West Balkan

Jugoslavija

Crna karta za beli svet

Srpska književnica Mirjana Stefanović preminula je danas u 82. godini života, saopšteno je iz Srpskog književnog društva. Rođena je u Nišu 1939. godine. Školovala se u Novom Sadu, Beogradu i Delhiju. Magistar je engleske književnosti. Od 1966. do 1967. radila je kao novinar saradnik na Trećem programu Radija Beograd, o od 1967. do kraja 1973. bila novinar redaktor u Dečijoj redakciji Radija. Od 1974. do sredine 1991. radila je u izdavačkoj kući Nolit kao urednica knjiga za djecu i omladinu. Osnovala i, deceniju i po, uređivala biblioteku Raspust u kojoj je objavljeno preko pedeset knjiga za mlade izabranih iz svjetske i domaće književnosti. Bila je glavna urednica edicije Prva knjiga Matice srpske (1974—1979) kao i član redakcije Letopisa Matice Srpske (1982—1983)

Brenica 15 S

Srebrenica u Novom Pazaru

Ne može više da reaguje Partizanov jug, oslabljen je hapšenjem grupe iz bunkera ispod tribine. Konačno, neka i policija malo radi svoj posao - neka štiti duševni mir predsednika. A slogan Nož, žica Srebrenica nije kažnjiv. Nije ni deo kućnog vaspitanja pokazati pijetet prema bolu onih koji su izgubili svoje najbliže. U srebreničkom genocidu, što je u Srbiji - saučesnici, i pored svih presuda, neprijateljska sintagma

Vladimir Lazarević

Još jedna počast ratnom zlikovcu

Zločinački poduhvat miliona kukavica

Za oficijelnu Srbiju heroj i patriota, iz Haga, gde je robijao, 2015. vraćen je avionom Vlade Srbije, uz pratnju ministara Nikole Selakovića i Bratislava Gašića. Itekako stručan za to da, u ime Srbije koja se ruga žrtvama i civilizaciji, i na zgražavanje Brisela i Vašingtona, održi kadetima Vojne akademije predavanje na temu "Heroizam i čovečnost srpskih vojnika u odbrani od NATO agresije i u izvođenju protivterorističke operacije na KiM 1998-1999. godine". A ko bi bolje govorio o čovečnosti nego osuđeni za zločine protiv nje
Srebrenica

Slike sumanutosti agresora s obe strane Drine

Stara bezosećajnost krvoloka

Negiranje genocida se nastavlja, u paketu sa dominantnim i vladajućim tumačenjem novije istorije, ide i negiranje zločina protiv čovečnosti, što iz ovdašnje, saučesničke vizure znači apsolutnu nevinost. Samo je, izgleda, ostalo još terminološko pitanje, kako nazvati kontinuitet sa genocidom. Pa da i to nekakva skupština, predvođena Vučićevim naprednjacima i radikalima, uz sadejstvo patriotske opozicije (devedesetak odsto), proglasi nekažnjivim
Srebrenica

O Vučiću, Batajnici, Trnovu, Srebrenici

Katarza bezdušnika

U mestu Godinske Bare kod Trnova počinjen je zločin, deo srebreničkog genocida, vučićevski rečeno, stravičan zločin. Ne baš onakav kakvim ga je projektovao kao poslanik, kada je sa skupštinske govornice, 20. jula 1995, izgovorio: “Pa, vi bombardujte, ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu Muslimana, pa da vidimo sme li, međunarodna zajednica, ili bilo ko drugi, da udari na srpske položaje, može li se tako ponašati sa srpskim narodom!”
Omarska

Bosna i Hercegovina pamti žrtve agresije

Prijedorski logori smrti

Epilog zločinačkih pohoda 43. Motorizovane brigade: Građani Srbije nakon zlodela sestrinske vojske bosanskohercegovačkog entiteta RS, finansiraju i penzije zapovednika jedinica koje su ih počinile
Srebrenica

Komemorativne svečanosti u Potočarima

Pijetet, tuga i veselje

Suljagić: Ne mogu da vjerujem da neko ko ima iole zdrave pameti može da ispostavi srpskom narodu nedela Ratka Mladića, Radovana Karadžića i Slobodana Miloševća. Ko god to radi srpskom narodu najviše mrzi srpski narod od njegovog postanka. Nemci se 80 godina ograđuju od zločina nacista, ovi trče u zagrljaj Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću. Pa, to je suicidno!
Muharem Omerović

Saputnici: Muharem Omerović, pjesnik za djecu, aforističar, humorista

Narodu nije ništa, a sve ga boli

Omerović je bio humorista i šeret i vragolan – narodni čovjek, takoreći, napisao je Jovo Nikolić. Govorio je da je narodu teško odrediti dijagnozu, jer mu nije ništa, a sve ga boli, da političari s pravom ubjeđuju pisce da je bolje pričati nego pisati bajke, potkrepivši to iskustvom da je na promociji jednog poznatog pjesnika biblioteka bila puna – knjiga. ''Kad je kritika na mjestu, mjesto promijeni onaj koji kritikuje'' – govorio je Omerović
Brasteff 10 S

Pedeseta obljetnica jednog pokreta

Mit o proljeću

Danas, zahvaljujući Hrvatskom proljeću i ideologiji hrvatskog etno-klerikalnog nacionalizma, imamo Internet. Ovaj nam medij daje priliku rezimirati Hrvatsko proljeće u polustoljetnoj perspektivi a uz to ocijeniti i trideset godina dostignuća hrvatske samostalnosti i demokracije
Luković home S

Majski happening: Glad je najbolji kuvar

Beleške o bolnici, hrani i strahu

Zbog toga što me je majka Bosa u ranoj mladosti neobuzdano kljukala kuhanim proizvodima od kokoške, tamo negde početkom šezdesetih – organizam više nije mogao da ih podnese, smučili su mi se i kokoške i petlovi i jaja. Nedavno sam, intimno, proslavio mali jajčani jubilej: kuhano jaje nisam okusio 60 godina!
Feminizam 7 B

Ravnopravan tretman svih građanki i građana

U Srbiji usvojen zakon o rodnoj ravnopravnosti

Udruženje Da se zna! je na svojoj Facebook stranici objavilo da je Parlament Republike Srbije izglasao usvajanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Ccbb 02 S

Prošlost koju živimo

Dok palme njišu grane i cela varoš spi

Miloš nije prezao da u svakom trenutku pokaže ko je vrhovni gospodar u Srbiji i da svakom stavi do znanja da svaki njegov činovnik na koncu zavisi samo od njegove milosti. Izmeštanjanjem kneza Milete iz Jagodine hteo je da spreči preterano jačanje uticaja i moći lokalnog starešine koji je na čelu Jagodinske nahije bio već 15 godina. Same optužbe protiv kneza Milete Miloša nisu mnogo interesovale, osim kao predstava i zanimacija u dokonom vremenu, jer ni njegovo ponašanje nije bilo mnogo bolje od onog za koje je jagodinski moćnik terećen
Luković PZ S

Godinu i po dana borbe protiv teške bolesti

Šta čitaoci i prijatelji proteklih meseci pišu Petru Lukoviću

Mogao bih, naravno, da otkrijem javnu tajnu: da je osamnaest prohujalih meseci bilo najgore u mom životu, prvenstveno zbog karcinoma koji su me dvaput podlo napali. Ali nije samo bolest strašna; pandemija, izolacija i finansijski udar na naš portal i mene lično – samo su deo svakodnevnih problema koji se množe do besmisla. Srećom, snagu i energiju našao sam u najdražim XXZ čitaocima i mojim prijateljima širom sveta; da nije bilo njihove podrške, njihovih poruka, njihovih donacija i njihovih dirljivih ispovesti i ohrabrenja – sumnjam da bismo se sada dopisivali. U znak zahvalnosti prema čitaocima i mojim prijateljima, najmanje što mogu da učinim jeste da nastavim da objavljujem deo naše prepiske. Unapred se izvinjavam svima onima koji su me podržali, a da ih nisam pomenuo; oni znaju da ih nisam zaboravio. I da parafraziram druga Tita: čovek koji ima ovakve drugove i drugarice možda nije zdrav, ali je revolucionarno ponosan; da nešto što je uradio i što još uvek radi - dotiče tolike ljude. Hvala vam!
Ferid Čehić

Ljudska ljepota u logorskom paklu

Gospava me nije pitala za ime

Ovo je jedna od priča Ferida Čehića, novinara, pjesnika i romanopisca, objavljena je njegovoj knjizi ''Ljudi s tri rijeke'', koji je 20. aprila ove godine preminuo u Upsali u 86. godini. Ferid Čehić je radio u ''Borbi'', ''Glasu komuna'', ''Večernjim novostima'', ''Oslobođenju'' i sarajevskom ''Svijetu''. Objavio je dvije knjige pjesama: ''Crni kabare'' i ''Mostovi Firisona'', dva romana: ''Zablude gospodina R'' i ''Nema više, fajront'' i knjigu reportaža, priča i zapisa ''Ljudi s tri rijeke''. Bio je zastupljen u nekoliko antologija poezije i proze u Bosni i Hercegovini i Švedskoj