Bob the Drag Queen, Shangela i Eureka odlično rade svoj posao, i više od toga – stepen empatije s učesnicima često čini da liče na one dobre vile iz starih bajki. Iako više polirana, druga sezona donosi dovoljno prostora za lične priče, ali i bolje kostime, što na kraju znači da je svaki nastup ona kandirana voćka na vrhu kolača.
Succession ne samo da je jedna od najboljih serija trenutno, već je i jedna od retkih koja tokom tri sezone održava isti, vrhunski nivo, bez oscilacija. Nema zato razloga da sumnjamo u kvalitet četvrte, već potvrđene, sezone. Ostaje samo da je nestrpljivo čekamo, kao dečica roditeljsku pažnju
Katarina se dobar deo nove sezone sprema da postane majka, što kulminira javnim porođajem. Rođenje kao pozorišna predstava je još jedan detalj – kad se rodiš na pozornici jasno je da u tvom životu privatnog skoro da neće biti. Glavna junakinja se između te dve vremenske tačke pretvara u katastrofu koja je opsednuta hranom, budući da joj smrt preti sa svih strana – Petar bi mogao da je ubije kada se dete rodi, mogla bi da umre na porođaju, mogli bi da ih ubiju oboje, uzmu im dete i iskoriste ga kao kartu do trona
Umesto svega ovoga, Mitch je lepo mogao da dođe u Srbiju i živi u vili na Dedinju k'o čovek. Rehabilitacija raznoraznih problematičnih tipova u jutarnjem programu je naša uža specijalnost. Mogao bi i da bira u koji će jutarnji i kod kog voditeljskog para. Mogao bi čak i da ih sve obiđe tokom jednog prepodneva i održi govor za pamćenje (ili povraćanje, kako za koga), poput likova u seriji. Srbija i The Morning Show taman u istoj meri zaostaju za svetom i savremenim trenutkom, takođe podjednako uvereni da idu u korak s njima
Lekar je tu da leči, ubica da ubija kitove i foke. Prva scena lova je surova – za članovima posade ostaju krvavi tragovi i leševi životinja s kojih je skinuta koža. Sav besmisao života je upravo u tom mesu koje ostaje nepotrošeno – ni zubalom, ni smrću
Kad smo objavljivali ili kad god ponovo postavimo na Facebook stranicu našeg magazina delove feljtona „Najbolje ex-Yu pjesme koje niste čuli“, neko uvek napiše: „Jesmo!“ Verujemo tako da su neki od vas gledali „Kad se slegne prašina“, ali nama je promakla. Zato nikad nije kasno da pogledamo ili se prisetimo nekih odličnih serija koje su zahvaljujući hiperprodukciji i jurnjavi za novim, novijim i najnovijim ostale neprimećene
Nemojte da vas činjenica što je radnja smještena u nogometnom klubu odgovori od gledanja ove serije. „Ted Lasso” je feel-good komedija punjena iskrenim i autentičnim optimizmom, pomiješana s brzim doskočicama i zapakirana u dvije sezone, tako da vas čeka prava poslastica
Serija Only Murders in the Building je i za pomno praćenje i mozganje, i za smejanje i uživanje, i za pozadinsku buku nakon što je odgledate, jer svaki kadar prija. Misterija je rešena, nova pametno plasirana, pa je tako druga sezona zagarantovana. Definitivno, nije jasno čemu ovo služi, ali sasvim je sigurno da radi!
Novi Prizori iz bračnog života sasvim su uspela adaptacija onih starih; odlično je to što su uloge zamenjene, osavremenjeni su tamo gde je bilo zgodno i neophodno, a ostali svevremeni, zadržavajući ono nepromenljivo. Hagai Levi kao kreator serije uspeo je u svojoj nameri, a Jessica Chastain i Oscar Isaac suvereno nose čitav projekat. Jasno je to još od metaokvira koji postavljaju – epizode uglavnom počinju dolaskom glumaca na set, kada vidimo i čitavu ekipu pod epidemiološkim maskama, kao i datum snimanja, scenografiju... Iluziju svesno ruše, stavljajući nam do znanja da je to show glavnog glumačkog para, da su oni u centru i da su tu da nam pokažu šta sve znaju i umeju. A upravo zahvaljujući njihovom talentu i uzajamnoj hemiji bivamo uvučeni u priču, potpuno zaboravljajući one metafikcionalne momente i činjenicu da je sve to samo igra
Svako svesno biće svoj život formira kao priču koja ima smisla, pa oko tog narativa gradi ono što naziva identitetom. Takve su priče pune opštih mesta koja potiču iz zajedničkog iskustva, a svaka civilizacija je imala svoje omiljene teme. Sličnosti su se s globalizacijom uvećale, jer ono što je nekada od uha do uha putovalo po nekoliko godina, decenija, čak vekova, danas stiže već nakon nekoliko minuta.
Iako neke od priča ove sezone imaju otvoren kraj, treća sezona je sasvim zaokružena i bez problema bi mogla biti zadnja. Pouke koje svaki od odnosa ostavlja su mnogo šire od seksualnih (iako su i te vrlo vrijedne): “Sex Education” je ovaj puta mnogo više “self education”, odrasla teen serija koja zrelo objašnjava da je životno zadovoljstvo različit put za svakog, često ne odgovara društvenim očekivanjima, ali to na kraju krajeva ne treba i ne smije biti bitno
Veoma je važno da se gledalac sačuva od spojlera, budući da je tajnovitost ključan začin za uživanje u ponoćnoj misi. Zbog toga je skoro nemoguće da se govori o natprirodnim elementima, a da se ne otkrije previše. Od prve scene koja signalizira da se u mraku dešava nešto jezivo, „normalan“ čovek želi da zna šta je to. Važno je da to sazna u pravom trenutku, a ne u nekakvom tekstu. Zbog toga ovde neće biti reči o mačkama i anđelima
„I nije važno je li droga ili joga, samo je bitno čemu dođeš putem toga“, rekao bi Dino Šaran, a Masha bi to sve spojila u mish-mash smoothie, mikrodozirala halucinogeni materijal i tako tretirala zavisnost, traume, bes, anksioznost i depresiju svojih cenjenih gostiju, uskraćujući im pritom neke strašne stvari poput hrane ili kafe. Oni će, isprva šokirani, ubrzo moliti da ih Masha još malo drogira ne bi li se suočili sa svojim problemima, jer je, izgleda, to jedini put (samo)spoznaje
.jpg)
