West Balkan

Odozgo sa sjevera, poviše pruge, stiže težak udarac zagrebačkom gazdi, eh, taj Lenuzzi se baš morao dosjetiti graditi “potkovu”, pa i fontanu tamo staviti. Vjerujemo da je to bio jedan od prvih razloga što je Mile udario bager u nesretnu livadu koja bi mogla glumiti “Milinu potkovu”, nalio beton u kocke i prepreke razne, kao one ispred američkih ambasada, da ne provale teroristi, e tako više neće dokona djeca i roditelji neradnici tu plandovati. Potom je sredio Lenuzzija satjeravši mu u srce ne jednu, već ga je, kao svetog Sebastijana, izboo desecima kontra-fontana

Premda je to paušalna procjena, računam da otprilike 99 posto indivudua od kojih se traži odobrenje Bajaginog koncerta, ili koncerta filharmonijskog orkestra, ima poprilično mutnu biografiju. Ratnu, ili poratnu. Često je u pitanju potpuni ološ, koji jaše na mitu enormnih društvenih zasluga

Igrom nacionalističkog slučaja, otvorimo srpsko-desničarsko-crkveni sajt „Stanje stvari“, koji, takođe, traži donacije od svojih četnolikih čitalaca. Čitam šta pišu: „Posle finansijskog udara na „Stanje stvari“, kao što znate, obratili smo se onima kojima smo jedino i mogli – vama, dragi čitaoci i priložnici. Sa velikom zahvalnošću javljamo da je novac za mesec jul u potpunosti prikupljen, i da smo u ovom trenutku skupili nešto (4 odsto) i za mesec avgust“. Pa, jebem mu sunce žarko, dragi čitaoci – priložnici! Zar da dozvolimo da četnički nakot bude bolje organizovan od nas koji se čitamo po bivšoj SFRJ kojoj se uvijek s ljubavlju vraćamo? Zar da dozvolimo da naše zalaganje za pomirenje i toleranciju bude zaklano od strane onih koji slave „umerene desničare“, rat za Kosovo, i koji sanjaju Veliku Srbiju čim šubaru stave na glavu? Zar su fašisti milosrdniji od nas svih?

Svoje usluge pružala je samo i jedino vojnicima iz kasarne prekoputa ulice, odbijajući sve druge, financijski i higijenski mnogo povoljnije ponude zainteresiranih civilnih mušterija. Cijena njene usluge bila je jedinstvena za sva uniformisana vojna lica, od regruta i pitomca do majora, pukovnika, komandanta garnizona i njegovog pomoćnika za moral

Izvesni Nikola Varagić, za kojeg ne znamo šta je po profesiji: mesar, dreser, zilot vegeterijanac, bejbisiter, član muškog crkvenog hora, pravoslavni hirurg ili serijski ubica, ali znamo da je obožavatelj Slobodana Antonića, na hrišćansko-poremećenom sajtu “Stanje stvari” (na hrvatskom “Stanje (one) stvari”) otkriva zaludnim Srbima neporecive istine u formi pitanja ili poslovica. Zašto su umereni desničari – pravi antifašisti? Why is Trump spasitelj Srbije? Da se naježiš: srpski režim u polnim raljama gej lobija! Šta hoće gej lobi - oni svima nameću svoja učenja, uverenja, teorije i zakone, da je čovek nastao od majmuna, da homosekusalci treba da usvajaju decu, da se deca oduzimaju od roditelja! Jezivo: levica se, jednostavno, stopila sa LGBT ideologijom! Zašto je Putin jedina nada za Srbiju? Zašto Hrvatska ima more i zašto je nebo plavo i zašto je Antonić tako jebeno privlačan?   

Zaista ne znam i nije mi jasno odakle bilo kome iz Srbije pravo da određuje institucijama Crne Gore koje pismo će upotrebljavati u komunikaciji? Pa to je vrhunac bezobrazluka? Što mislite da Crna Gora uvede uredbu, poput vlade Srbije za ćirilicu, kojom će favorizovati latinicu? Bio bi to genocid gori nego u Aušvicu! Ko vas pita, gospodo iz Srbije, i što vas briga koje će pismo koristiti vlast u Crnoj Gori? Kakve vi veze imate sa time i kakve to veze ima sa položajem Srba u Crnoj Gori?

Od Večernjih novosti saznajemo da je četnički zapovednik, navodno, vođen na improvizovano suđenje u nekakve katakombe ispod Belog dvora, da je zakopan u blizini dedinjske bogomolje unutar kompleksa, ali i to da je postojao oznaški Lažni Draža, što ostavlja sumnju u okolnosti streljanja, odnosno identitet ubijenog Draže. Možda je živ, uvek smo sumnjali

Stavlja nam se na znanje: „Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Irinej primio je 31. jula 2018. godine u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu srpske intelektualce: Matiju Bećkovića, Kostu Čavoškog, Slobodana Samardžića, Mila Lompara, Časlava Koprivicu i Miloša Kovića“. Dakle, Srbija ukupno ima šest intelektualaca! Da nismo preterali?

Moral je narušen transparentom i pištaljkama, nije unapređenjem Šljivačanina u pukovnika, te nameštenjem na Katedri za taktiku Vojne akademije u Beogradu. Možda je predavao suptilno artiljerijsko rušenje Vukovara sa 980 haubica i podučavao kako se i sa 80.000 vojnika može zauzeti grad koji brani manje od dve hiljade ljudi. Idealni posao do penzije, 2001, neke se zasluge ne zaboravljaju

On je pjevao o detaljima koje se moglo uočiti u svakom dalmatinskom mjestašcu, jednako kao i u gradu: o skalinama ili stubama, o pustom žalu i samotnom šetaču koji razgovara s galebom, o tijesnim kamenim uličicama ili kalama, o nekim žalosnim čuvstvima o kojima se prije, do njega, rijetko govorilo, još manje pjevalo, kao što je melankolija, ili pak o otocima koji se vide tamo daleko, u magli pred Splitom. O otocima, kao Šolti, koji se preko mora dovikuju s njegovom Korčulom

Počelo je, da se podsetimo ili saznamo, 1991, kada je Milošević, preko Državne bezbednosti, i najeksponiranijih sledbenika stvorio na teritoriji Hrvatske takozvane srpske autonomne oblasti Krajina, SAO Zapadna Slavonija i SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, koje su se 1992. ujedinile u Republiku Srpsku Krajinu (RSK)

Pretužan je čas da bih sada, dok na “repeat” po ne znam koji put slušam “Galeb i ja”, bio sretan; onako kako sam bio sretan kao klinac dok sam na nekoj lažini pored mora za sebe punim glasom, ispunjene duše i otvorena srca pjevao nazigled tugaljive stihove te naizgled melankolične pjesme. Pa ipak, kad sada i ovdje dođe ona moćna završnica “Galeba” s kojim je Oliver postao Oliver, uvjeren sam da su i on i taj njegov galeb postali jedno. I da će uz tog svog galeba Oliver s nebeskih visina - sretan, ponosan, spokojan i zadovoljan - gledati na nas dolje kako se i dalje mučimo i trpimo