West Balkan

Niko od osuđenih haških zločinaca ne priznaje krivicu, ne pominje svoje žrtve koje takvih problema nemaju, njihove porodice koje ne mogu da ih posećuju, neke ni da ih ukopaju.

DORH-ova vijest je glasila: „General Ivan Bobetko pozvan je u nadležnu policijsku upravu radi davanja točno određenih obavijesti  o mogućim počinjenim zločinima na području grada Siska tijekom 1991. i 1992. godine u sklopu provođenja izvida o tim zločinima u smislu čl. 206.h. Zakona o kaznenom postupku. General Ivan Bobetko nije priveden niti pozvan u policiju kao osumnjičenik niti kao svjedok“. I, dakako, digla se silna frka, počevši od Hrvatskoga generalskog zbora i hrvatske dalekovidnice, pa domino efektom po svoj političkoj desnici koja drži da je „vlast naša“ i „tko se usudi nakon 27 godina pokretati neka pitanja“

Svi mrze Srbe zato što su najtolerantniji, uopšte, najbolji narod u vasioni, opšte je mesto kojeg se ponovo prihvatila Politika, da sa naslovne strane prospe gomilu dokaza užasavajućeg, nepromenljivog mentalnog stanja. Pod isflekanim nacionalnim barjakom, memorandumsko-deklaracijski zabrinuta za budućnost i superiornost nacije, uzleće ka vrhu liste najotrovnijih emitera, brišući tek iždžikljalu konkurenciju, nemaštovite i neiskusne bolesnike sa opskurnih portala

Poslednjeg dana jula osvanulo je crkveno saopštenje mantijaško - šinjelske dikcije, kroz koje provejava Dačićeva konstatacija izrečena u izlivu akutnog slobizma: "Ljuti smo!": "Povodom zahteva da zvanična državna delegacija Republike Makedonije na praznik Svetog proroka Ilije učini posetu manastiru Svetog Prohora Pčinjskog sa svojim programima i porukama, Informativna služba Srpske Pravoslavne Crkve obaveštava zainteresovanu javnost da nadležni crkveni organ, iz razloga koji su dobro poznati, a nisu se promenili već niz godina, nije odobrio posetu državne delegacije Republike Makedonije manastiru Svetoga Prohora."

Nije bilo lustracije, na pravosudnim funkcijama su ljudi čiju dostojnost treba preispitati, budući da su brutalno gazili prava na pravično suđenje, ignorisali činjenicu da su iskazi okrivljenih dati pod torturom, o kojoj postoji medicinska dokumentacija, da nisu imali pravo na korišćenje maternjeg jezika. Primenjene su sve mere ponižavajućeg postupanja svemoćnih presuditelja prema žrtvama i elementarnoj pravičnosti i zakonima. Specijalitet kuće, spremni smo za dijalog

Ako pitate šta je Cune najbolje pjevao, bile su to romanse, starogradske (i ‘međugradske’) pjesme koje ovise skoro isključivo o majstorstvu pjevača. Dotsa tih melodija su slične, teme tih tekstova se često vrte oko dva-tri motiva, ljubavi, vina i čežnje, a ono što ih odvaja od banalnosti je majstorija pjevača. Naizgled tako jednostavno, a kosmičko

Neustavno verbalno iživljavanje predsednika RS opasan je uvod u novu fazu ispoljavanja etničke mržnje, dugotrajnog procesa u kojem će, postoji opasnost, negiranje genocida biti dečja igra

Istina, ni optužnica nije bila nešto, zapravo, bila je čist falsifikat, jer mupovci iz RS nisu okrivljeni za genocid, nego za izvršenje krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu. I takva je šibicarski odbačena, zašto da se pominju neprijatne stvari, ima narod prečeg posla

Muhamed Avdić, sin Azema (1954), nestale osobe, izbeglice koju je Srbija deportovala u ruke zločincima, u potresnom iskazu naglašava da traga za istinom, ali ne zbog osvete, kaže da se "sveti" time što živi u Srebrenici, gradu u kojem je ubijan život

Šou je započeo Simo Spasić, predsednik Udruženja porodica nestalih i ubijenih Srba sa Kosova, urlajući u megafon "Naser Orić - genocid!", a Obradović je iz knjige koja na koricama ima krstaču u zlatotisku, čitao imena Srba, ubijenih negde (megafon je bio neuporedivo tiši nego Simin). Šešeljevci su ka aktivistkinjama i aktivistima na platou bacili nedentifikovano predmet, koji je, kao i mobilni telefon jednog kolege završio u fontani. Policija je zbila redove, a Spasić je šešeljevcima održao glasno predavanje o pristojnosti

Prošle su 22 godine otkako je Srbija "propustila da spreči genocid" i, kao pred svaku godišnjicu, postojala je samo dilema koji će pristup odabrati sledbenica države agresora; dilema je razrešena 10. jula, kada je i saopšteno da niko od srbijanskih zvaničnika neće biti na komemoraciji u Potočarima. Na Trgu Republike u Beogradu demonstrirali su Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji, kojem su se, kako su preneli elektronski mediji, "pridružile porodice Srba ubijenih u Srebrenici". Članovi Udruženja nenajavljeno su izveli svoj kontramiting, vređajući Žene u crnom, koje su, nekoliko metara udaljene, održale, kao i svake godine, protestno stajanje

Istorija nas uči da nije potrebno mnogo da se odluče na klanje cijelih naroda samo zato što im se “jedini Bog” imenuje drukčije i što nose drugačije ime od onih koji su odlučili da neki njihovi sugrađani treba da nestanu sa lica zemlje. Ubijeđeni da upravo tako nastaje raj na zemlji: kad se pokolju oni koji drukčije imenuju svog Boga

Zvanični Beograd je, inače, revnosan kada je reč o izručenjima zlikovaca, ali samo onih koji ubijaju u vlastito ime. Đukić je ubio tuzlansku mladost, u ime Srbije, velike, ili malo manje, koja, ima li šta logičnije, baštini tekovine rata, iako u njemu nije učestvovala

Ostavljeni posmrtni ostaci, preživeli Milošević, spaseni francuski piloti, svemoćne službe, obaveštajci, nepostojeći masakri, zamrznuti leševi, Vukovar, Srebrenica, Sarajevo, Tuzla, Kosovo. I sve se uklapa, kao da je reč o iskazu Žike Obretkovića ("Žana, Žika se zaljubio")

XXZ traži prodavce oglasnog prostora. Vaš posao bi se sastojao iz pronalaženja novih klijenata i negovanja postojećih, a tu su i izrada i slanje ponuda, ugovaranje posla i odgovornost za naplatu. Prednost imaju kandidati koji imaju iskustva na sličnim poslovima u marketingu, ali to nije obavezno. Ako nemate iskustva, steći ćete ga kod nas