Svet

U svojoj kategoriji dekoratera i fotografa Kiš je pet puta bio nominovan za Oskara – najprestižniju nagradu Američke filmske akademije, za filmove „Adresa nepoznata“ producenta Vilijema Kamerona Menzisa (1944), „Jovanka Orleanka“ Viktora Fleminga sa Ingrid Bergman u glavnoj ulozi (1948), „Putovanje u središte zemlјe“ Čarlsa Braketa sa Džejmsom Mensonom i Petom Bunom u glavim ulogama (1959), „Tanka nit“ Sidnija Polaka sa En Benkroft i Sidni Poatje (1965) i „Brod ludaka“ (1965) Stenlija Kramera, sa Vivijen Li, Simon Sinjore i Li Marvinom u glavnim ulogama, za koji je 1966. g. i dobio svog jedinog Oskara

Dauni ne krije da je namera bila ismejati Trampa, a naročito njegovu antiimigrantsku politiku, posebno ako imamo u vidu da je oženjen imigrantkinjom. Za televiziju ABC je izjavio da je hteo umetnički da istraži lik i delo Melanije Tramp kroz njeno rodno mesto, te da je želeo da autor spomenika bude lokalni samouki umetnik čiji rad prati narodnu tradiciju, sarkastično dodavši da mu je jasno zašto neki misle da spomenik Melaniji zapravo ne liči na nju

Sve mi, širom sveta, kad donesu ovakav strašan zakon, bez obzira koliko nam se čini da je taj svet daleko od nas i da nas to ne dotiče, treba ozbiljno da se uplašimo. Kako se sve brzinom svetlosti preliva preko granica, planina i okeana, svet je jedna selendra, a najviše se prelivaju gluposti, pitanje je trenutka kad će i ovde nekome pasti na pamet da naše materice proglasi opštim dobrom, vlasništvom države

„Nije jasno zbog čega smo za našu neformalnu grupu odabrali naziv 'Samoodstojanje', čak nismo sigurni ni šta ta reč tačno znači, ali pošto su 'Samoodbrana' i 'Samoopredeljenje' već zauzeti, a 'Samouništenje' nam se činilo kao isuviše snažno i tačno (ne za našu neformalnu grupu), odlučili smo se za reč iz pesme vokalne solistkinje Romane Panić koju dosad niko nije iskoristio“, poručuje Dančetović

U gоdinama оbilježenima ratоvima, revоlucijama i prоgоnima, Ana Ahmatоva bila je jedna оd rijetkih pjesnikinja kоja je оdabrala оstati u Rusiji radije negо emigrirati. Čestо zabranjivana za Sоvjetskоga Saveza kaо dekadentna i individualistička buržujka, u dоmоvini i svijetu prоslavila se pоemama u kоjima prоgоvara prоtiv surоvоsti staljinističkоg režima, оdlučna da ne prepusti tragediju svоga narоda zabоravu vremena.

Tamnocrveni ruž, šiljasta, natapirana, crna kosa i izražena cat-eye šminka. Mlada Siouxsie Sioux diktirala je modne trendove glam, bandage i fetish stila otkad je prvi put počela izlaziti u londonske klubove 70-ih godina.

Penzije daju redovnije, pa često celo selo čeka pare od penzija, da makar hleba kupi. Jednom čoveku je pre skoro mesec dana umrla stara majka, a on sad, nesrećnik, ne izlazi iz kuće: kažu, ne zna od čega će dalje da živi. A pare koje dobijaju - trenutno propiju. Piju svi: i muškarci, i žene, i omladina. Samo se još neki stariji uzdržavaju. Tamo gde se pije, hleb kupuju odmah za mesec dana, shvataju da već sutra para neće ostati, a i bajat hleb se ne jede tako brzo

Posmatrajući sebe pažljivo u ogledalu, shvatila sam da nikada neću moći da postanem jedna od zavodnica ekrana - pričala je kasnije Doris Dej. - Sa svojim mnogobrojnim pegama na licu (jedan dokoni holivudski statističar izbrojao je da ih ima 1.530!), svojim ogromnim zubima i mršavim telom, bila sam devojka sasvim običnog izgleda. Ali, već tada sam rekla sebi: "Draga moja, ako želiš da traješ, moraš da stvoriš sopstveni glumački tip". Odlučila sam da uvek ostanem prirodna i jednostavna "devojka iz susedstva", jer je samo to odgovaralo mojoj prirodi.

U kontekstu svojevrsnog dječjeg aktivizma koji otvara najkrupnija pitanja ljudskih prava Rafaela R. skreće pažnju na važnu knjigu "Ja sam Malala: autobiografija Pakistanke koju su talibani pokušali ubiti jer se zalagala za pravo na obrazovanje".

Odjeven u šarenu, šljašteću husarsku jaknu poput Džimija Hendriksa, s frizurom kao Litl Ričard, na visokim "stileto" štiklama (!) i s pripasanim, neobičnim modelom gitare, djelovalo je kao da je sav sastavljen od vizuelnih citata. Sve dok tip nije krenuo u baladu koja je od prvog tona, dinamički i dramatski rasla svakim taktom, stvarajući fantastičnu, jedva izdržljivu tenziju. Prins – jer, tako se zvao pseudonimom – dovodio je svaku sljedeću zauzdanu strofu do eksplozije refrena od ponavljajuće dvije riječi na šest nota: "Purple rain, purple rain..."

„Zovem se Chavela Vargas, ne zaboravite to“ – tim riječima započinje i završava dokumentarni film Chavela (2017.) koji se pokušava uhvatati u koštac s kompleksnim, teškim i zadivljujućim životom najpoznatije pjevačice meksičkih rančera i žene koja je u potpunosti redefinirala taj muzički žanr.

Onog jutra na krovu katedrale Decaillot i Baumgartner su glavu apostola Andreja zamotali u onaj najlon sa vazdušnim mehurićima, te je učvrstili narandžastom trakom. Potom su je spakovali u drveni sanduk gde su njegova braća, zajedno sa drugim sitnijim skulpturama, već čekala.