TV - Serije

Iako su glumci dobri, nekoliko ha-ha momenata ne može da nosi šuplju priču od koje svaka sapunica ima bolji zaplet. I The Gilded Age bi bila bolja serija da je čistokrvna telenovela, melodrama, bilo šta osim pokušaja ozbiljne dramske serije bez radnje

Problem serije „Pam & Tommy“ leži najviše u samom narativnom aspektu. Dok prvih par epizoda najavljuje ozbiljnu priču koja će se daljnjim razvojem dodatno zakomplicirati i gdje će se gledatelj upustiti u intrigantnu odiseju, instantno nakon treće epizode radnja se razvodnjava i prvotno potencijalna napeta fabula gubi svoju snagu, a tematiku eksponirane sex vrpce stavlja u sekundarni plan i fokusira se više na odnos Pamele te njezinog novopečenog supruga Tommyja Leeja

Šta oni zapravo rade u toj firmi, možda se pitate. Ne znaju ni oni. Naši glavni junaci su u odseku za „prečišćavanje makropodataka“. Na kompjuterima koji liče na one iz '80-ih i '90-ih klasifikuju cifre po osećaju, odnosno biraju one koji im izazivaju strah. To je jedino uputstvo koje dobijaju, a kad strah konačno osete, nema kraja njihovim postignućima. Ne znaju šta rade ostali, niti čime se firma zapravo bavi, osim što je tek u jednom trenutku pomenuto da je reč o biotehnološkoj kompaniji. Nije ni bitno, bitan je princip

Kirsten (Mackenzie Davis) je deo putujućeg pozorišta, trupe koja liči na one iz istorijskih udžbenika, samo što konji umesto drvenih kočija vuku stare automobile koji su ostali bez goriva. Putuju oko Velikih jezera Severne Amerike i izvode Šekspirove komade za druge preživele. Zamislite tu radost! Sasvim je sigurno da nema veće sreće nego kad u ugašeni svet uđe neka drama, posebno ako su glumci talentovani. A jesu.

„Euphoria” je vrlo popularna serija HBO-a o tinejdžerima napravljena za odraslu publiku. Naglašavam „odraslu” jer je druga sezona, što se tiče radnje i faktora šoka nešto kao i prva, ali na speedu. Dilanje, borba s ovisnošću, procurene seks snimke i ostale (ne)zgode američkih srednjoškolaca izgleda nisu bile dovoljno šokantne pa je u novoj sezoni redatelj i scenarist Sam Levinson odlučio pojačati tempo i ubaciti još pokoju scenu brutalnog nasilja i krupnog plana Sydney Sweeney u toplesu

Kad smo objavljivali ili kad god ponovo postavimo na Facebook stranicu našeg magazina delove feljtona „Najbolje ex-Yu pjesme koje niste čuli“, neko uvek napiše: „Jesmo!“ Verujemo tako da su neki od vas gledali „Ku'damm“, ali nama je promakla. Zato nikad nije kasno da pogledamo ili se prisetimo nekih odličnih serija koje su zahvaljujući hiperprodukciji i jurnjavi za novim, novijim i najnovijim ostale neprimećene

Razlika između Deborine abrazivne komičke persone, psihotične dive poznate po tome što je bivšem suprugu spalila kuću kako bi mu se osvetila za prevaru, i žene kakva je inače, sugerirana prizorima dugotrajnog dotjerivanja, razložena je u dvama monolozima. Rijetki (ali savršeno tempirani) ozbiljni trenutci u kojima Deborah napušta komički registar i otkriva da je priča o podmetnutom požaru laž koju je prigrlila jer je publici bila smiješna služe kao razlaganje mizoginije.

"And Just Like That..." se označava kao dramedija, ali nije ni drama, niti komedija; suštinski nema nikakvog sukoba ni unutar likova ni među njima. Prema nebelcima se odnosi kao prema još jednom aspektu koji mora biti zadovoljen, dok istovremeno to kritikuje. Tako imamo sve seksualne, rodne i etničke manjine koje ne služe ničemu osim da opravdaju nedostatak istih u originalnoj postavi. I da tu i tamo budu nesimpatični i kažu poneku nekorektnu i rasističku opasku, kad već belim likovima to nije dopušteno. Čak jedan od njih izgovara, bez imalo ironije, da je danas jako teško biti belac. Zato su beli scenaristi svoje frustracije izbacili na usta manjinskih likova i – svi srećni. Ali, zamalo. Izvesno je samo da su u tom svetu svi, bez obzira na rod i boju kože, bogati. Jer, siromaštvo je ultimativna uvreda. Za bogate. Jedino je Carrie bila „siromašna“ nekad, ali žena je udajom i to uspešno rešila

Prva epizoda „Područja bez signala” započinje s Olegom, domorocem velegradskih ulica koji se u izoliranom i zabačenom Nuštinu nada iskemijati “uspjeh preko noći”. Očito je da Oleg misli kako ima ono što treba da bi postao uspješan i bogat biznismen. I ponaša se kao da će svaki tren postati Al Pacino u „Licu s ožiljkom” ili Robert De Niro u „Casinu”

Romantična horor-komedija "Wolf Like Me" i triler/misterija, odnosno njihova parodija pod naslovom "The Woman in the House Across the Street from the Girl in the Window" se suštinski bave pitanjima mentalnog zdravlja, (samo)prihvatanja, gubitka i novog početka. Obe serije su, blago rečeno, čudne, pomerene, s tendencijom da nas stalno vuku da ih gledamo i istovremeno se pitamo – zašto

Mitchovo predatorsko ponašanje i Laurino lezbejstvo su paralelno postavljeni, jer su smešteni u isto vreme. Razlika je u tome što kultura toksične maskuline porodice ne može da prihvati lezbejku – ona ne može da bude jedna od njih, dok nasilnika može.

"A Very British Scandal" prati život vojvotkinje i vojvode od Argylla – Margaret i Iana. Njihov razvod je početkom šezdesetih godina izazvao neverovatnu medijsku pažnju, kada je tabloidni način izveštavanja dobio svoj zamah, da bi potom postao ono što danas svakodnevno gledamo i živimo. Margaret je, kako se i na kraju serije navodi, bila prva javno osramoćena žena u Velikoj Britaniji, a nakon nje na stub srama su dospele mnoge, što se ni do dan danas nije zaustavilo. Štaviše, samo je donekle promenilo oblik i preselilo se u sve segmente društva

Neke serije nikada ne opravdaju obećanja iz trejlera i najava, druge ih pak premaše. "Yellowjackets" je učinio ovo drugo, a ne pamtim kada me je neka serija toliko obuzela, da sam celu sezonu pogledao za dva dana.

Za razliku od specijalizovanih magazina ili web-sajtova koji pomno prate svaku od nekoliko stotina ovogodišnjih TV serija, naš tročlani tim recenzenata mogao je da se bavi samo onim što je stigao da vidi tokom poslednjih 12 meseci. Svako od nas imao je prava da izabere pet (ili malo više) voljenih naslova, te su ove preporuke naš izbor, naša odgovornost i naš mali ekran...

Nakon Kingdom, serije koja je zombi podžanr, trenutačno vrlo popularan u Južnoj Koreji, preselila u format televizijske serije kroz koncipiranje alternativne povijesti srednjovjekovne Koreje, gdje nepoznati patogen uzrokuje epidemiju živih mrtvaca, te uspješnice The Squid Game, koja britko propituje korejsku suvremenost kroz klasnu, društvenu i ekonomsku prizmu, Hellbound predstavlja novi izdanak korejskoga vala i K-drama, koje su pobudile veliki interes među konzumentima serijalnih sadržaja i korejskih popularnokulturnih proizvoda