TV - Serije

Iznenađujuće je do koje mere su likovi iznijansirani, napisani i odigrani tako da svakom vidite mane i istovremeno navijate za njega, razumete ga i podržavate... Sve do, možda, poslednje scene... Bez brige, u ovom tekstu nema spoilera, toliko okrutna nisam

Kad smo objavljivali ili kad god ponovo postavimo na Facebook stranicu našeg magazina delove feljtona „Najbolje ex-Yu pjesme koje niste čuli“, neko uvek napiše: „Jesmo!“ Verujemo tako da su mnogi gledali „Difficult People“, ali nama je promakla. Zato nikad nije kasno da pogledamo ili se prisetimo nekih odličnih serija koje su zahvaljujući hiperprodukciji i jurnjavi za novim, novijim i najnovijim ostale neprimećene

Kad smo objavljivali ili kad god ponovo postavimo na Facebook stranicu našeg magazina delove feljtona „Najbolje ex-Yu pjesme koje niste čuli“, neko uvek napiše: „Jesmo!“ Verujemo tako da su mnogi gledali „Mildred Pierce“, ali nama je promakla. Zato nikad nije kasno da pogledamo ili se prisetimo nekih odličnih serija koje su zahvaljujući hiperprodukciji i jurnjavi za novim, novijim i najnovijim ostale neprimećene

Jim Carrey je još pre nekog vremena rekao da bi „voleo da svi postanu slavni i bogati“, budući da bi tek tada razumeli da novac ne rešava sve probleme. Nešto slično odjekuje i u seriji Young Royals. Istina, priča o mladim buržujima sigurno ne bi prijala onima koji žive od danas do sutra, ugušeni malim platama, ali bi isto moglo da se kaže i za bajke o prinčevima i princezama, te lažnom obećanju u obliku završetka „Živeli su srećno do kraja života“

U "Nevinom" tek što pomislilte da slijedi normalna priča, vraćamo se unazad i suočavamo sa zbivanjima koja radikalno mijenjaju sve

Kad smo objavljivali ili kad god ponovo postavimo na Facebook stranicu našeg magazina delove feljtona „Najbolje ex-Yu pjesme koje niste čuli“, neko uvek napiše: „Jesmo!“ Verujemo tako da su mnogi gledali „Tell Me You Love Me“, ali nama je promakla. Zato nikad nije kasno da pogledamo ili se prisetimo nekih odličnih serija koje su zahvaljujući hiperprodukciji i jurnjavi za novim, novijim i najnovijim ostale neprimećene

"Zmija" je vrlo dobra serija čija se glavnina radnje zbiva između 1975. i 1976. Njezin je protagonist uglađeni i enigmatični Euroazijac Charles Sobhraj, autentična ličnost, serijski ubojica koji je često koristio i francuski pseudonim Alain Gautier

Kad smo objavljivali ili kad god ponovo postavimo na Facebook stranicu našeg magazina delove feljtona „Najbolje ex-Yu pjesme koje niste čuli“, neko uvek napiše: „Jesmo!“ Verujemo tako da su mnogi gledali „Liar“, ali nama je promakla. Zato nikad nije kasno da pogledamo ili se prisetimo nekih odličnih serija koje su zahvaljujući hiperprodukciji i jurnjavi za novim, novijim i najnovijim ostale neprimećene. Reč je uglavnom o britanskim mini serijama koje retko ili gotovo nikad ne završe na trenutno najpopularnijim streaming platformama, a koje BBC, ITV i Sky objavljuju redovno, svesni da imaju najbolji dramski program i da im ne može niko ništa

Zašto Cobra Kai funkcionira? Zato što se vidi da su autori imali ekstremni respekt naspram originalnih likova i da im je jasna želja da nastave njihovu priču u malo prizemnijem tonu. Uz to što su dobili skoro sve glavne glumce uspjeli su svima dati novu, ljudsku dimenziju

Serija je snimana neposredno pred proglašenje pandemije, pa imamo priliku da gledamo onaj užurbani, još netaknuti, pulsirajući život grada sve do poslednje epizode, kada i Njujork počinje polako da se zatvara. Shvatamo da se ljudi, gde god da žive, ponašaju i razmišljaju manje-više isto, naročito pri susretu sa nepoznatim i neočekivanim. Wilson nam kroz toplu priču o svojoj stanodavki, baki koja podseća na sve naše ovdašnje bake, govori o pažnji, zabrinutosti za zdravlje drugog ljudskog bića, zbunjenosti i seti

Kad smo objavljivali ili kad god ponovo postavimo na Facebook stranicu našeg magazina delove feljtona „Najbolje ex-Yu pjesme koje niste čuli“, neko uvek napiše: „Jesmo!“ Verujemo tako da su neki od vas gledali „Por H o por B“, ali nama je promakla. Zato nikad nije kasno da pogledamo ili se prisetimo nekih odličnih serija koje su zahvaljujući hiperprodukciji i jurnjavi za novim, novijim i najnovijim ostale neprimećene

Tematski složenu, sadržajno obimnu i značenjima ispunjenu seriju Narandžasta je nova crna, posve je nemoguće u cjelosti i potpuno obuhvatiti, propitati i proučiti. Izvjesno je da će se se neko od važnih mjesta propustiti. Upravo zbog toga ovaj tekst pred sebe stavlja jasan cilj: da govori o onim aspektima serije koji najbolje komuniciraju sa savremenim društvenim, socijalnim i ekonomskim problemima, te veoma značajnim pitanjima identiteta koji se pokreću i razvijaju u seriji i, na koncu, nizom ženskih, feminsitičkih i LGBTIQ tema kojima je, uostalom, serija značajno ispunjena

Ljudi su, iz različitih pobuda, pisali da nema potreba da gledaju ono što su već proživeli i čemu su prisustvovali. Naprotiv, baš zato što smo to pratili, što smo živeli, odrastali, rađali se tokom Miloševićevog režima, što se kao kroz maglu ili pak u tančine sećamo izbora 24. septembra i demonstracija 5. oktobra 2000. i svega što se posle desilo, pa i samog hapšenja, baš zato treba da gledamo. Serija nije ni istorijska lekcija, niti pomagalo za naknadnu pamet. I jako je dobro i važno što to i ne pokušava da bude

Za gledanje WandaVision vam, naime, nije potrebno gotovo nikakvo predznanje o MCU-u: sve što za početak trebate znati je da imate to dvoje superheroja, Wandu i Visiona koji su bili i akcijski i romantični par, sve dok Vision nije smrtno stradao u predzadnjim Avengersima. Da bi ga zatim ovdje zatekli živog i zdravog, skupa s Wandom usred... crno-bijelog obiteljskog sitcoma iz šezdesetih

Kad smo objavljivali ili kad god ponovo postavimo na Facebook stranicu našeg magazina delove feljtona „Najbolje ex-Yu pjesme koje niste čuli“, neko uvek napiše: „Jesmo!“ Verujemo tako da su mnogi gledali „Enlightened“, ali nama je promakla. Zato nikad nije kasno da pogledamo ili se prisetimo nekih odličnih serija koje su zahvaljujući hiperprodukciji i jurnjavi za novim, novijim i najnovijim ostale neprimećene