TV - Serije

Kad smo objavljivali ili kad god ponovo postavimo na Facebook stranicu našeg magazina delove feljtona „Najbolje ex-Yu pjesme koje niste čuli“, neko uvek napiše: „Jesmo!“ Verujemo tako da su mnogi gledali ove serije, ali nama su promakle. Zato nikad nije kasno da pogledamo ili se prisetimo nekih odličnih serija koje su zahvaljujući hiperprodukciji i jurnjavi za novim, novijim i najnovijim ostale neprimećene. Reč je uglavnom o britanskim mini serijama koje retko ili gotovo nikad ne završe na trenutno najpopularnijim streaming platformama, a koje BBC, ITV i Sky objavljuju redovno, svesni da imaju najbolji dramski program i da im ne može niko ništa

U cjelini, „The Flight Attendant“ je zrcalni odraz glavnog lika – pijani nered koji je sjajan u trenutcima lucidnosti, ali ne bi trebalo imati previše posla s njim kad dotakne dno. Deset epizoda je definitivno barem četiri epizode previše, ali svaka je nabacana na takav način da uspijeva zadržati pozornost pa makar i uz premotavanje scena o odnosu Cassie i njenog oca. Nije jasno u kojem bi smjeru mogla krenuti najavljena druga sezona, ali nije bilo ni za „Killing Eve“ pa se nije dogodio značajan pad u kvaliteti

Priče koje umislimo podjednako su važne kao ono što se stvarno dogodilo, jer realno ja približavaju svemu što smo maštali da ćemo biti

Za razliku od specijalizovanih magazina ili web-sajtova koji pomno prate svaku od nekoliko stotina ovogodišnjih TV serija, naš tročlani tim recenzenata mogao je da se bavi samo onim što su stigli da vide tokom poslednjih 12 meseci. Svako od nas imao je prava da izabere pet voljenih naslova, te su ukupno ovih petnaest preporuka – naš izbor, naša odgovornost i naš mali ekran...

Kad smo objavljivali ili kad god ponovo postavimo na Facebook stranicu našeg magazina delove feljtona „Najbolje ex-Yu pjesme koje niste čuli“, neko uvek napiše: „Jesmo!“ Verujemo tako da su mnogi gledali „Wanderlust“, ali nama je promakla. Zato nikad nije kasno da pogledamo ili se prisetimo nekih odličnih serija koje su zahvaljujući hiperprodukciji i jurnjavi za novim, novijim i najnovijim ostale neprimećene. Reč je uglavnom o britanskim mini serijama koje retko ili gotovo nikad ne završe na trenutno najpopularnijim streaming platformama, a koje BBC, ITV i Sky objavljuju redovno, svesni da imaju najbolji dramski program i da im ne može niko ništa

Najveći problem ove serije je to što jako želi da nas iznenadi, što se očajnički trudi da nam se dopadne, da bude i klasična i pomerena u isto vreme, dok zapravo i nema mnogo toga da nam ponudi osim tenzije koja svakim nepotrebnim obrtom polako jenjava

Na kraju četvrte sezone Diana je još uvek živa, u jednostavnoj crnoj haljini. Božić je, vreme za porodičnu fotografiju. Ona stoji po strani i čeka neizbežno, ono što su milioni već iskusili nakon njene smrti, a što neke nove gledaoce očekuje u petoj sezoni

Zanimljivo je to što je Backman taj roman isprva zamislio kao sinopsis za TV seriju, no nije mogao svariti ideju da sjedi u sobi s hrpom kojekakvih scenarista, razrađivača priča i sličnih, pa je batalio ideju o seriji i odlučio se za pisanje knjige u kojoj će se vratiti u djetinjstvo, odrastanje u nekoj švedskoj zabiti bogu iza nogu i igranje hokeja. Knjiga je također postala hit, pa nije trebalo dugo čekati da se skandinavski HBO upusti u snimanje serije

Nakon dobrog otvaranja, serija Raised by Wolves zbog pretjerivanja s elementom misterije ubrzo odlazi u smjeru u kojem se čini da će završiti kao TV-saobraćajka

„The Queen's Gambit“ uspeva da iznad rivalstva, takmičenja i prestiža stavi sam smisao igre i potrebu za njom, čoveka, izabranu porodicu i razumevanje u različitosti, ne čineći pritom da to izgleda kao već viđena patetika, nego kao najlepša poezija

Ne treba biti mnogo pametan pa nabrojati vodeće zemlje po količini televizijskih serija: Indija, Južna Koreja, Meksiko, Španija, Velika Britanija, SAD, Brazil, čitava Skandinavija, Australija, Franuska, Nemačka. Ali život postoji izvan velikih produkcija uključujući Netflix; snima se svuda, koriste se lokalni sadržaji za globalnu poruku, pa je često mnogo zanimljivije gledati priču o gorkom životu u Rumuniji (serija „Umbre“) nego neku stupidnu i raskošnu bezmozgalicu kakvima nas guše godinama. Ovo naše putovanje neistraženim stazama i bogazama da otkrijemo serije za koje verovatno niste ni čuli, započinjemo beleškom o čileanskoj drami „Alte Hospicio“ koja se dve godine nakon domicilne premijere (2018) tek proteklih meseci pojavila na nekim svetskim tv stanicama. O tome kako sam doživeo susret sa čileanskim serijalom, imao je šta da kaže Humphrey Bogart: „I think this is the beginning of a beautiful friendship...“.

Serija je daleko od savršenstva i puno je tu nelogičnosti, ali jednom kad je počnete gledati, teško ćete prestati jer je zabavna i lagana, a opet dovoljno duboka da vas zaintrigira. Možda nije jedna od onih koja će pokupiti brojne nagrade struke, no publika je itekako cijeni. U metaforičkom pljusku televizijskog sadržaja koji nam se trenutačno nudi predstavlja tek jednu ekscentričnu kišnu kapljicu, no definitivno je osvježavajuća i drugačija, a ima potencijala da preraste i u nešto više

Kad smo objavljivali ili kad god ponovo postavimo na Facebook stranicu našeg magazina delove feljtona „Najbolje ex-Yu pjesme koje niste čuli“, neko uvek napiše: „Jesmo!“ Verujemo tako da su mnogi gledali „Doctor Foster“, ali nama je promakla. Zato nikad nije kasno da pogledamo ili se prisetimo nekih odličnih serija koje su zahvaljujući hiperprodukciji i jurnjavi za novim, novijim i najnovijim ostale neprimećene. Reč je uglavnom o britanskim mini serijama koje retko ili gotovo nikad ne završe na trenutno najpopularnijim streaming platformama, a koje BBC, ITV i Sky objavljuju redovno, svesni da imaju najbolji dramski program i da im ne može niko ništa

Znanstveno fantastične serije koje morate gledati! Najbolje bi bilo početi odmah. Retro, ali i one novije, serije obeležavale su, te i dalje obeležavaju mnoga detinjstva, posebno ona koja žude za dalekim svetovima

Amerikanci se oblače kao moderni trendi cirkus, Francuzi su elegantni i klasični; Amerikanci žele da ostvariš svoje snove, Francuzi te ubiju u pojam; Čikago je veliki grad, Pariz je selo i svi se znaju; u Francuskoj je vagina muškog roda, sve dok Amerikanka ne kaže da je ženskog i to podrži Brigitte Macron; Francuzi nemaju inhibicije, Amerikanci imaju; Francuzi su kao Crnogorci u našim vicevima, Amerikanci su Slovenci...