Keanu Reeves i radnička prava

Serije

Oktoberfest: Beer & Blood (mini serija, 2020)

Nemačka serija uz pomoć Netflixa kao internacionalnog domaćina vodi nas u Bavarsku, direktno u Minhen 1900. godine, u središte jedne komplikovane priče o kapitalizmu i tržištu u povoju, ponudi i potražnji, zakulisnim igrama na Oktoberfestu i oko njega, klasnim razlikama, ljubavi, ludilu i smrti – ukratko. Na samom početku obaveštavaju nas da je radnja bazirana na nekim stvarnim događajima i ličnostima, no to treba uzeti s rezervom, budući da ipak nije reč ni o kakvoj istorijskoj drami.

Mnogi kažu da je ovo Peaky Blinders na nemački način, mi možemo reći da su ovo možda neke senke nad Bavarskom, sa fotografijom, produkcijom i atmosferom koja se očekuje od svake pristojne noir serije. Istini za volju, pristojno i jeste reč koja najbolje opisuje ovu seriju (nikako ne i postupke junaka). Ne treba očekivati najbolju seriju svih vremena, pa ni godine, ali solidna, turobna zabava svakako je zagarantovana. Baš kao što i naslov kaže, pivo i krv teku u potocima, tradicionalni ugođaj je tu, kao i uverenje da se baš ništa u ljudskoj prirodi nije promenilo u poslednjih 120 godina. Možda je najveći novitet koji serija nudi taj da je jako teško odgledati odjednom svih šest epizoda, ali za prave ljubitelje noira nije i nemoguće.

To the Lake - Epidemiya (prva sezona, 2019)

Ruska serija To the Lake je vrlo aktuelna, budući da se bavi jednim virusom i svetom kojim vlada pandemija. Istina, u pitanju je neki nepoznati soj virusa, a najsvežije je to što svoje žrtve ne pretvara u zombije, kao što je to obično slučaj.

Serija se bavi bolešću, ali se više fokusira na to kako vanredno stanje utiče na ljude. Očajni građani opasniji su od svake bolesti, a strah je otrov koji teško nestaje kada se jednom pojavi. Iako atmosfera podseća na sada već kultnu seriju The Walking Dead, u pitanju je nešto drugo – snažna priča sa elementima trilera, te dobro osmišljeni junaci koje igraju isto tako dobri glumci. Zbog toga se odvaja od drugih apokaliptičnih drama, i gledaoce ostavlja da sa nestrpljenjem čekaju drugu sezonu.

The Haunting of Bly Manor (mini serija, 2020)

Oni koji su voleli seriju The Haunting of Hill House osećaće se kao kod kuće, između ostalog i zbog toga što nova serija okuplja deo stare glumačke ekipe. The Haunting of BlyManor ipak donosi novu kuću i nove duhove, a Mike Flanagan je još jednom uspeo da napravi priču koja je ljubitelje horora zakovala za ekran.

Istina je da Bly Manor nešto slabija od prethodnice, ali to ne znači da se radi o lošoj sezoni. Reditelj je ovoga puta nežniji prema svojim junacima, pa njima nežno barata i nakon smrti. Ta mekoća u pričanju priče čini da se ova serija doživi i kao ljubavna priča – budući da se u centar postavlja odnos pred kojim i smrt izgleda kao beznačajan događaj.

Ordeal by Innocence (mini serija, 2018)

Kada je reč o BBC-jevoj produkciji romana Agathe Christie, krajnji TV proizvod ne može biti loš, čak i kad je izmenjen u tolikoj meri da se ubica iz knjige i serije ne poklapaju! U ovoj TV adaptaciji sve savršeno funkcioniše uprkos promenama i poigravanjima s predloškom, ili baš zbog njih, jer je dijalog kako sa klasicima tako i sa popularnom literaturom neophodan. Ništa nije okamenjeno i nepromenljivo, o čemu televizija kao medij najbolje i svedoči.

Scenaristkinja Sarah Phelps očigledno voli da svojim smelim adaptacijama angažuje publiku, ili pak iritira, ako se pitaju vatreni fanovi Agathe Christie, ali sve što je potrebno za dobru misteriju je tu – atmosfera, uzbuđenje, napetost. Uz odličnu glumu i režiju, sve tri jednosatne epizode pravo su uživanje.

Film

Socrates (2018)

U pitanju je film koju je režirala grupa mladih umetnika koji su i sami iskusili poteškoće koje donosi život na margini. Ispred njih je stao Alexandre Moratto, mladi reditelj čiji je ovo debitantski film. Svi oni i sami liče na glavnog junaka – gej tinejdžera koji se nakon majčine smrti sam probija kroz siromašne krajeve São Paula.

Žalost za pokojnom majkom je luksuz koji petnaestogodišnji Socrates (Christian Malheiros) sebi ne može da priušti. Nakon što ostane sam, mladić ipak ne očajava, te se hvata za svaku slamku koja mu seukaže na putu. Zahvaljujući tome potpuna tragedija se pretvara u dirljivu priču, u priču koja boli, ali nije potpuno beznadežna.

Diamond Island (2016)

Diamond Island je raskošan kraj koji simbolizuje svetlu budućnost Kambodže, ali je ujedno i prostor koji pripada samo bogatašima. Osamnaestogodišnji Bora, kao i mnogi njegovi vršnjaci, odlazi iz svog sela u potrazi za poslom i ide ka svetlima futurističkog naselja.

Francusko-kambodžanski reditelj DavyChou publici se prvi put predstavio ovim filmom, a napravio ga je na temeljima svog kratkog filma Cambodia 2099 (2014). Od samog početka je jasno da gleda u budućnost jedne zemlje u kojoj su razlike sve veće, a zato što novac vodi u urbanizaciju, ostavljajući prošlost na deponiji, a sa njom i sela koja još uvek nemaju snage da se otrgnu od siromaštva.

Good Manners - As Boas Maneiras (2017)

Još jedom sevraćamo u São Paulo, ovoga puta u drugačiju atmosferu, budući da nam Good Manners otvara prozor i ka nešto bogatijem društvenom sloju.

Clara, medicinska sestra sa periferije, ne pripada toj grupi, ali je poznaje, budući da radi za one koji zahvaljujući novcu žive lagodnije. Zapošljava je misteriozna bogatašica Ana, kao dadilju za svog još nerođenog sina. Dve žene razvijaju jaku vezu, ali ljubav ubrzo biva prekinuta punim Mesecom.

Knjige

Chimamanda Ngozi Adichie „Draga Idžeavele: Ili feministički manifest u petnaest predloga“

Iako nam se može učiniti da znamo sve što nam Adichie u ovoj knjizi poručuje, s obzirom na to da su poruke izuzetno jednostavne i zdravorazumske, društvo će nas brzo razuveriti i podsetiti na to da nijedna borba nije završena dok svaka žena nije oslobođena.

Knjiga je pisana u epistolarnoj formi kao odgovor prijateljici na pitanja u vezi sa vaspitanjem ćerke. Kako odgajati devojčice koje treba da postanu samosvesne, nezavisne i samopouzdane žene nije pitanje samo za majke, niti pak isključivo za žene, već za svakog pojedinca koji želi da se pozabavi sobom i svetom u kojem živi. Ovakva knjiga, odnosno priručnik predstavlja sjajnu pomoć na početku, kao i dragocen podsetnik tokom tog puta.

Vilijam Fokner „Svetlost u avgustu“

*Šta mislite o sebi kao piscu?

Fokner: Da me nije, neko drugi bi napisao moja dela, Hemingvejeva, Dostojevskog, svih nas. Dokaz za to je činjenica da ima bar tri kandidata za autorstvo Šekspirovih komada. Međutim, važni su Hamlet i San letnje noći, a ne ko ih je napisao, važno je da ih neko jeste napisao. Umetnik uopšte nije važan. Važno je samo što stvori, jer ništa novo ne može se kazati. Šekspir, Balzak, Homer, svi oni pisali su o istim stvarima, i da su živeli hiljadu, po dve hiljade godina duže, izdavačima posle njih niko ne bi bio potreban. (Deo iz intervjua sa Foknerom, razgovarao Hoffman Frederick)

Pesma

Stevie Nicks – Show Them The Way

Stevie Nicks ima novu pesmu nakon šest godina. Uprkos tome što je napisana još 2008, objavljena je tek pre nekoliko dana kao uteha u ova teška i nesigurna vremena, kako kaže sama Stevie. Objavljene su dve verzije pesme, a na ovoj koju prilažemo na bubnjevima je bio Dave Grohl, a na klavijaturama Dave Stewart iz benda Eurythmics.

Nostalgija

The Birds (1963)

Odlučili smo da se posvetimo Alfredu Hitchcocku, te da u nekoliko narednih nastavaka podsetimo na sve njegove filmove.

"Godine 1963. Alfred Hitchcock snimio je, po mnogočemu ultimativni apokaliptički, film Ptice (The Birds). Podsetimo: zasnovan na priči Daphne du Maurier, film prikazuje napade ptica na mali kalifornijski grad po imenu Bodega Bay.

Žižek Ptice smešta u trilogiju sa Psihom (Psycho) i Sever-severozapadom (North-Northwest), još dva Hitchcockova remek-dela. To su, kaže Žižek, tri filma u kojima se reditelj bavi majčinskim superegom – sva tri glavna muška junaka dele tri stvari: 1. nemaju oca; 2. imaju posesivnu majku koja… 3. onemogućava normalan seksualni odnos, ionako teško opterećen nedostatkom Imena-Oca. U čuvenoj sceni napada aviona iz Sever severozapad Žižek uočava napad čelične ptice. U Psihu je soba Normana Batesa ispunjena prepariranim pticama." (Andrej Nikolaidis)

Dokumentarni film

Breakwater – Quebramar (2019)

São Paulo je pozornica i za ovaj kratki dokumentarni film koji prati grupu prijatelja koja kreće put zabačene plaže. Čekaju Novu godinu i brinu o sebi. Dobro znaju šta hoće – tu su svi vlasnici svojih tela, seksualnosti i života, ali i sećanja. Možda je to sloboda.

Video igre

Cyberpunk 2077: Keanu Reeves i radnička prava

Cyberpunk 2077 – RPG iz CD Projekt Red – stiže u novembru, pa se marketinška kampanja polako zahuktava. Do sada je moglo da se čuje da će biti „vrlo sličan, ali i vrlo različit“ od popularne i voljene igre The Witcher 3, te da će ponuditi veliki svet prepun likova, samo što će glavna kampanja biti kraća od one koju nudi The Witcher.

U igru se uključio i Keanu Reeves, a kako bi potencijalnim igračima predstavio zločinom ophrvani Night City. Zainteresovani mogu da vide iste scene koje su gledali i u prethodnim kampanjama, samo što slavni glumac doprinosi tome da novi video izgleda kao neki dokumentarni film o kriminalu.

CD Projekt je već ranije kritikovan zbog toga što su zaposleni radili prekovremeno dok se razvijao The Witcher 3, a slično se izgleda dogodilo i sada, budući da su procurele informacije da se na novoj igri radi šest dana u nedelji, a kako bi Cyberpunk 2077 stigao na vreme. Studio je obećao da će prekovremeni rad ubuduće biti opcija koja se bira, a ne obaveza, ali to nije dovoljno da radnici ne osećaju pritisak.

Na kraju trejlera Reevs ulazi u svoj automobil iz budućnosti i izgovara “So seize the day, then set it on fire“. Možda se obraća baš onim radnicima koji rade na igri koju reklamira.

Halloween Special

Monsterland (prva sezona, 2020)

Ova preporuka je mogla i među serije, mada su pojedine epizode, ruku na srce, nešto lošije. Kao celina, sezona je solidan materijal za horor večeri, a posebno ako se voli horor koji u sebe implementira i ozbiljnu dramu.

The Pool (2018)

Ukoliko ne volite filmove sa krokodilima i drugim čudovištima koja su prerasla svoju prirodnu veličinu, ovo nije film za vas. Ukoliko vas takve priče pokreću, spremite se za avanturu u bazenu bez vode.

*Kontrapreporuke

Fidelity (2019)

Ovaj film je mogao biti fini ogledni primer na temu kako se u heteroseksualnim vezama tretira muška prevara, a kako ženska, kao i jedna od onih „toplih ljudskih priča“ o običnom malom čoveku, međutim, ostaje tek nesrećan pokušaj arthouse filma i festivalskog miljenika, odnosno - jedno veliko ništa.

Jedina dobra strana filma je to što je nervirao konzervativce u matičnoj Rusiji, te je zbog toga možda bio i hvaljen bez potrebe na Zapadu, gde se kao važna činjenica isticao podatak da je rediteljka i jedna od scenaristkinja – žena. Utoliko gore po ženski rod.

Za dobar film potrebno je mnogo više od bezizražajnog lica glavne glumice i scenarija koji sadrži možda dvadeset i po rečenica. To je očigledno boljka koju pojedini ruski scenaristi dele sa ovdašnjim, jedino je problem što su reči njihovo osnovno sredstvo rada.

Hubie Halloween (2020)

Najbolje je da zauvek zaboravite ovaj naslov.

The Binding - Illegame (2020)

I ovaj.