Entertainment - Retro

Artrr 06 S

Vremeplov: Kako se Zagreb zabavljao proteklih decenija (3)

Osamdesete: Bezbrižna i vesela vremena

Zanimljivo je da je tada spika bila užasno apolitična. Tko se bavio politikom, bio je kreten... Rijetko tko je bio u Partiji, a o onome tko je bio – mislilo se da ima neke podle namjere. Tad smo se puno više miksali i bilo je glupo pitati odakle si. Nacija nije ništa predstavljala. Bilo je to malo gušeno, ali nama je nacionalizam bio, u stvari, kretenska spika s obzirom na jaku relaciju Zagreb-Beograd i putovanja po cijeloj Jugi... Sve se miksalo. Nitko tada nije imao pojma da će sve otići u kurac - sjeća se Zoran Pezo koji je osamdesetih giodina započeo projekat Vesele televizije
Arsss 01 S

Šta je 1968. Arsen Dedić pisao o sebi u “Plavom vjesniku” (1)

Kad se dižete iz bare, morat ćete za sobom povući i mulj

Točno prije pedeset godina, daleke 1968, za zagrebački “Plavi vjesnik” Arsen Dedić je napisao neku vrstu autobiografije, sjećajući se prvih deset godina svoje karijere. Za poštovaoce velikog umjetnika, ovo nadsve zanimljivo štivo vratiće nas u vrijeme kad se zabavna glazba borila za svoje mesto pod suncem, ali i u doba festivala šezdesetih, velikih turneja po inozemstvu, nezaboravnih koncerata i muzičkih zvijezda koje su obilježile duh jedne epohe
Sokki 02 S

Ričard Barton je bio ljubazan

Ružica Sokić: Mislila sam da je uloga partizanke moja

Obuzela ju je neka milina. Da zameni Elizabetu Tejlor - odjekivalo je u njoj... A tek kada je čula da će joj partneri biti Ričard Barton i Hardi Kriger. Tek kad je to čula! To već nije mogla da veruje. Sve je ličilo na bajku. Zvučalo je nestvarno... Možda joj niko neće verovati da je bilo tako. A bilo je. Baš tako je bilo. Uzbudila se kao devojčica. Kao da za sobom nije imala toliko uloga. Jer ona je ostala naivna. Ostala je dete koje ume da se oduševljava, raduje. Istinski.
šezdesete

Moja privatna istorija: Jedna mladost u Jugoslaviji

Šezdesete - doba bijega od stvarnosti

Šezdesete godine dvedesetog stoljeća zapravo ne postoje, vrijeme ih je pojelo. Dovoljno je spomenuti samo par riječi za koje više nitko ne zna. Tko se još sjeća mikića, malinovca, pereca ili žabice? Tko se još sjeća onog starog, suhog pereca koji se u izlogu prve birtije družio s neumornom muhom. Tko još znade za Albus sapun, Peresam ili za Cin? Hulahup je nestao, moped postao skuter, a ni romobila nema
Sdmsd 01 S

Vremeplov: Kako se Zagreb zabavljao proteklih decenija (2)

Jurica Pađen o sedamdesetim: Bezbrižno, tolerantno, lagano

Naš način života, nekak’ u osnovi, bio je buntovan. Stalno si htio biti drugačiji od ostalih... A danas klinci žele biti baš kao svoji starci – lova, laptopi itd. A mi smo htjeli evoluirat, biti sasvim drugačiji od svojih roditelja. Bilo je nezamislivo da slušamo istu mjuzu k’o starci. Danas nema bunta, samo zabava, samo eutanazija. Nema stava, to je dominantno
Bltzr 02 S

Priča o najslavnijem liku hrvatskih šezdesetih

Profesor Baltazar, genijalni izumitelj kojeg su voljeli i u Zimbabveu

Premda je Grgić bio nesumnjivo nešto najbliže „autoru“ Profesora Baltazara, ispravnije bi bilo reći da je „Profesor Baltazar“ bio djelo onog što povjesničari Hollywooda zovu „genij sistema“- kolektivnog duha ustanove, produkcijske prakse i skupine ljudi koja ga je proizvela. Svi filmovi zagrebačke škole na neki su način nastajali kao proizvod brainstorminga, kolektivnog radioničkog principa u kojem je niz kreativaca sudjelovao u filmovima drugim kreativaca ugrađujući u njih svoj talent i doprinos
Artr 01 S

Vremeplov: Kako se Zagreb zabavljao proteklih decenija (1)

Šezdesete: Bez stresa, bez depresije

Kako su izgledale zagrebačke scene šezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih govore vam u nekoliko nastavaka  fit-gospođa Viktorija Riđički, otrov za tinejdžerke Jurica Pađen, kičma Vesele televizije  Zoran Pezo i organizator prvog zagrebačkog mega-partija  Dražen Grubišić.  Vremeplov upaljen. Vežite se, polijećemo!
Deppe 02 S

Retro: Život i heroinska priključenija Dave Gahana (1997)

Mrtav čovek hoda

Najgori rock'n'roll kliše: pevač postaje zvezda i ulazi u pakao droge. Što je najgore kliše je istinit: dobrodošli u svet Dave Gahana, pevača grupe Depeche Mode. Tekst koji je napisao Gareth Grundy objavljen je u aprilu 1997. godine u britanskom magazinu "Arena"...
Juogo 35 B

Šta je 1969. mučilo građane: Kako će izgledati Jugoslavija 2000. godine

Da li će Jugosloveni živeti 150 godina?

Tekst pripremljen za emisiju o dvehiljaditoj godini govori o našoj budućnosti: I mi, Jugosloveni, kao da smo ukrcani u neku raketu koja nas nosi u budućnost. Kada treba da sustignemo one koji su ispred nas? Istraživač Sveta Stajić, na osnovu trendova 1962-1967. godine prognozira da bi 1985. bili na nivou današnje Francuske.
Gorra 06 S

Rock’n’roll odrastanje u SFRJ (2)

“Ona se budi”, mistično otkrovenje

Kakvi su bili moji izbori u osvit osamdesetih? Pa, mogao sam biti hipik ili panker. I to taman kad sam počeo da shvatam da muzika nije samo nešto za slušanje, već i za pokazivanje svetu, a što ima veze sa onim ko si i šta si, tačnije ko bi želeo da budeš. Poput mnogih iz moje generacije premladih za Bijelo Dugme, preneobaveštenih da iz prve ukače novi talas, preživahnih da bi bili „hipiji" i prezgroženih da bi bili pankeri, ovo saznanje me je dovelo do interegnuma u kome nisam slušao ništa. Osim radija i TV, pokazalo se da će to biti sasvim dovoljno
Pnkk 05 S

Rock’n’roll odrastanje u SFRJ (1)

Nežni sudar panka i socijalizma

Osmatračnica sa koje posmatram osamdesete se konačno uzdigla na visinu sa koje mogu da priuštim priču o tom vremenu. Shvatio sam i smisao „istorijske distance": ona nastaje kada postoje čitaoci koji nemaju pojma o vremenu o kome pišete. Kao u anegdoti koja poredi čitanje i hodanje po ćupriji na Drini, pisati za one koji su ćuprijom hodali riskantan je posao. No, zadovoljavam se da postoje oni koji je nisu prešli, i ne čekajući da oni koji jesu pomru, počinjem…
devedesete

Privatna SFRJ istorija: Sećate li se 1990. godine?

Poslednja ruka pred yu-fajront

Istog dana kada je još uvek zajednička jugoslovenska televizija prenosila pravoslavnu božićnju liturgiju, krivi toranj u Pizi je zatvoren za turiste, prvi put posle osam stotina godina postojanja. Kažu da mu je bila neophodna restauracija, toliko se opasno nakrivio. Bio je to nekakav znak koji mi nismo umeli da pročitamo: - Nakrivio se, pa šta, nije naš! I da padne, pao je Italijanima, a ne nama
Smojje2

Zapisi i sjećanja: Asja Kisić, nezaboravna glumica

Bepina je kasno došla

Ma znate što je mene zabolilo. Igrala sam trideset godina. I tko je izvan Splita znao za neku Asju Kisić? Nitko, možda poneki dobri poznavatelji kazališne umjetnosti. Ali, kad se odvrtila ta Bepina, odjednom mi nude angažmane sa svih strana. To me malo zabolilo, nepravedno je to. Bepinu bi svaka naša žena mogla igrati, ja barem tako mislim. Nakon toliko godina rada u teatru ja sam prestala biti Asja Kisić. Na ulici su me svi zaustavljali i pitali: Kako ste šjora Bepina? Ili: Eno, Bepina! To je ludnica, a i danas je tako. Dakako, mladost me ne poznaje ali stariji me nisu zaboravili. Ta Bepina je kasno došla. Možda da sam je odigrala na početku karijere, možda bi mi pomoglo nešto…
Dan republike

Nekadašnji  SFRJ praznik, 29. novembar

Dan i noć Republike

Dok su se napolju vijorile mrske zastave s petokrakama, srpovima i čekićima („republička udesno, partijska ulijevo, državna u sredinu“), radni ljudi i građani morali su da u svoja četiri zida peku prasiće, jedu sarme i piju rakiju. Ovo je bilo tim gore što Dan Republike, za razliku od normalnih dana, nije trajao samo jedan, već dva dana i što se po pravilu spajao sa sledećim ili prethodnim vikendom, a ponekad i s oba istovremeno
studenti

Život sa knjigom: Studiranje nekad i sad

Moji slatki Univerziteti

Za pisanje ovog teksta neophodno je biti umoran. Taj uslov ispunjavam, jer pravi student mora da bude hronično neispavan od učenja i pokušaja da zadovolji svoja široka interesovanja. Časovi dokolice za one koji nameravaju da stignu do diplome zapravo su samo trenuci „obnavljanja resursa" za nastavak permanentnog obrazovanja – lifelong learning, mislim da je već godinama ovaj termin u opticaju na engleskom govornom području kome i mi pripadamo