joj omot i u nekoliko rečenica objasnio kakvo je to remek-delo. Dobra stvar sa majkama je što uvek veruju svojim sinovima. Otac je bio skeptičan, činilo mu se da se Džoni mnogo dere, a postao mu je simpatičan tek kad sam saznao i rekao mu da je i njegov ćale vojno lice, oficir u tenkovskim jedinicama. Kasnije smo otkrili Hajneovu pesmu „Azra“ i to nam je pomoglo da razumemo Štulićev zaokret ka sevdalinkama. Ali prvi album iz 1980. i sve što je objavio do Orvelove 1984. godine bili su ključni za nekoliko generacija rođenih krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina
Gorra 01 S

Retro: Šarlo akrobata, prvi interview za „Džuboks“ 1980. godine

Meni je tvoj mozak drag

Posle Idola i Električnog orgazma, na red su stigli Šarlo akrobata i sa njima završavamo ovaj mali ciklus upoznavanja novotarija iz muzičkog Beograda koji je probuđen iz sna. Milan, Koja i Ica razgovarali su sa Petrom Lukovićem, a vernu reprodukciju tog verbalnog koncerta prenosimo vam u obliku minijaturne drame u nekoliko činova. Pošto ste kupili karte, zauzeli svoja mesta, red je da se zavesa podigne…
Eeorg 01 S

Retro: Električni orgazam, prvi interview za „Džuboks“ 1980. godine

Orgazam moje mladosti

Pojam BAS-a vam, nadamo se, nije više nepoznat tim pre što Idoli rade punom parom, Šarlo akrobata traže svaku priliku da se predstave, mnogi drugi bendovi niču i kopaju iz sve snage da dostignu stariju i iskusniju rokersku sabraću. Dakle, u Beogradu se nešto događa i što je još lepše - nešto se dobro događa. U današnjoj epizodi „Sa BAS-om ste jači“ predstavljamo Električni orgazam
Let 3

Sjene prošlosti: Riječke longplejke od 1979. do 1994. godine (2)

Vinil je finil

A sada slijedi, kako to vole reći na Star treku, zaključak, odnosno nastavak prethodne kolumne o svim plejkama koje su objavljivane u proteklom stoljeću, ali i nastavak ove prakse koja je uvedena u svijet sredinom proteklog desetljeća, a usvojili su je i mladi izvođači, te potvrdila i starija generacija riječkih rokera. Pa, dakle, montiramo si temporalno sučelje na glavu i let's go prema godini...
Arive 10 S

Dečje serije Televizije Beograd

Kako se deca uče da odrastaju

Mladi gledaoci dobijali su sjajne komade i heroje iz komšiluka, ali i blago upozorenje da nije sve tako ružičasto kakvo na momente izgleda i da ima mnogo ozbiljnijih iskušenja od komšijskog podmetanja i, možda, nekih ozbiljnijih ljubavi od ove koja je sada najpreča. Bilo je to detinjstvo u kojem su se deca učila da budu ljudi u drugačijem životu, bez mobilazicija i ratova, bez emigracije, hiperinlatornih novčanica i praznih trgovina, bez nesreće svuda oko sebe
Bgdd4

Retro: Noćni život u Beogradu 1959. godine

Na Terazijama sam sreo Groficu

Kada sam stigao na trg Dimitrija Tucovića "trojka" je istovarila puna nedra poslednjih putnika, onih koji su uz viku i keč ez keč ken uspeli da uhvate poslednju "trojku", poslednji voz iz Madrida. Zaista, "trojka" baš tako i izgleda: kao poslednji voz iz Madrida. Mladići i devojke. Bele košulje i šarene suknje. Neko peva. Neko plače. Neko je povraćao. Kondukter se pobunio i rekao je da će otsada voziti samo trezvenjake. Zato je neko komandovao: tri puta ua za konduktera!
Popp 02 S

Sjene prošlosti: Riječke longplejke od 1979. do 1994. godine (1)

Život u ritmu vinila

Što se dogodilo sa albumima iz osamdesetih, kad su Rijeka i vinilna izdanja carovali? Sjećamo li se još tih imena: Vrijeme i zemlja, Davor Tolja, Marina Perazić, Cacadou Look, Dr Steel, Putokazi, Paraf, Arkana? Otvaramo muzičku kutiju od prije nekoliko decenija…
Ntall 02 S

Retro: VIS Idoli, prvi interview za „Džuboks“ 1980. godine

Retko te viđam s devojkama

Ako u svom neznanju skraćenicu BAS povežete sa beogradskom autobuskom stanicom, znajte da ste pogrešili. Imaćete na duši bar desetak bendova s beogradske alternativne scene – to je pravi BAS - koja, u poslednjih nekoliko meseci, budi nade da glavni grad može da izađe iz rockerskog slepila i začaurenosti. Šarlo akrobata, Električni orgazam, Butik i nekoliko anonimaca u ovom trenutku predstavljaju vrelo jezgro novog beogradskog zvuka kome preostaje najteži deo posla: da se probije kroz čelična vrata domaćih disko kuća i tako stigne do pametne publike u obliku ploče ili javnih nastupa. O tome i nekim drugim važnijim i apsurdnijim stvarima, sa Idolima razgovara Petar Luković. Fotose je napravio Dragan Papić, cela produkcija je, kao obično, zaštićena »Džuboksovim« copyrightom, sve u crno-beloj tehnici na širokom platnu
Btlss  05 S

Čežnja: Povratak u šezdesete godine

Priča o Bijelom albumu iz Bogovićeve

Box-set „The Beatles“ bio je najbolji dokaz kako smo se strelovito približili Zapadu. Kad državno poduzeće kao što je Jugoton objavi takvu dragocjenost samo mjesec dana nakon Velike Britanije, bilo je to nešto nezamislivo za standarde Istočne Europe
Assete 05 S

Sjećanje na osamdesete

Plan je bio da živimo vječno

Ponekad se i sinkronizirano pjevalo jer uvijek se netko našao s raštimanom gitarom i bogatim poznavanjem pet ili šest akorda. Cigarete, Filter 57, su se trošile i trovale pluća, nekima trajno ostavljajući traga, ali nitko to tada nije znao. Osim toga, plan se sastojao od toga da će se živjeti vječno. I tako su se slične epizode ponavljale jednom mjesečno, a adrese okupljanja alternirale, ovisno o tome čiji bi se roditelji otputili na nekakvo poslovno putovanje (čitaj: bijeg od napornih tinejdžera). Kada su se, međutim, planeti pogrešno posložili i apstinencija od druženja odužila, tražili su se drugi načini zabave. Za novac se svima fućkalo, ali ti je bio nužan ako si želio otići na neki koncert
Ekva 02 S

Jubilej: 35 godina od albuma Katarine II

EKV, rođeni u getu

Magi je pred kraj života ustvrdila – Milan je bio moj glas, Bojan je bio moja boja. Najbliže opisu načina na koji je funkcionisao sastav je onaj iz hrišćamske dogme o jednoj suštini i tri lica. U njihovom slučaju u toj fazi benda četri lica su disala zajedništvom koje je rezultat istovetne prirode, odnosno duha, koji su srčano produktovali  prilikom svakog novog izazova, albuma ili koncerta
Tall2

Retro iz 1973: Filmovi Crnog talasa u svetu

"Šta radite to u Jugoslaviji?"

Pročitajte kako se o filmovima Crnog talasa pisalo sada već daleke 1973. godine: Ta činjenica nedvojbeno govori da se počela svladavati jedna tabu-barijera, kojom je osjetljivo područje kulture bilo dugo godina ograđivano, i strpljivo stvarana klima u kojoj "svatko tko se usudi posumnjati u neku kulturnu ili drugu duhovnu tvorevinu zbog njenih idejnih tendencija automatski bude kvalificiran i klasificiran kao čovjek koji nije dostojan ni najmanjeg ljudskog poštovanja" (dr Stipe Šuvar).
Dmni 01 S

Istraživanje: Šta su tjednici “Studio” i “Plavi vjesnik” pisali početkom šezdesetih (3)

Važno je da su “električari” uzorni omladinci

Godine 1996. u zborniku Zavoda za hrvatsku povijest objavljen je rad Ivana Dukića koji je na primjerima “Studija” i “Plavog vjesnika” (štampanih  od 1963. do 1965.) istraživao prodor i utjecaj zapadne popularne kulture u Hrvatskoj. Pojava “električara”, odnosno vokalno-instrumentalnih sastava, stavila je tisak pred dilemu: podržati ih bezuslovno ili – kritizirati. Negdje između, težište se stavlja na prikaz "električara" kao primernih učenika, koji vole svoje profesore i roditelje…