West Balkan - Srbija

U modernoj srpskoj istoriografiji koja obiluje senzacionalizmima i nedorečenostima, istorija je u prvom redu postala decenijska sluškinja dnevne politike koja određuje „konačnu istinu“ jedna od najčešćih i najdugovečnijih „istina“ svakako je ona da je J.B. Tito bio duboko antisrpski nastrojen i da je čitavu eru socijalističke Jugoslavije jedan od glavnih Titovih projekata bio onaj na zatiranju svega što je srpsko i što je važno i vredno u srpskoj istoriji. Prećutkuje se da je spomenik posvećen srpskim junacima Kosovskog boja na Gazimestanu podignut upravo u toj „eri zatiranja svega srpskog“ 1953. godine, ili da je grb socijalističke republike Srbije sadržao čuvena četiri ocila ili četiri „S“, kao i „1804“ kao godinu Prvog srpskog ustanka i početka stvaranja moderne Srbije. Tema Prvog srpskog ustanka u SR Srbiji nije bila zabranjena ili prećutkivana kako se to danas tumači ili doživljava. Sam Tito je posetio i Krf i srpsko vojničko groblje na Zejtinliku. Edvar Kardelj, još jedan iz plejade „zlih crvenih“, pri kraju svoga života pripremao je rasprave o Prvom srpskom ustanku kao jednom od najznačajnijih događaja u istoriji Srba. Nažalost, delo zbog njegove smrti 1979. godine nikada nije štampano i danas je „izgubljeno“ u vremenu i prostoru nekih arhiva. Zato objavljujemo Titovo pismo učesnicima svečane akademije povodom obeležavanja 175. godišnjice Prvog srpskog ustanka

Najpre bi se u naseljima nastanjenim hrvatskim stanovništvom pojavila lica nepoznata meštanima koja su obilazila kuće lokalnih Hrvata i raspitivala se za mogućnost zamene imovine. To je bilo praćeno telefonskim pretnjama, objavljivanjem i slanjem pretećih letaka i pisama, ispisivanjem pretećih grafita, javnim prozivkama pojedinih ljudi i upadima u kuća, a zatim i podmetanjem eksploziva i bacanjem bombi

Strategije negiranja pravog smisla Ljotićeve istorijske pojave (kolaboracija, zločini, fašizam) različite su, ali je cilj isti: ‘pranje’ takozvane nacionalne istorije od svega što bi kvarilo idealizovanu sliku o etnosu. Posednutost bogom i Srpstvom smatra se vrlinom koja nadilazi svaku univerzalnu ljudsku vrednost, pa otuda zločin u ime vere i nacije i nije zločin, nego naprosto nužnost”, konstatuje Milošević

Zatočeni u svojim ognjištima, upozoreni da ne izlaze i slučajno ne dolaze na posao, uposlenici XXZ magazina imali su samo jedan zadatak: da opišu dan opsade Beograda iz bezbedne sigurnosti vlastitih stanova

Sačinjen je gotovo savršeni zakonski mutant koji u isto vreme čuva državni budžet i nevinost državnih zlikovaca, danas uglednih ljudi na položajima, u partijskim forumima

I u ovdašnjim se kaznionicama može pristojno izdržavati kazna (ako je reč o robijašima) a dobro se vladanje i tretman zlikovaca može kontinuirano nadgledati. Država je dala garancije za robijaše. Njeni građani – stanovništvo, preciznije – nisu pokazali želju da za njih neko garantuje. A ima zbog čega

Godinu dana nakon incidenta tokom kojeg je grupa nepoznatih lica najpre verbalno, a potom i fizički nasrnula na Hakiju Eminovića, poznatog aktivistu i borca za ljudska prava, i njegovog osamdesetogodišnjeg strica i nakon što je Eminović, tim povodom, uputio otvoreno pismo Predsedniku Srbije i ministru policije, epilog navedenog slučaja nije na vidiku. Umesto da policija postupi po nalogu nadležnog ministra i sprovede istragu, na terenu je došlo do opstrukcije od strane lokalne policije u Medveđi koja je Eminoviću, umesto na kućnu adresu, poziv za davanje iskaza u svojstvu svedoka uputila na adminsitrativni (granični) prelaz između Srbije i Kosova – Mutivode. Kako je taj poziv na graničnom prelazu stajalo duže od 10 meseci da bi mu, najzad, pukom slučajnošću bio uručen, Eminović je uputio novo pismo ministru srpske policije Nebojši Stefanoviću sa zahtevom za pokretanjem unutrašnje istrage o opstrukciji ovog slučaja unutar same policije, kao i za sprovođenje pune istrage o incidentu koji se dogodio pre više od godinu dana. Pismo poznatog borca za ljudska prava iz Medveđe prenosimo u celini.

Jedan od zapovednika JNA i krajiških pobunjenika na suđenjima bio je - kazaće presuditelj Slavko Lozina - vrlo korektan, a uz sve muke, verovatno i blagonaklonost cimera Dragana Vasiljkovića, uspeo je da pročita (nikad nije kasno), čak 500 do 600 knjiga

Pretnje, psovke pa i jecaji odjekivali su salom suda a predsedavajući je besomučno lupao drvenim čekićem kako bi smirio svetinu. I psovke i urlici i suze, negodovanje sveta, kukanje i zapomaganje ojađenih bilo je uzalud. Kako se to čini i danas, izgleda da su prevaranti imali moćne zaštitnike koji su ih čuvali od zatvorskih ćelija. Slučaj koji je uzdrmao Niš a naročito njegove štediše nikada nije dobio propisan zakonski epilog. Banka je otišla “pod led” a sa njom i novac naivnih ulagača

Svi istorijski izvori, uključujući i izjave preživelih logoraša, pokazuju da je povod za bekstvo iz logora bio taj što su nemački stražari nekoliko dana pre 12. februara pročitali imena 80 zatočenika iz sobe broj 12 koje je trebalo da streljaju. U to vreme, u sobi broj 12 bilo je 147 logoraša, a među njima bio je i mladi student prava Branko Bjegović, partizanski komesar Duško Tomović, kao i četnički vojvoda Vule Vukašinović sa svojim sinom Radetom

Srećni vlasnici novih knjiga upoznaće se sa “viđenjem stvari” Kristine Kockar, Nebojše Pavkovića i Vojislava Šešelja

Već ste navikli: čim vam, dragi moji čitaoci, drugarice i drugovi, u poverenju piše glavni urednik, opet je neka zajebana kriza. Pogodili ste, naravno: jeste kriza, ali sa elementima lake panike. I uvek isto pitanje onima koji nas redovno prate i čitaju: kako pomoći našem portalu da opstane u ovim podmuklim vremenima? Nadamo se da će mesečna pretplata ili vaša donacija sprečiti krize i paniku, da konačno radimo bez opterećenja, stresa i besparice