TV

„High Maintenance“ nije samo jedna od ponajboljih serija proteklih par godina, to je jedna od najnjujorškijih serija ikad snimljenih, podjednako urbana, nervozna i neodoljiva poput grada čije stanovnike opisuje…

„Counterpart“ je u osnovi old school špijunska serija s malo sci-fi elemenata, istraživanja pitanja identiteta, retro noir atmosfere Berlina i sjajnim J. K. Simmonsom koji cijelu seriju nosi na svojim leđima. Glavni junak je Howard Silk (J.K. Simmons), bolje rečeno anti-junak: 30 godina radi u nekoj UN-ovoj agenciji u Berlinu, a da ni sam ne zna što zapravo radi, klasičan birokrat i čovjek od rutine: svaku večer nakon posla posjećuje ženu u bolnici koja je u komi, vodi dosadan, bezličan život i pomirio se s time da nikada neće dobiti promaknuće. To će se stubokom promijeniti kad upozna svog dvojnika iz drugog svijeta: Howard 2 je sušta suprotnost – visoko rangirani operativac, iskusan špijun, ciničan, alfa mužjak, a u našu dimenziju dolazi kako bi uhvatio profesionalnog ženskog plaćenog ubojicu imena Baldwin koja je ilegalno prešla u našu dimenziju i ubija određene mete

Povodom još jedne Putinove izborne pobede kojom je obezbedio novi predsednički mandat, John Oliver, voditelj late-show programa “LastWeek Tonight” napravio je spektakularan satirični prilog, uključujući prigodnu pesmu ruske pop grupe Fabrika koja je upravo za izbore snimila video-spot posvećen Vladimiru Putinu “Vova, Vova” kako ga iz milja zovu njegovi obožavaoci. Kako je Putin zvezda ove rubrike, prilika je da se podsetimo još dva video-priloga: jedan je delo Johna Olivera (“A Man Like Putin”),a drugi deo iz tv serije “The Detour” gde nalazimo sjajnu pesmu sa zlogukim naslovom “Annex”…

Svakodnevno slušamo o voditeljskim transferima, ugovorima, sumama koje navodno zarađuju i koje su nekoliko puta veće od zarada kamermana, montažera, producenata... Slušamo o njihovim svađama, ljubavima, brakovima, deci, privatnim lomovima, tako da je na neki način i razumljivo što voditelji često i sami poveruju da su zvezde, legende i balkanske inačice Opre, a u najboljem slučaju su tek Džeri Springer

"Proračunata surovost ubica, tiha agonija žrtava, ravnodušnost ostatka sveta - ova TV serija u jednom dahu prikazuje ono što oni koji su preživeli holokaust pokušavaju već godinama ... Previše toga je tu. Sve je previše eksplicitno. Priča o jednom detetu, sudbina jedne žrtve ... Previše toga se događa samo jednoj jevrejskoj porodici, a previše zla je kanalisano u samo jednom nemačkom oficiru..." Ovako je o seriji i filmu pisao Elie Wiesel u aprilu 1978. Na kraju svoje ni malo pozitivne kritike on zaključuje da holokaust mora biti zapamćen, ali ne kao šou. I to je možda preteča svih rasprava o tome koliko je holokaust uopšte moguće predstaviti u filmskoj, te drugim umetnostima.

Popularni američki Late Night Show programi i proteklog su se dana/noći bavili Donaldom Trampom, Stivom Benonom i pričama iz knjige „Vatra i bes“ autora Majkla Volfa. Odabrali smo najubojitije isečke iz programa koje su vodili James Corden, Trevor Noah, Jimmy Falon i Seth Mayers

„Dobro veče, dame i preostala gospodo“, rekao je voditelj dodele Zlatnih globusa Seth Meyers na početku večeri, u nedelju 7. januara, na Beverli Hilsu

Opsednutost serijskim ubicama oduvek na morbidan način grozi i intrigira ljude još od pojave Džeka Trboseka do porasta serijskih ubistava sredinom 20. veka, naročito u Americi, pa do onih fiktivnih poput filmskih Normana Batesa (Psycho), Hannibala Lectora (The Silence Of The Lambs), Patricka Batemana (American Psycho), i serija Dexter i Criminal Minds. David Fincher, koji stoji iza nekih od najboljih modernih filmova te tematike poput Se7en (1995), Zodiac (2005) i The Girl With The Dragon Tattoo (2011) jedan je od producenata ove serije i režiser prve dve i poslednje dve epizode ove sezone

Naravno da je Larry sve (i više od toga) o ljudskoj gluposti, oholosti, navikama i manirima i općenito stanju modernog svijeta (i ne samo o tome) rekao u svojih suludo zabavnih osam sezona i 80 epizoda i da je kraj morao doći kad-tad, ali fanovi (u koje se ubraja i niže potpisani NG) su se uvijek nekako nadali da au revoir nije i goodbye

Za razliku od specijalizovanih magazina ili web-sajtova koji pomno prate svaku od nekoliko stotina ovogodišnjih TV serija, naš tročlani tim recenzenata mogao je da se bavi samo onim što su stigli da vide tokom poslednjih 12 meseci. Svako od nas imao je prava da izabere pet voljenih naslova, te su ukupno ovih petnaest preporuka – naš izbor, naša odgovornost i naš mali ekran...

Do kraja treće epizode, kada su već uspostavljene paralele između savremenih građana Windena i njihovih mlađih verzija, serija kreće u lirskom smeru, koji je nabijen žudnjom do tačke pucanja. U tom trenutku, povezanost između lepote i usamljenosti, podiže gledaoca iznad uobičajenog horor iskustva, te serija iznenada postaje nešto više od priče o mrtvoj deci i mrtvim pticama, pa se pretvara u pitanje o povezanosti između prošlosti i budućnosti, te u priču o tome koliko se lako i brzo napuste snovi iz mladosti, a da bi se postalo staro i umorno.

Imajući na umu dugogodišnje novinarsko i književno iskustvo scenarista Ivice Đikića, očekivalo bi se dublje prokazivanje problema struke te oblikovanje živopisnijih likova s kojima je moguće suosjećati. Međutim ovdje je fabularni tijek prilično predvidljiv te se ne odmiče daleko od početne premise koja je imala potencijal za detaljniji i zanimljiviji razvoj. Likovi su pak kruti i strogi, a prikaza svakodnevnih ležernih situacija gotovo da i nema što seriju neopravdano čini suviše teškom i hladnom. Neka za usporedbu posluži Žica koja, iako se bavi vrlo mračnim temama, obiluje likovima "od krvi i mesa", spontanim životnim trenutcima pa čak i humorom, što joj nimalo ne umanjuje ozbiljnost