TV

Ne treba biti mnogo pametan pa nabrojati vodeće zemlje po količini televizijskih serija: Indija, Južna Koreja, Meksiko, Španija, Velika Britanija, SAD, Brazil, čitava Skandinavija, Australija, Franuska, Nemačka. Ali život postoji izvan velikih produkcija uključujući Netflix; snima se svuda, koriste se lokalni sadržaji za globalnu poruku, pa je često mnogo zanimljivije gledati priču o gorkom životu u Rumuniji (serija „Umbre“) nego neku stupidnu i raskošnu bezmozgalicu kakvima nas guše godinama. Ovo naše putovanje neistraženim stazama i bogazama da otkrijemo serije za koje verovatno niste ni čuli, započinjemo beleškom o čileanskoj drami „Alte Hospicio“ koja se dve godine nakon domicilne premijere (2018) tek proteklih meseci pojavila na nekim svetskim tv stanicama. O tome kako sam doživeo susret sa čileanskim serijalom, imao je šta da kaže Humphrey Bogart: „I think this is the beginning of a beautiful friendship...“.

Serija je daleko od savršenstva i puno je tu nelogičnosti, ali jednom kad je počnete gledati, teško ćete prestati jer je zabavna i lagana, a opet dovoljno duboka da vas zaintrigira. Možda nije jedna od onih koja će pokupiti brojne nagrade struke, no publika je itekako cijeni. U metaforičkom pljusku televizijskog sadržaja koji nam se trenutačno nudi predstavlja tek jednu ekscentričnu kišnu kapljicu, no definitivno je osvježavajuća i drugačija, a ima potencijala da preraste i u nešto više

Kad smo objavljivali ili kad god ponovo postavimo na Facebook stranicu našeg magazina delove feljtona „Najbolje ex-Yu pjesme koje niste čuli“, neko uvek napiše: „Jesmo!“ Verujemo tako da su mnogi gledali „Doctor Foster“, ali nama je promakla. Zato nikad nije kasno da pogledamo ili se prisetimo nekih odličnih serija koje su zahvaljujući hiperprodukciji i jurnjavi za novim, novijim i najnovijim ostale neprimećene. Reč je uglavnom o britanskim mini serijama koje retko ili gotovo nikad ne završe na trenutno najpopularnijim streaming platformama, a koje BBC, ITV i Sky objavljuju redovno, svesni da imaju najbolji dramski program i da im ne može niko ništa

Znanstveno fantastične serije koje morate gledati! Najbolje bi bilo početi odmah. Retro, ali i one novije, serije obeležavale su, te i dalje obeležavaju mnoga detinjstva, posebno ona koja žude za dalekim svetovima

U novom stoljeću Berlin postaje jedan od najdinamičnijih europskih gradova, koji se počeo ubrzano urbanistički i kulturno razvijati. Ujedno postaje kultno mjesto za partijanje te mokri san svih hipstera i alt umjetnika ovoga svijeta. Istodobno, za dio svijeta predstavljao je žrtvu povijesnih okolnosti i podjela, a za neke druge, poput Hasida u seriji o kojoj ću na koncu govoriti, posrijedi je prijestolnica države koja je skrivila smrt šest milijuna pripadnika njihova naroda. Kako bilo, Berlin neosporno ima veliki kulturni kapital, što se očituje u zanimanje koje kod producenata pobuđuje, a ono ne jenjava. Većina priča vezana je ili uz dinamičnu prošlost grada ili pak status koji danas uživa.

S dvanaest sati prijenosa uživo serija The Third Day: Autumn kroz logistički zahtjevan proces ponudila je iznimno i neposredno TV iskustvo

Amerikanci se oblače kao moderni trendi cirkus, Francuzi su elegantni i klasični; Amerikanci žele da ostvariš svoje snove, Francuzi te ubiju u pojam; Čikago je veliki grad, Pariz je selo i svi se znaju; u Francuskoj je vagina muškog roda, sve dok Amerikanka ne kaže da je ženskog i to podrži Brigitte Macron; Francuzi nemaju inhibicije, Amerikanci imaju; Francuzi su kao Crnogorci u našim vicevima, Amerikanci su Slovenci...

Dobro je to što zarad šoka i jeftinih poena ne dobijamo porciju kuvane glave. Jeza ionako ne leži tu, među eksplicitnim slikama zločina, već među ruinama jednog običnog sveta, običnog službenika, običnog čoveka koji je tragao za zadovoljstvom. I koji je tako običan, uronjen u sopstvenu patologiju, godinama izmicao policiji i društvu uopšte. Žrtva sistema, sopstvene porodice, trauma i(li) krivog spoja u mozgu, ubica je uvek jedan od nas. I tih je, užasno je tih i dosadan

Jako mi je blisko i privlačno to nepokolebljivo, gotovo utopijsko inzistiranje Schitt's Creeka da smo svi skupa ispod kože sličniji nego što mislimo i da uz malo dobre volje i razumijevanja možemo naći zajednički jezik sa svakim i sretno živjeti jedni s drugima. Ima li ljepše utopije?

Bilo bi ovo teško štivo i bez virusa – maloljetnička trudnoća, ovisnosti, roditeljske svađe, bullying u školi – ali kad virus uđe u priču postane jasno koliko su svi ti problemi zapravo čaj od kamilice u situaciji kad ti je glava doslovno u torbi. Serija bi bila žešći crnjak i bez epidemije, no zahvaljujući njoj Sløborn postaje totalno crnilo

Sedamdeset druga dodela prestižnih televizijskih nagrada Emmy održala se u nedelju 20. septembra širom SAD i sveta. Naime, dok je Staples centar u Los Anđelesu tradicionalno bio domaćin, ovoga puta odatle su se javljali samo prezenteri, dok su se dobitnici uživo uključivali iz svojih domova

Septembar i oktobar predstavljaju početak svojevrsne nove godine ne samo za učenike i studente, već i za izvođače svih vrsta, scenske umetnike, televizijske delatnike. Početak jeseni oduvek je bio rezervisan za nove sezone, premijere i velike povratke omiljenih serija. Iako su internet i streaming platforme uveliko promenili pravila igre, pa novitete možemo da očekujemo tokom čitave godine, čini se da jesen ove čudne 2020. ipak donosi izvesnu svežinu i TV uzbuđenja kojima se publika neobično raduje