Stav

2021 popculture

Subjektivna lista

Popkulturni presek: 2021.

Ne sumiraj ništa, ne sumiraj ništa – govorim sebi na izmaku 2021. godine - to je tek jedan dan, dan kao i svaki drugi, arbitrarno odabran da u sebe sakupi svu euforiju, frustracije, frku, paniku i radost zbog – kraja divne godine, kraja grozne godine, kraja osrednje godine, a pred sam početak godine koja još nije stigla da nas obeshrabri, a i koju mi nismo stigli da upropastimo
Brbba 01 S

Pitanje dostojanstva

Gdje je ženi mjesto?

Rodne uloge koje su nam dodijeljene nikada nismo prestali igrati; nekada su stvari malo išle nabolje, ali ne kontinuirano. Žene i dalje igraju one tradicionalne, ali za mizerne plate i užasne uslove rada. Sve je nerijetko popraćeno mobingom, odnosno psihičkim, a ponekad i fizičkim nasiljem. One su zadužene za više poslova koje moraju istovremeno obavljati u velikim trgovačkim lancima, koje najčešće drže ljudi bliski vladajućim strukturama. Druge su pretežno u konfekcijskim industrijama koje su u vlasništvu stranih kapitalista. A nakon zvuka sirene čekaju ih standardni poslovi u kućama. Kapitalizam kome je imanentan patrijarhat stvara nam sivu i tmurnu sliku života žene, baš kao u Zolinom romanu „Žerminal“
Crkva i država

Propoved oca Bagerija, patrijarha Srpske napredne crkve

Ne gledajte šta činimo, nego slušajte šta vam govorimo

Ako mi ne gradimo hram, ni hram neće graditi nas, a nema gradnje bez verničkih priloga i ugradnje. Na spisku onih kojima je crkva nasušna potreba nalazi se i tušta i tma tajkuna, kontroverznih biznismena i sličnih snalažljivih persona koje daju enormne sume crkvi i podižu zadužbine, kako bi okajali grehove za koje se ne kaju. Ne verujemo u indulgencije, ali ne insistiramo na pokajanju, mada je i to nepokajano stanje pod znakom pitanja. Ako je neko spreman da se olako odrekne kojeg miliončeta evra i da ga uloži u hram, taj već sledi Hristovu logiju “Blaženije je davati nego primati”, a samim tim i spasonosni put Bogočoveka
Spomenik partizani Zlatibor

Ne dam ovo sunca u očima

Kada će prestati skrnavljenje i uništavanje partizanskih spomenika?

Partizani i partizanke napravili su apsolutan etički izbor, ustali su protiv višestruko nadmoćnijeg neprijatelja koji je želeo da čitav svet pretvori u džinovski konc-logor. Mnogi od njih pali su u toj borbi, svesno žrtvujući sebe za druge, da bi budući naraštaji živeli u slobodi, a ne pod fašističkim jarmom. Njihovi životi ugrađeni su u ono što je došlo posle njih, da nije bilo njihove žrtve ne bi bilo ni nas. Na sve to zlatiborski kosovobranitelji i slični beslovesni primerci ljudskog roda uzvraćaju skrnavljenjem, ruganjem, mržnjom i igranjem na kostima poginulih boraca
Acce 04 S

Murali, genocid, saobraćajni kolaps

Komunalna Srbija

Tek se stišala bura oko zidnih rukotvorina (čuvari su se, iz nepoznatog razloga udaljili, a niko to nije iskoristio da ponovo kreči) kad se Srbija ukočila od snega i hladnoće, u noći između 12. i 13 decembra putevi su bili neprohodni, jedan je voz satima stajao kod Požege, sa aerodroma Nikola Tesla avioni nisu uzletali. Najpre je bilo 90, potom 55, a poslednja je vest da u Srbiji 28 000 domaćinstava nema struju. Znakovito je bilo u Obrenovcu; reč je, da podsetimo, o beogradskoj opštini iz udžbenika, budući da se u njoj nalazi jedna od najvećih evropskih termoelektrana Nikola Tesla. Nije bilo struje! Ni grejanja, ali ni vode
Dostojevski Braća karamazovi

Um je podlac, a glupost je iskrena i poštena

Nektar od dečjih suza

Ivan ruši u prah i pepeo sve prethodne pokušaje opravdanja sveta, sve teodiceje i ružičaste teološke priče, vekovi učenih spekulacija zbrisani su kao sunđerom na samo petnaestak stranica. Ni do dana današnjeg nema odgovora na problem koji u ekstremno zaoštrenom vidu postavlja junak romana, prošlo je 140 godina od objavljivanja “Braće Karamazovih”, a najdalje dokle je dobacila ljudska misao u suočavanju sa zlom ovog sveta jesu razne vrste neubedljivih uteha za prvu pomoć ili prosto zaobilaženje problema. Ako ne računamo one retke pojedince koji su se drznuli da gledaju apsurdu pravo u oči, poput Beketa. Čak je i Šestov posezao za utehom, ispovedajući Boga koji može da izbriše ono što se dogodilo. Drugačije ne može ni biti, svaki pokušaj razumevanja je izdaja, svaka teorija je paktiranje sa zlom
Potočari

Hod po mukama pravoslavnih živopisaca

Kako naslikati Ratka Mladića

Mladićevi murali su skrivnica za ubicu: što je slika sličnija modelu, to Mladić manje liči na sebe. Muralisti bi da ga predstave kao nešto što nikada nije bio, kao ponosnog, časnog oficira i srpskog heroja. Istina je, međutim, neumoljiva, koliko god je zakopavao u masovne grobnice, pa je potom premeštao u sekundarne i tercijarne jame, ona na kraju uvek izađe na svetlo dana. Istina je da je Ratko Mladić jedan od najvećih zločinaca u srpskoj povesti, masovni ubica, general koji je ratovao mahom protiv nenaoružanih civila, bedna kukavica i fukara
Groblje

Groblja puna presuda

Svaki je život dragocjen, kao i funkcija

Imam jednostavno pitanje za vas: mislite li, zaista, da bi se u Titovoj Jugoslaviji zaraza ovako proširila, da bi bilo ovoliko mrtvih? Mislite li, zaista, da bi vakcinacija ovako traljavo, brzinom puža na samrti, išla? Svi znamo odgovor i svi znamo zašto
Fntm 08 S

Nemamo slobodu na ono što je nevjerojatno

Borba za slobodu od sigurnosnog pojasa

Život je kretanje unutar statističkih dijagrama i tablica, prema kojima je mnogo vjerojatnije da će sigurnosni pojas u automobilu čovjeka spasiti, nego da će ga ubiti. Otprilike onako kako je vjerojatnije da će pištolj po povlačenju okidača opaliti, nego da će se metak zaglaviti u cijevi. Sloboda je kretanje unutar okvira vjerojatnosti. Nemamo slobodu na ono što je nevjerojatno. I dobro je što je nemamo
Optičke iluzije

Isus na čipsu, Bogorodica na sendviču

Čudesna ukazanja, viđenja i priviđenja

Rečeno je: „Ko traži, naći će“, pa ne čudi što bogotražitelji svako malo nalete na likove iz svetih priča. Doduše, njihova strast prema ukazanjima i uopšte cela halabuka koja se podigne u javnosti, a i među crkvenim ljudima svaki put kad neko ugleda kakav obris koji pomalo podseća na Hrista, Vasilija, Bogorodicu ili krst – deluje pomalo bizarno, pogotovo ako se setimo nekih delova jevanđelja. Nema nikakve potrebe da tražite Boga u tostu, sendviču, trešnjevom drvetu, u flekama na zidu, među oblacima, u snegu ili na poklopcu za tegle. Isus Hrist je dao vrlo precizno uputstvo gde ga mogu pronaći svi oni kojima je do takvog pronalaska stalo
Pokri20

Pitanje svojine

Treba početi s izvinjenjem

Izvinjavam se što sam se rodio, nisam planirao. Desilo se. Bez svoje volje ugledao sam svet. I svet se zgrozio, verujem, ali greška je već bila napravljena i nije se moglo natrag u ništavilo, bar za neko vreme. Odmah sam shvatio da je on, svet, neprijateljski raspoložen prema meni, da moram da mu se umiljavam, da se pravim da mi nije stalo do onoga do čega mi je stalo i da ću tako možda uspeti da dobijem ono što želim. Sve je pitanje vlasništva, razumeo sam. Ja posedujem stomak kao najvažniji deo tela, ali i stomak poseduje mene. Roditelji me potpuno imaju i mogu me u bilo kom trenutuku otuđiti od sebe, života, jer oni su njegov izvor; dakle, oni su svemoćni, besmrtni bogovi i njihovom carstvu neće biti kraja, kao što nema ni početka. Bez njih ja sam krpa. Doduše, i s njima sam krpa ali bar sita, zadovoljna
Suicid

Samoubistvo iz zasede

Naljutili se pisci na SFRJ, pa odsekli sebi pisaljku

Ne zna se ko se od srpskih pisaca više napatio u antisrpskoj Jugoslaviji, golema je ta lista: Ćosić, Isaković, Pavić, Bećković, Vitezović, Nogo, Crnčević, Rakitić, Toholj, Danojlić… Toliko su Srbi bili zlostavljani i diskriminisani u srbožderskoj SFRJ da su silni srpski pisci napravili karijere i živeli kao bubreg u loju, uživajući sve moguće privilegije društvenog sistema koji su iz dna duše mrzeli i prezirali. Jedva su dočekali da postave eksploziv u temelje te odvratne države i da uživaju gledajući kako neman leti u vazduh, odnoseći sa sobom desetine hiljada života, sela, gradove, kulturne spomenike i nebrojene ljudske sudbine. U toj apokalipsi usput je stradao i položaj pisca, književnosti i kulture, kao kolateralna šteta
Ookri 02 B

Put u Beograd

Dok god grle, ove ruke ne mogu ratovati

A Beograd k’o Beograd, velik je, snažan i moćan, i ove jeseni. S prijateljem filozofom krećem na peripatetičku hodnju put Dedinja. Šetamo ulicama i uličicama pjesničkih imena, i imena  bivših jugoslavenskih krajeva i pokrajina, penjemo se uz Konavljansku (koja bi, govorim, ustvari trebala biti Konavoska), prolazimo između vila, žutilo i rumenilo lišća oduzima nam dah, i sve je tu puno duhova, sjajne modernističke arhitekture, povijesti i pustoši. Na Dedinju kada se nađete, gdje nema ljudi na ulicama i uličicama, nego samo mine pokoji crni automobil, i netko šeće psa, učini vam se da ste iz Srbije upravo stigli na onaj komadić teritorija koji je nekim čudom ostao u Jugoslaviji
Jazik 01 S

Žena na Balkanu

Moje riječi su ratnice

Najteže saznanje mi je kada vidim da žena ženu degradira, omalovažava i ismijava. Da jedna u drugu upiru prst jer, ukoliko nisi mučenica kojoj je život stao zbog braka, ti si ljudski odron. Ako nisi uspješna, onda si jadnica, ako si uspješna, onda si najvjerovatnije nemoralna. Svaka žena u našem društvu nosi olovno breme na leđima i zato žena ženi treba biti istinska podrška, i sada i u vremenima koja dolaze
Zavera

Stare zavere i novi neprijatelji

Što baš vakcine?

Ulaziti u racionalnu argumentaciju i razboritu raspravu sa zaluđenicima prilično je besmisleno, jer je ta sorta neprobojna za činjenice i argumente. Jedino što bi bilo logično priupitati jeste: Što baš vakcine? Zašto ste baš vakcine izabrali za svoju metu, za žižu koja sabira sve nemire i nespokojstva, za čarobnu kockicu koja se uklapa u unapred postavljeni šablon posmatranja sveta iz busije? Šta fali starim dobrom masonima, Jevrejima, zelenoj transverzali, Vatikanu, papi, Hrvatima, Bošnjacima, Albancima, kemtrejlsima, HAARP-u, reptilima, vanzemaljcima, bankarima, komunistima, templarima, Bilderberškoj grupi, boljševicima i ostalim zaverenicima protiv srpstva i ostatka sveta?