West Balkan

Na kraju krajeva, kakvo moralno pravo ima svako od nas, barem nas preko 50, da govori o rušenju daleke aboridžinske pećine ako smo ćutali o paljenju sela u sopstvenoj državi? Da li nam je pećina, za koje do juče nismo ni znali da postoji, važnija od života naših sugrađana? Gde smo bili da izrazimo svoj protest kada su naši sugrađani pljačkani, silovani, ubijani, bacani u zajedničke rake, potapani u Dunav i tu istu Drinu o čijem se zdravlju toliko brine? Gde je bilo tih dvadeset beogradskih glumaca da iskoriste svoju popularnost i podrže svoje očajne sugrađane koji već više od tri decenije traže pravdu za sebe i svoje najbliže, kao što su to učinili u Gornjim Nedeljicama?

Najmasovniji zločin počinile su srpske snage 27. aprila 1999. godine u selu Meja/Mejë, kada su iz kolona albanskog stanovništava, proteranog iz sela u opštini Đakovica/Gjakovë, izdvojili najmanje 300 muškaraca, zadržali ih, potom streljali i njihove posmrtne ostatke prebacili u Srbiju, i ukopali ih u sedam masovnih grobnica na policijskom terenu SAJ-a u Batajnici kod Beograda

Eto, i mi imamo svoju mrtvu decu, sećamo se ih se dok, uz predsednikovu “tešku sekiraciju”, ginu deca u Ukrajini i dok predsednikove falange, vlasnici poslovne sposobnosti i biračkog prava, usred Beograda i širom Srbije slave smrt

Režim se krije u bolu i patnji. Poplava munjevitih i prizemnih analiza političkih eksperata - gubitnika poput Borisa Tadića. U čitavoj pometnji kao da je promakla laž predsednika Srbije o ukrajinskom ignorisanju intervencije NATO u SRJ

Srbija je počinila ono što piše u Deklaraciji Skupštine Srbije, to priznaje bivši načelnik Generalštaba. A jest Ratko Mladić bio oficirčina, preduzimao je briljantne akcije, nije trebalo da bude blizu vojne moći kad mu se dogodila porodična drama - to ne priznaje, tako misli, to ga boli. Srbiji se zalomilo da poslovno sposobna osoba koja to misli bude i predsednički kandidat, doduše ne najgori. I da se javno ruga bolu bošnjačkih žrtava. Ne jedini

U novoj epizodi prisećamo se sjajne atmosfere u redakciji e-novina, dana punih smeha i dobrih vibracija, što nas je održavalo uprkos svim problemima. Naravno, i o njima govorimo, kao i o svetlu na kraju tunela u vidu našeg aktuelnog XXZ magazina. Luković nas je sa zadovoljstvom, ali bez ulepšavanja, tokom poslednjih nekoliko emisija proveo kroz više od četiri decenije svoje karijere, a za idući utorak spremamo nešto sasvim drugačije. Do tada, uživajte u slušanju i čitanju!

Današnji razgovor smo počeli Lukovićevom tvrdnjom da mu je u životu svaka godina bila gora od prethodne, a završili konstatacijom da Srbija boljeg urednika od njega nije imala. Neka gorka sećanja začinili smo citatom Ruške Jakić, smejući se užasu u lice, baš kao što smo to nekad radili u e-novinama. Hvala što nas slušate i čitate!

Abazovićev odlazak u vode velikosrpskog nacionalizma, sa idejom da pacifikuje srpski nacionalizam i ''privoli'' ga da prihvati Crnu Goru kao matičnu državu, potpuno ignorišući prava Crnogoraca i praveći ogromne ustupke koje će se teško anulirati, dovele su ga u poziciju iz koje nema naglog izvlačenja. Kako god, voljno ili nevoljno, buduća manjinska vlada će moći biti efikasna u evropskim integracijama isključivo ako bude podržana od partija koje su dokazano proevropske

Imam dva meseca pauze do narednog skenera, generalno – situacije se stabilizovala, nema potrebe za hemioterapijom, neka se organizam odmori, vidimo se negde u martu, kažu mi doktori

U današnjoj epizodi govorimo o periodu nakon smrti Zorana Đinđića, kada su nacionalisti zahvaljujući Vojislavu Koštunici ponovo bili u modi. Luković priča o svojoj novinarskoj i političkoj karijeri, objašnjavajući događaje vezane za LDP, Peščanik i e-novine

Vraćamo se posle duže pauze spremni da sa Lukovićem nastavimo priču o ranim dvehiljaditim godinama. Bilo je to vreme velikih turbulencija, haosa, surovih polemika i sukoba u kojima je Luković učestvovao, a neke od njih i inicirao. Bile su to godine bez happy enda. Ali, najgore tek dolazi!

Istraživač Holokausta tvrdio je, o Dodikovom honoraru, da nije bilo genocida u Srebrenici, a sada poriče nalaz “istraživanja” ne bi li dobio nemački orden. Ništa od toga. Srbija, uprkos zvaničnim upozorenjima međunarodne zajednice, prema presudi Međunarodnog suda pravde u Hagu, nije učinila sve da genocid spreči. A njeno zvaničnici izmišljaju opravdavajuće sintagme kakva je strašan zločin