West Balkan

U modernom društvu uspeh zauzima važno mesto, te se i najmanji neuspeh tumači kao siguran znak propasti. Svaki pojedinac je odgovoran za sebe i svoj život, i smatra se jedinim krivcem za sopstvenu nesreću. Građani se dele na kategorije po principu „žanje ono što je posejao“, a oni neuspešni se guraju na marginu, što dalje od slojeva koji su na društvenoj lestvici ostvarili bolje rezultate.

Milorad Komrakov bio je urednik i voditelj Dnevnika državne televizije koji je svake večeri u 19.30 napajao milione gledalaca lažima i mržnjom, motivacijom da se za različite “odbrane”, od srpske nejači do mira kao nesporne vrednosti, mobiliše, uniformiše, ubija ili, ako ništa drugo, samo glasao što se teško prikriva

Bacanje hrane je pored društvenog i ekološki problem – za proizvodnju, preradu, pakovanje i distribuciju te hrane utroši se ogromna količina vode i energije, a namirnice potom završe na deponiji, gde postaju otpad i u procesu raspadanja ispuštaju štetne gasove koji utiču na klimatske promene. Tako bi se regulisanjem viškova ublažio problem gladi, ali i smanjio negativan uticaj na planetu koja već posustaje.

Zoo vrtovi postoje da bi se zadovoljila ljudska želja za ograničavanjem slobode – slon, koji u prirodi pređe i po 50 kilometara dnevno, zatvoren u izložbeni prostor od nekoliko desetina kvadratnih metara nije ništa drugo do vulgarna manifestacija (ne)moći.

Srbi iz Omladinskog udruženja Princip zakazalisu proslavu rođendana mađarskog predsednika Viktora Orbana i Željka Mitrovića, vlasnika TV Pink. Autentična simbolika

Bivši i sadašnji predsednici Srbije Tomislav Nikolić, odnosno Aleksandar Vučić bili su u nasilnoj skupini, preciznije, radikalskoj rulji koja je onemogućila porodici Barbalić da se, po sudskoj odluci, vrati u stan koji je otet

Srbija je tamo gde je bila i dok su Arkan i njegovi klali u Bijeljini, u ime naroda i države, kad su snajperski hici usmrtili Suadu Dilberović i Olgu Sućić, a topovska granata ljude koji su čekali hleb u Ulici Vase Miskina. Srbija je u Vukovaru i Dubrovniku, tamo odakle mentalno nije pokušala da se vrati u normalnost

Na kraju krajeva, kakvo moralno pravo ima svako od nas, barem nas preko 50, da govori o rušenju daleke aboridžinske pećine ako smo ćutali o paljenju sela u sopstvenoj državi? Da li nam je pećina, za koje do juče nismo ni znali da postoji, važnija od života naših sugrađana? Gde smo bili da izrazimo svoj protest kada su naši sugrađani pljačkani, silovani, ubijani, bacani u zajedničke rake, potapani u Dunav i tu istu Drinu o čijem se zdravlju toliko brine? Gde je bilo tih dvadeset beogradskih glumaca da iskoriste svoju popularnost i podrže svoje očajne sugrađane koji već više od tri decenije traže pravdu za sebe i svoje najbliže, kao što su to učinili u Gornjim Nedeljicama?

Najmasovniji zločin počinile su srpske snage 27. aprila 1999. godine u selu Meja/Mejë, kada su iz kolona albanskog stanovništava, proteranog iz sela u opštini Đakovica/Gjakovë, izdvojili najmanje 300 muškaraca, zadržali ih, potom streljali i njihove posmrtne ostatke prebacili u Srbiju, i ukopali ih u sedam masovnih grobnica na policijskom terenu SAJ-a u Batajnici kod Beograda

Eto, i mi imamo svoju mrtvu decu, sećamo se ih se dok, uz predsednikovu “tešku sekiraciju”, ginu deca u Ukrajini i dok predsednikove falange, vlasnici poslovne sposobnosti i biračkog prava, usred Beograda i širom Srbije slave smrt

Režim se krije u bolu i patnji. Poplava munjevitih i prizemnih analiza političkih eksperata - gubitnika poput Borisa Tadića. U čitavoj pometnji kao da je promakla laž predsednika Srbije o ukrajinskom ignorisanju intervencije NATO u SRJ

Srbija je počinila ono što piše u Deklaraciji Skupštine Srbije, to priznaje bivši načelnik Generalštaba. A jest Ratko Mladić bio oficirčina, preduzimao je briljantne akcije, nije trebalo da bude blizu vojne moći kad mu se dogodila porodična drama - to ne priznaje, tako misli, to ga boli. Srbiji se zalomilo da poslovno sposobna osoba koja to misli bude i predsednički kandidat, doduše ne najgori. I da se javno ruga bolu bošnjačkih žrtava. Ne jedini