TV - Serije

„Stvorenje koje nema nikakve potrebe“, pisala je filozofkinja Martha Nussbaum, “Nema ni razloga za strah, tugu, nadu ili bes”. Žudnja za ljubavlju je ona o kojoj najčešće pišemo, jer duboko verujemo da je najlepša od svih moranja. Onaj/a koji voli zna da to nije potpuno tačno, jer se iz ljubavi rađaju i strašne stvari, posebno kad mislimo da je ono što volimo u opasnosti.

Mnogo je zanimljivih priča u ovom serijalu - od prvih arapskih vibratora i gay budističkog redovnika, preko ljudi koji su se rodili na razmeđu spolova, kao interseksualci pa do japanske subkulture Danso - žena koje se odijevaju i nastupaju kao muškarci. Najmanje zanimljive su epizode o monogamiji i suvremenom braku kao i one o standardima ljepote i pošasti botoksa i plastičnih operacija. Naravno, u ovom serijalu je i mnogo nedotaknutih tema - prostitucija je tek jedna od njih - no "Planet Sex" je vrlo dobro obradio ono što čini i određuje značajan dio naših života - seksualnost u njezinim brojnim aspektima i pojavnostima

Serija "Everything Calls for Salvation" ima svojih mana, najčešće u predvidivim dramskim rešenjima, ali je izvrsnost ove serije u njenoj osobenoj sentimentalnosti koja se ostvaruje u prepoznavanju bratske bliskosti među ljudima. Ono čime se ta biskost ostvaruje jeste svest o lepoti trenutka i upotrebi mašte koju im u takvoj ustanovi niko ne može oduzeti. Oni razgovaraju, glume, pišu poeziju, sanjare. Osobenost ,,ludih’’ ljudi nije u tome što svet vide svojim očima, nego u tome što svet vide u izvornoj ogoljenosti. Oni ne ulepšavaju, nego osećaju svet oko sebe. Zato su bliski umetnicima i pesnicima

Tačno je da bez dobrog scenarija ništa ne valja, ali važan je i onaj koji upravlja glumcima. Kad nepoznati lovac uđe u brvnaru, te razmeni poglede sa svojom partnerkom, jasno je da Žbanić zna šta radi. Tu se rodila jedna od najboljih scena u seriji – Elaine Miles koja igra Florence i Graham Greene kao Marlon su možda već ušli među najsjajnije epizodne likove u istoriji televizije, a sasvim je sigurno da se niko ne bi bunio da dobiju svoju epizodu, možda celu novu seriju

Ne, nisu svi krivi za nečiju smrt, ali doprinose atmosferi u kojoj takva tragedija postaje tek jedna u nizu. To je ono što ova serija ispituje, mimo i iznad čuvenog pitanja ko je ubica. Zanimljivo je da niko, kako to često biva u trilerima, nije označen kao psihopata, sociopata, otpadnik od zakona i društva, trula jabuka sklona tome da zatruje neposrednu okolinu. Ne postoji niko ko bi se mogao „odstraniti“ da bi sredina prodisala i postala zdrava

Ukoliko ste pogledali bar jednu epizodu devete sezone serije "The Waking Dead", sigurno niste zaboravili Samanthu Morton. Kao Alpha se vrlo brzo popela na sam vrh lestvice zlobnika i zlobnica koji su tamanili junake na koje smo se navikli kao da su nam rod rođeni. Nemilosrdna žena se našla na čelu klana Whisperers, namučenih građana koji su otkrili kako da se pridruže živim mrtvacima i tako se zaštite od njih, ali i od ljudskih krvnika, mučitelja koji uživaju u zapomaganjima svojih žrtava. Prošlo je nekoliko godina, saga o zombijima se završila, a Morton je na veliko oduševljenje svih koji cene besprekornu glumu postala Catherine de Medici...

Priče o parazitima koji otimaju slobodnu volju nisu nikakva izmišljotina. Svetom lutaju organizmi koji životinje pretvaraju u bezumne, gladne mašine. Opsednuti vojskama živih mrtvaca inspiraciju tako mogu da potraže na običnom travnjaku, koji je poput poljane za junake iz "The Walking Dead", ili odlične nove serije – "The Last of Us“.

Za razliku od specijalizovanih magazina ili web-sajtova koji pomno prate svaku od nekoliko stotina ovogodišnjih TV serija, naš tročlani tim recenzenata mogao je da se bavi samo onim što je stigao da vidi tokom poslednjih 12 meseci. Svako od nas imao je prava da izabere pet voljenih naslova, te su ove preporuke naš izbor, naša odgovornost i naš mali ekran...

Serija Wednesday u čijoj je produkciji sudjelovao kultni redatelj Tim Burton odmah je osvojila srca gledatelja i u roku od tri tjedna postala druga najgledanija serija na engleskom jeziku na Netflixu. Razlog je što Wednesday izvrće klišeje tinejdžerskih serija i glavnu riječ daje izopćenicima.

Ljubav prodaje, posebno heteroseksualna. Gledamo je u reklamama, božićnim filmovima, smeši nam se s bilborda i postera, kao da će trajati večno. Ipak, ništa ne istrajava samo od sebe, pa i ta ljubav traži svoje ne bi li potrajala bar godinu dana. Ona je, kao uostalom i život, izbor, izvor neprestane neizvesnosti, nešto na čemu se radi, ono što se gradi.

Prvi vestern je zvanično snimljen još 1903. godine, samo osam godina nakon što su braća Lumière prikazala najstariji film, snimak voza koji ulazi u stanicu (The Arrival of a Train). U pitanju je „The Great Train Robbery“ koji je režirao Edwin S. Porter, a film je imao sličan efekat kao onaj voz – kauboj koji puca u kameru prestravio je publiku, pa su na prvom prikazivanju mnogi strahovali za svoje živote.

Kod nekih građana i građanki se strah od vampira vremenom preobražava u nešto drugo. Recimo u želju – zabranjenu želju, želju za savršenstvom, za večnim životom. Čudovišta iz detinjstva tako postaju junaci, čak i kad ih ne krase herojske osobine. Krvopije su posebno mile onima kojima je kretanje iza margine poznato, pa je zbog toga vampir u književnosti i filmu između ostalog služio i za obračunavanje s potisnutom seksualnošću.