Stav

Jednom sam, prošle godine, neveseo sjedio pored jedne velike crkve u Zugu, u Švicarskoj, čekao autobus kojim bih došao do voza, pa onda na aerodrom u Zürich. Busa nije bilo. Pored mene je prolazio jedan džip, zaustavio se, suvozačeva vrata je otvorila žena i pitala da li trebam prevoz. Onda je rekla da je vidjela da sam u problemu i odvezla me na kolodvor. To su ti mitski “stranci” koji su navodno hladni, a naši ljudi biva topli sa otvorenim slavenskim dušama

Jedna od priča tipičnih za kaznenu politiku Lekarske komore Slovenije je ova koju sam čuo od hirurga koji je bio na rukovodećem položaju u Vojnoj bolnici u Ljubljani i koji je ostao privržen svom lekarskom pozivu tj. nije podlegao pritiscima politizacije: nakon proglašenja samostalnosti Republike Slovenije, zatražio je od Lekarske komore da mu izda licencu za rad. Uprkos tome što je formalno pravno njegova specijalizacije važila u novoj državi (kao i kod svih drugih), i uprkos svom hiruškom iskustvu od nekoliko decenija rada, i uprkos tome što je na visokoškolskim ustanovama predavao hirurgiju, bio je upućen od strane Lekarske komore Slovenije da ponovo polaže specijalistički ispit, verovatno kod svojih učenika. Naravno da na to nije mogao pristati

Budući da zbog jezičke barijere nisam bio u stanju da zađem u sitna danska predizborna crevca, pitao samo moje domaćine da li su danski političari nekakvi uzori samozatajnosti i istinoljubivosti, na šta sam dobio odgovor, da to uopšte nisu, da su, štaviše, temperamentni i kvarni maltene kao i naši, ali da se - za razliku od naših - uzdržavaju od prejakih reči, pogotovo ako ne mogu da ih potkrepe neoborivim dokazima

Kao i godinama unazad, najsnažnije izložena neprijateljskoj vatri iz Moskve bila je Crna Gora. Uzrok je jasan. Institucije Crne Gore pokazale su se stabilnijim od makedonskih, a odlučnost vladajućih struktura da ne dopuste režimu iz Kremlja da utiče na političke odluke, veća od bilo koje druge zemlje na Balkanu. Osujećivanje pokušaja državnog udara i izazivanja nemira u izbornoj noći i suđenje organizatorima i izvršiocima toga čina, nije samo poraz ruskih vlasti, već je hapšenje i razotkrivanje optuženih ruskih agenata, kao i hitni dolazak šefa ruske tajne službe u Srbiju da odvede pohapšene vinovike, dokaz teške blamaže kojom je Crna Gora izložila zvaničnu Rusiju

Sjetio sam se tada i svojih tinejdžerskih dana kada sam prvi put ugledao Silvanu na dobojskom korzu. Bila je prva djevojka u Doboju koja je obukla kratke pantalone, po uzoru na Silvanu Mangano, talijansku glumicu čiji je film ''Gorki pirinač'' gledala nekoliko puta. Bila je to djevojka koja će uprkos protivljenju Čaršije s ponosom i prkosno nositi kratke pantalone i za kojom će momci trčati i uzdisati svaki put kada bi onako ljeponoga i šarmantna, sa diskretnom ljepotom svojih grudi, prošetala korzom

Danima nesanicom fokusiran na zasluženo nasledstvo koje je trebalo da primim iz Južne Afrike, neki sitniš od tričavih milion i po dolara, ali raspoređen u čak 375 rata, sasvim sam zanemario dokazanu inteligenciju, vekovnu visprenost i poslovni talenat mojih voljenih sunarodnika Srba, nismo mi bez razloga, a u razuzdanoj sreći iskovali multietničku kovanicu blisku svakom Hrvatu: “Pričaj srpski da te ceo svet Binatrexom razume”…

Videli ste šta je raj na zemlji, popušili ste dva-tri džointa, malo ste meditirali, osetili ste načas čari slobode, sad se lepo vratite u svet globalizacije i eksploatacije, zaradite pare, pa nam dođite opet

Novembra 2017. imao sam mali finansijski šok, nakon kojeg je objavljen ovaj tekst. Hladan tuš je ono što sam dobio; umesto milion i po dolara u cugu komada, moraću dnevno da primam svega 4.000 dolara! Pa za te pare čovek ne može da ruča u pristojnom beogradskom restoranu!  Smirim se nekako, tešim sebe da nije strašno da svaki dan idem u prostorije MoneyGrama da dižem novce, jeste gužva u gradu, ali moći ćeš ti to, Petre, you can do it! Međutim, oktobra 2018, opet mi piše moj drug Anthony: milioni vas još čekaju, strpljivi smo, uplatite obećanih 48 dolara - i vaš život imaće novu, happy dimenziju!

Pogledamo li Petrov rad kroz publikacije koje smo svi čitali i divili se, vidimo da se Petar na sve načine suprotstavlja istorijskom revizionizmu: četništvo, ustaštvo i domobranstvo su mu odvratni, divi se partizanstvu, govori da je „bilo časno živeti sa Titom“, osuđuje etnička čišćenja počinjena devedesetih, protivnik je nacionalizma, jedini je otvorio i razmatrao temu izbrisanih u Sloveniji, prezire palanačku uskogrudost i ustoličeni provincijalizam, propagira slobodarstvo stilom i sadržinom... Pa naravno da smeta, on je sistemska prepreka koja se mora ukloniti. A ukloniće ga oni koji su za pare preko noći konvertirali i proglasili se vodviljskim četnicima, pajacima u predstavi koju režiraju naši pritupi a pohlepni gospodari

Tražiti novac od čitalaca, pitajte me, nikad nije bilo lako i prijatno; ali, kad stigne zloglasna pravosudna hajka, kad krenu u harač advokati i izvršitelji sa pretnjama o nasilnom oduzimanju stvari iz rođenog stana – onda je đavo odneo zezanje; posle tolikih suđenja i tužbi (preko 60 procesa), ispostavilo se da je stečaj e-novina samo fikcija, jer bivši glavni urednik mora sve da plati Filaretu s puškomitraljezom, Emiru Kusturici, te Čedomiru Čupiću, jebani su ti duševni bolovi koji će kao rukom proći čim pare legnu u krevet njihovog žiro-računa

Kao prema nepisanom pravilu, progonjeni su bili najsvesniji umovi i kritički intelektualci koji su odbijali da se pridruže bratstvu u krvi, zločinačkom konsenzusu koji su ova društva, srpsko i hrvatsko pre svih, napravili da bi uspešno realizovali ratnu i velikodržavnu politiku. Njihove i naše razlupane i opustošene, ali etnički sve čistije i nacionalno sve homogenije državice, verno svedoče o tome. Ipak, za navedene anticivilizacijske gestove potrebna je saglasnost najširih slojeva društva. I ona je dobijena

Kritika Miloševića i njegove zločinačke politike, iščezla je i za gotovo sve medije u Beogradu Herta Miler je napadala i kritikovala “Srbe”. Ni sama Milerova nije načinila jasnu distinkciju između Miloševićeve politike i čitavog srpskog društva, smatrajući da je za realizaciju tako opsežne ratne politike potrebno nešto više od volje samog vrha autoritarne vlati. I ne sluteći, Srbija joj je dala za pravo. Za neke buduće istraživače, ostao je zapanjujuć primer samoidentifikacije današnjeg društva u Srbiji sa agresivnom ratnom politikom iz devedesetih

Zagrijem vodu, prelijem je u kantu, onda sipam hladnu vodu u toplu da postignem idealan balans i nađem odgovarajuću temperaturu, onako sredinom što bi rekao pjevač Dino. Uzmem staru džezvu za kafu i kontam kako ću ovaj put oboriti rekord i sa što manje vode se okupati. Postaću umjetnik u kupanju vodom iz kante, moja džezva će biti kao mistrija iskusnog zidara, samo što ja zidam potpuni besmisao na početku 21. stoljeća, u jednoj civiliziranoj zemlji na brdovitom Balkanu

Posjedovao je svemoć da svakog trenutka sa djecom posije radost i često se igrao sa svojim unucima. U zimsko vrijeme glumio je čudovište koje djecu goni po sobi. ''Uhvati nas i golica, a meni je još u glavi kako ga gomila djece - osmoro unučadi i još troje-četvoro mališana iz komšiluka umilno mole: ''Dido, ajde se buči'', sa sjetom govori njegova unuka. Volio je domaće životinje, timario ih i pazio kao da su članovi porodice. Posebno je obožavao konja Sokola; nikad nije vikao na njega, niti ga udario i nastojao je da ga ne opterećuje. Ponekad bi pozvao unučad i rekao: ''Djeco, hajde da poguramo kola da ne uprežem Sokola''

Petru bi trebalo da je čast ko ga je sve tužio za „duševnu bol“, uvrede i slične trakalice, da ga to nije potpuno obogaljilo finansijski i dovelo na prosjački štap. Kao da nije dovoljno što su razni strvoderi i moralne nakaze oćerali e-novine u stečaj, rješeni su da i samog Petra oćeraju u stečaj, ako ne i u likvidaciju