TV

Jerry je vrlo staromodan, netko bi rekao i zastarjeo. Velik dio programa odnosi se na opisivanje prednosti i nedostataka mobitela. Da, mobitela, kao da smo u 1998. a ne u 2021. Doduše, u par navrata spomenut će iPhone koji je izum novog milenija ali inače, ovo je mogla biti tirada osmišljena kao scenarij za nikad snimljenu epizodu „Seinfelda“. Čovjek niti u jednom trenutku ne spominje društvene mreže. Totalni povratak u 90-e

Ženski pogled u ovom slučaju nije sasvim uklonio objektifikaciju – koja je ipak neizbježna kada su posrijedi žene kojima je to, je li, u opisu posla – ali su tijela stvarna i pripadaju konkretnim osobama, pa se tako i međusobno razlikuju. Serija, u svakom slučaju, nije eksploatacijska: takvom bi bila da su njezine junakinje prikazane samo kao seksualni objekti, a P-Valley nas upoznaje i s njihovim životima izvan pozornice, njihovim obiteljiskim situacijama, nadama i snovima, nedaćama i pobjedama nad njima

Lažne vesti i teorije zavere nisu nedavno nastale, još se pre četrdeset godina spekulisalo o svemu i svačemu, između ostalog i o novoj bolesti koja je mnoge pripadnike kvir populacije vratila u ormar. Homoseksualnost je u to vreme u Velikoj Britaniji još uvek bila zločin, a nova bolest je dodala još jedan razlog za strah i sramotu. Strepnja od gubitka posla i odbacivanja, u kombinaciji sa nezainteresovanošću i dezinformacijama, sigurno je jedan od razloga što su obrisane čitave gej generacije

Od pet filmova McQueenove antologije, dva su vrlo dobra, jedan je u redu, a dva, zapravo, tanka. No, smisao ovog projekta i nije bio samo filmski nego i politički. McQueen je kanio - i uspio - ispisati paralelnu povijest Britanije, povijest o kojoj se nije pisalo i snimalo. Na početku te povijesti bilo je zazorno da karipski crnac posjeduje makar i običnu gostionicu. Na kraju priče jedan se od karipskih crnaca popeo na stejdž i podigao statuu Oscara. Sjekira možda jest mala. Ali stablo koje je palo bilo je, bogme, poveliko

Netflixova serija „Equinox“ od svih se sličnih serija izdvaja po tome što joj je kao predložak poslužio jedan podcast imena „Equinox 1985“ autorice Tee Lindeburg koja je ujedno bila i glavna scenaristica serije, uz još četu babica što je, pogađate, rezultiralo na trenutke kilavim djetetom

U tekstovima Ljubomira Živkova prepoznaje se rad istog majstora, njegov stil je lako prepoznatljiv, nemoguće ga je pobrkati sa nekim drugim autorom. Ta duga rečenica koja u sebe može da upije najrazličitije jezičke registre, pomalo razlivena poput neke ravničarske reke – odavno je postala zaštitni znak njegovog pisanja. Teško žanrovski odrediva, “Dopisnica iz Banata” mogla bi se čitati i kao roman u nastavcima ili bildungskolumna, materijala se nakupilo tokom godinama, pa se nadam da će se nekog skorašnjeg dana pojaviti u obliku knjige

Kad smo objavljivali ili kad god ponovo postavimo na Facebook stranicu našeg magazina delove feljtona „Najbolje ex-Yu pjesme koje niste čuli“, neko uvek napiše: „Jesmo!“ Verujemo tako da su mnogi gledali ove serije, ali nama su promakle. Zato nikad nije kasno da pogledamo ili se prisetimo nekih odličnih serija koje su zahvaljujući hiperprodukciji i jurnjavi za novim, novijim i najnovijim ostale neprimećene. Reč je uglavnom o britanskim mini serijama koje retko ili gotovo nikad ne završe na trenutno najpopularnijim streaming platformama, a koje BBC, ITV i Sky objavljuju redovno, svesni da imaju najbolji dramski program i da im ne može niko ništa

Praznici su bili i prošli, 2021. nastavila je tamo gde je 2020. stala, pa nema razloga ni da mi ne nastavimo da uživamo u kvalitetnom TV programu, koji se danas pak gotovo isključivo može naći na internetu. Dok hvatamo korak sa zaostacima iz minule godine, pogledajmo kakve nas to nove serije očekuju. Vremenske prilike, na čelu sa belim pokrivačem na krovovima, ulicama i bregovima, to dozvoljavaju i, štaviše, diktiraju i podržavaju

U cjelini, „The Flight Attendant“ je zrcalni odraz glavnog lika – pijani nered koji je sjajan u trenutcima lucidnosti, ali ne bi trebalo imati previše posla s njim kad dotakne dno. Deset epizoda je definitivno barem četiri epizode previše, ali svaka je nabacana na takav način da uspijeva zadržati pozornost pa makar i uz premotavanje scena o odnosu Cassie i njenog oca. Nije jasno u kojem bi smjeru mogla krenuti najavljena druga sezona, ali nije bilo ni za „Killing Eve“ pa se nije dogodio značajan pad u kvaliteti

Nastojanja da se izmisle novi, "politički korektni" izrazi za dotad uobičajene često su i sama bila predmet satire. Jedan od načina ukorjenjivanja političke korektnosti bez sumnje je ono kroz zabavu i smijeh u sitcomu. Kada se god društvo trebalo senzibilizirati za neku važnu društvenu problematiku, poput recimo prava homoseksualnih osoba ili rasno pitanje, jedan od najlakših načina bila je osmišljavanje situacijske komedije u kojima bi aktanti, ili barem zanimljivi sporedni likovi spadali upravo u onu skupinu o čijim se pravima u tom trenutku u društvu debatira

Priče u koje sami sebe ubedimo podjednako su, ako ne i više, važne od onoga što se stvarno dogodilo, jer realno ja približavaju onome što smo maštali da ćemo biti

Za razliku od specijalizovanih magazina ili web-sajtova koji pomno prate svaku od nekoliko stotina ovogodišnjih TV serija, naš tročlani tim recenzenata mogao je da se bavi samo onim što su stigli da vide tokom poslednjih 12 meseci. Svako od nas imao je prava da izabere pet voljenih naslova, te su ukupno ovih petnaest preporuka – naš izbor, naša odgovornost i naš mali ekran...