West Balkan - Srbija

Unohh1

Šta su čitaoci i prijatelji pisali Petru Lukoviću

Mogao bih, naravno, da otkrijem javnu tajnu: da je ova 2020. godina najgora u mom životu, prvenstveno zbog karcinoma koji su me dvaput podlo napali. Ali nije samo bolest strašna; pandemija, izolacija i finansijski udar na naš portal i mene lično – samo su deo svakodnevnih problema koji se množe do besmisla. Srećom, snagu i energiju našao sam u najdražim XXZ čitaocima i mojim prijateljima širom sveta; da nije bilo njihove podrške, njihovih poruka, njihovih donacija i njihovih dirljivih ispovesti i ohrrabrenja – sumnjam da bismo se sada dopisivali. Probao sam da odgovorim na mnoge poruke, ali nisam uspeo baš svakome da se javim; naporno i iscrpljujuće lečenje uzelo je svoj danak permanetnog umora koji je tek nedavno, nakon intervencije Gama noža, gotovo čudotvorno nestao. U znak zahvalnosti prema čitaocima i mojim prijateljima, najmanje što mogu da učinim na isteku ove perverzne godine jeste da objavim deo naše prepiske. Unapred se izvinjavam svima onima koji su me podržali, a da ih nisam pomenuo; oni znaju da ih nisam zaboravio. I da parafraziram druga Tita: čovek koji ima ovakve drugove i drugarice možda nije zdrav, ali je revolucionarno ponosan; da nešto što je uradio i što još uvek radi - dotiče tolike ljude. Hvala vam! 

Vukica Mitrović

Herojski život i smrt Vukice Mitrović

Vukicu su uhapsili 14. aprila u tri sata ujutro i sproveli je u zloglasni zatvor Glavnjača kod još zloglasnijeg policijskog agenta Svetozara Vujkovića. Vujković je odmah počeo da je tuče i suočio je sa gomilom ilegalnog materijala, ali Vukica je uporno tvrdila da nikad to nije videla i da ništa ne zna. Vujkoviću se pridružio još jedan agent, Đorđe Kosmajac, pa su zajedno započeli torturu nad Vukicom koja je trajala 14 dana i 14 noći. Šamarali su je, tukli goveđom žilom po tabanima, vezivali je lancima, čupali joj kosu, jedan agent bi joj seo na leđa a drugi bi joj zapušio usta prljavom krpom. Suočavali su je sa uhapšenim mladićima s kojima je radila, ali ona je neprekidno tvrdila da ih ne poznaje

Automobil Đavo Pakao

Redakcijske XXZ ispovesti: Živeti bez kola i vozačke dozvole (5)

Zašto Isus nikad nije polagao tipovanje?

Braćo i sestre u Isusu XXZ Hristu, nema veće opasnosti po spas ljudske duše od posedovanja automobila i vozačke dozvole. Jer čim čovek ima mogućnost da putuje, on će to i iskoristiti, a sve čovekove nesreće, kao što je govorio mudri Paskal, potiču iz jednog izvora – što ne može da sedi mirno u svojoj sobi. Zašto bi čovek uopšte putovao bilo gde? Zašto bi menjao mesto boravka, kad je takva odiseja unapred osuđena na propast, jer će samo promeniti scenografiju, ali od sebe pobeći neće? Iluzija da je trava uvek zelenija u nekom drugom dvorištu je samo optička varka koju u naš pali um ubacuje zli Kušač, nastojeći da nas odvuče na put večne propasti. Jedino putovanje na koje je čovek pozvan jeste unutrašnje – ono koje vodi ka Bogu, po Jakovljevim lestvama
Inss 02 S

Redakcijske XXZ ispovesti: Živeti bez kola i vozačke dozvole (4)

Hajde da uzmemo neki dobar auto

U članu 3 Zakona o bezbednosni u saobraćaju stoji: „Svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike, kao i da preduzme sve potrebne mere radi izbegavanja ili otklanjanja opasnih situacija nastalih ponašanjem drugih učesnika u saobraćaju, ako sebe ili drugog time ne dovodi u opasnost“. Kao i sve napisano, i ovaj deo teksta je podložan različitim tumačenjima
Auto-put Kosovo

Redakcijske XXZ ispovesti: Živeti bez kola i vozačke dozvole (3)

Šta fali Bajazi?

I dok autobuse, vozove i avione budna sanjam, vožnja automobila često me dočeka u pravim snovima. Ili u noćnim morama, preciznije rečeno. Možda zbog viševekovnog ispiranja mozga od strane nebitnih ljudi o neophodnosti vožnje, često sanjam kako sa suvozačevog mesta moram da uskočim na prazno mesto vozača jer su kola iz stanja mirovanja spontano krenula u nepoznato. O mojim sposobnostima dovoljno govori podatak da bih uvek počela da vozim potpuno unezverena umesto da lepo povučem ručnu. Metaforički, to je divno i pohvalno za mene; denotativno – nisam ja za vožnju. Ni u snu
Toncic 02 S

Redakcijske XXZ ispovesti: Živeti bez kola i vozačke dozvole (2)

Na zadnjem sedištu policijskog auta

U ono doba, još balavac, mislio sam da ću svakako jednog dana “položiti za kola”, bio sam odličan iz poznavanja saobraćajnih propisa i to je bilo jedino što sam pokazao na predmetu Opštetehničko obrazovanje (nadam se da je, u međuvremenu, Ustavom zabranjeno petljanje sa ramovima i testericama). Učestvovao sam, da 'prostite, na takmičenju “Šta znaš o saobraćaju”, bez ozbiljnijih rezultata, ali, važnije, i bez blamova
Lukovic 01 S

Redakcijske XXZ ispovesti: Živeti bez kola i vozačke dozvole (1)

Nikad nisam vozio auto, kažnjen zbog brze vožnje

Očigledno nesposoban da odlučujem o vlastitom prevozu, uvek zavisim od drugih; svejedno da li je to gradski prevoz, taksi ili neka retka prijateljska duša koja bi mi pomogla da se prebacim od tačke A do točke B, uvek se osećam kao stranac. Ne mogu da kažem “ovo su moja kola” kad nisu; ne smem jako da lupim vratima; ne mogu da izvoljevam da me baš odvedu tačno tamo gde treba – ili je haos od gužve ili gužva od haosa, ili nema parkinga ili ga tamo nikad nije bilo. Uglavnom ćutim. Jebiga, čovek bez dozvole i automobile nema prava da se meša u tuđe benzinske živote!
Šaip Kamberi

Šaip Kamberi, sam protiv njih

Baš im ga reče

Ostala su bez odgovora nepostavljena pitanja: Ko još sumnja da su u Batajnici bila pokopana tela 744 civila (sedamdesetpetoro dece) - šta je potrebno da se otkloni sumnja, ako nekom nije dovoljan televizijski snimak predavanja kostiju albanskim vlastima na granici sa Kosovom. I kako će do ozbiljno oštećenih mozgova doći prezimena Beriša, Bogujevci, Durići, Jašari. Hoti, Čauši, o kojima govori Kamberi, odnosno toponimi njihovih hladnokrvnih likvidacija, Suva Reka, Podujevo, Prekaz. I dokle će Srbija prikrivati zločine svog državnog vrha, većinski podržanog, i brinuti o njihovoj interpretaciji kao o delu svetle tradicije. Koliko će dugo njeni stanovnici misliti da ih spasava prikrivanje vlastitog saučesništva
Luković Dunav

Lukovićeva opasna godina življenja: Bolnica, stalno odredište

Gama nož, novi karcinom i stara e-suđenja

Nenadano i neočekivano otkriven mi je u glavi karcinom u tragovima, kaže professor Vladimir Kostić, dodajući da nije još ništa strašno, ali može da bude; moraćete hitno na Gama nož, da na dozvolimo da se proširi. Uvek sam se pitao kako se čovek oseća kad mu dijagnosticiraju najtežu bolest, ali kako sam već prošlog decembra rodio prvo karcinom dete, na drugo sam navikao kao ponosni roditelj; dva raka u jednom telu za manje od godinu dana, malo li je?
Dušan Jovanović

Nasilje sa okusom totalitarizma

Ko je bio Dušan Jovanović

Pre 23 godine Dušanov otac, zaposlen u Gradskoj čistoći, kupio je televizor, da, kako je govorio, talentovani sin prati fudbal. Dušan je otišao po koka-kolu. Porodica Jovanović nije podnela Dušanovu smrt: nisu mogli da žive pored mesta zločina, i sele se u Mirijevo; majka iz četvrtog pokušaja uspeva da se ubije, otac, dijabetičar kome su bile amputirane obe noge, umro je od srčanog udara. Njihovo drugo dete, kći Kristina, nije upoznala brata
Tuzlanska kapija

Izložba o masakru na tuzlanskoj Kapiji

Ne damo masovnog ubicu

Predvodnik Srpske desnice dao je publicitet izložbi koja donosi pred beogradsku javnost niz dokumenata Vojske Republike Srpske o pripremama za napad na Tuzlu, zaštićenu zonu Ujedinjenih nacija. Borbene i obaveštajne izveštaje za artiljerijsko dejstvo izvedeno po naredbi osuđenog (Sud Bosne i Hercegovine) ratnog zločinca Novaka Đukića
Vakc 01 S

Pop đaku, đak crkvenjaku

Kad vakcine marširaju

Uopšte ne insistiram da moja vakcina bude besplatna, znam da mi je neophodna, pa pozivam jednu apoteku, drugu, treću... i svuda dobijam isti odgovor. Mogu da se upišem u spisak, zvaće me ako dobiju, ali dobavljač im je rekao da to neće biti pre kraja novembra već najverovatnije tek početkom decembra. Nemaju informaciju zbog čega tako kasno
Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović

Pre 16 godina ubijena su dvojica gardista

Ko je povukao oroz?

Objavljivanje istine o smrti poslednjih posrednih žrtava Ratka Mladića značilo bi spremnost države da se suoči i sa istinom o agresiji države na susede, povezanosti kriminala i ratnih zločina, usponu ratnih zapovednika u mirnodpsko vreme, višegodišnje prikrivanje svih koji su u ratu, ali i posle njega, “samo izvršavali svoja naređenja
Luković pogled S

Dnevničke beleške 2020: Bolnica, terapija i tek malo suđenja

Karcinom, korona and all that shit

Pokušavajući da dokučim šta mi se sve desilo ove pomahnitale godine, posegao sam za ličnom statistikom; u proteklih osam meseci dao sam krv na analizu preko 40 puta; u dvanaest navrata uradio EKG; proveravao šećer gotovo svake nedelje, a dok sam ležao u bolnici tri puta dnevno (ukupno: 36 analiza); bio dvaput na skeneru, a 14. septembra idem treći, jubilarni put; preživeo dvostruku magnetnu rezonancu (MR), pregled „cervikalnog i torakalnog dela kičme“ i „pregled endokranijuma“ tj. glave; snimao vene i arterije u nogama, na Institutu za onkologiju i radiologiju proveo 23 dana u sobi sa 12 kreveta i 11 kolega