West Balkan - Srbija

Smeće

Zašto je propao projekat Jadar

Na kraju krajeva, kakvo moralno pravo ima svako od nas, barem nas preko 50, da govori o rušenju daleke aboridžinske pećine ako smo ćutali o paljenju sela u sopstvenoj državi? Da li nam je pećina, za koje do juče nismo ni znali da postoji, važnija od života naših sugrađana? Gde smo bili da izrazimo svoj protest kada su naši sugrađani pljačkani, silovani, ubijani, bacani u zajedničke rake, potapani u Dunav i tu istu Drinu o čijem se zdravlju toliko brine? Gde je bilo tih dvadeset beogradskih glumaca da iskoriste svoju popularnost i podrže svoje očajne sugrađane koji već više od tri decenije traže pravdu za sebe i svoje najbliže, kao što su to učinili u Gornjim Nedeljicama?

Bommbing 02 S

Hipokrizija ljudskog otpada

Najmasovniji zločin počinile su srpske snage 27. aprila 1999. godine u selu Meja/Mejë, kada su iz kolona albanskog stanovništava, proteranog iz sela u opštini Đakovica/Gjakovë, izdvojili najmanje 300 muškaraca, zadržali ih, potom streljali i njihove posmrtne ostatke prebacili u Srbiju, i ukopali ih u sedam masovnih grobnica na policijskom terenu SAJ-a u Batajnici kod Beograda

Ukrajina

Tragom ekskluzive Tanjuga i Politike

Bestidnik na Tašmajdanu

Eto, i mi imamo svoju mrtvu decu, sećamo se ih se dok, uz predsednikovu “tešku sekiraciju”, ginu deca u Ukrajini i dok predsednikove falange, vlasnici poslovne sposobnosti i biračkog prava, usred Beograda i širom Srbije slave smrt
Staljin i Putin

Rat u Ukrajini

Ruska invazija: Srbija kao noj

Režim se krije u bolu i patnji. Poplava munjevitih i prizemnih analiza političkih eksperata - gubitnika poput Borisa Tadića. U čitavoj pometnji kao da je promakla laž predsednika Srbije o ukrajinskom ignorisanju intervencije NATO u SRJ
Mladic 01 S

Srbija i predizborni deseterci u slavu realizatora genocida

Besramno guslanje Zdravka Ponoša

Srbija je počinila ono što piše u Deklaraciji Skupštine Srbije, to priznaje bivši načelnik Generalštaba. A jest Ratko Mladić bio oficirčina, preduzimao je briljantne akcije, nije trebalo da bude blizu vojne moći kad mu se dogodila porodična drama - to ne priznaje, tako misli, to ga boli. Srbiji se zalomilo da poslovno sposobna osoba koja to misli bude i predsednički kandidat, doduše ne najgori. I da se javno ruga bolu bošnjačkih žrtava. Ne jedini
Lukovicc 01 S

Nova epizoda

XXZ podcast: Nema Pere - nema atmosfere!

U novoj epizodi prisećamo se sjajne atmosfere u redakciji e-novina, dana punih smeha i dobrih vibracija, što nas je održavalo uprkos svim problemima. Naravno, i o njima govorimo, kao i o svetlu na kraju tunela u vidu našeg aktuelnog XXZ magazina. Luković nas je sa zadovoljstvom, ali bez ulepšavanja, tokom poslednjih nekoliko emisija proveo kroz više od četiri decenije svoje karijere, a za idući utorak spremamo nešto sasvim drugačije. Do tada, uživajte u slušanju i čitanju!
Redak 09 S

Nova epizoda

XXZ podcast: Hajka na Lukovića

Današnji razgovor smo počeli Lukovićevom tvrdnjom da mu je u životu svaka godina bila gora od prethodne, a završili konstatacijom da Srbija boljeg urednika od njega nije imala. Neka gorka sećanja začinili smo citatom Ruške Jakić, smejući se užasu u lice, baš kao što smo to nekad radili u e-novinama. Hvala što nas slušate i čitate!
Luković nov. 21 S 02

Februarske beleške iz samoizolacije

Kako sam dobio Loto Sedmicu na konzilijumu

Imam dva meseca pauze do narednog skenera, generalno – situacije se stabilizovala, nema potrebe za hemioterapijom, neka se organizam odmori, vidimo se negde u martu, kažu mi doktori
Lukovic 01 B

Nova epizoda

XXZ podcast: Mržnjom protiv e-novina

U današnjoj epizodi govorimo o periodu nakon smrti Zorana Đinđića, kada su nacionalisti zahvaljujući Vojislavu Koštunici ponovo bili u modi. Luković priča o svojoj novinarskoj i političkoj karijeri, objašnjavajući događaje vezane za LDP, Peščanik i e-novine
Lukovic 04 S

Nova epizoda

XXZ podcast: Ko (ne) sme da vas pogleda u oči?

Vraćamo se posle duže pauze spremni da sa Lukovićem nastavimo priču o ranim dvehiljaditim godinama. Bilo je to vreme velikih turbulencija, haosa, surovih polemika i sukoba u kojima je Luković učestvovao, a neke od njih i inicirao. Bile su to godine bez happy enda. Ali, najgore tek dolazi!
Done 05 S

Razotkrivanje diverziono-sabotažne delatnosti

Hrskavi diskurs jednog morala

“Mića” odlazi i upozorava, manirom vizionara, stilom doslednog markiranta edukacijskog smaranja, presudom koju izriče već napadnutoj ministarki Zorani Mihajlović, u ritmu milozvučnog pucketanja hrskave kožice jagnjadi prepečene u obrenovačkoj kafić-pečenjari “Fantazija”:“Ukoliko gospođa Zorana Mihajlović ostane na čelu Ministarstva rudarstva i energetike duže od tri meseca, ako bude vodila to ministarstvo i jedan jedini dan posle izbora, naš elektroenergetski sistem je osuđen na smrtnu kaznu, na potpunu propast...”
Eldor 01 S

Svirepi zločin i dobrodošlica novom američkom ambasadoru

Američko-srpska istraga i sramota

Uprkos elementarnoj čovečnosti, vezani se ljudi mogu ubijati, odnosno to je i poželjno, jer su “teroristi” - em Amerikanci, em Albanci (“Šiptari”), što će značiti NATO pešadija. Valjda kao i svih 67 muškaraca i sedam žena, čiji su posmrtni ostaci iskopani iz iste masovne grobnice na poligonu Specijalnih antiterorističkih jedinica u Petrovom Selu. Možda se neko i zapita ko je tu ubijen vezan, herojski, metkom u potiljak
Ležaljka

Šta sve možeš u Srbiji ako si radnik iz Azije

Vijetnamski sindrom viška slobodnog vremena

Svi radnici Linglonga iz Vijetnama žele da ostanu u Srbiji, kaže ministarka rada. Ko bi u to sumnjao, mora biti da imaju neku zanimaciju. Možda prave žurke, drogiraju se, daleko bilo, gledaju filmove o Rambu (sigurno negde kriju televizor). U Linglongu, na teritoriji Srbije, ponovo se, kao u vreme samoupravljanja, ostvaruje pravo na tri osmice (zasad se radi malo duže, ali, ko zna šta može da se desi). Dakle, kao u zahtevima čikaških radnika iz 1996, po osam sati rada, odmora i kulturnog uzdizanja
Fogg 01 S

Srbija i životna sredina

Disanje kao luksuz

Čini se da je zagađenje vazduha „zimski problem“, pa mnogi građani veruju da s dolaskom lepšeg vremena mogu da odahnu. Lekić kaže da je to slučaj jedino „u onim sredinama u kojima je osnovni uzrok zagađenja sagorevanje fosilnih goriva u individualnim ložištima (zagrevanje, kuvanje i drugo), odnosno u malim kotlarnicama i toplanama, i tamo se najveće zagađenje detektuje zimi. Kako je saobraćaj jedan od značajnih uzroka zagađenja, taj problem je takođe izražen u većim gradovima – u toku cele godine