Pre 16 godina ubijena su dvojica gardista
Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović

Photo: Wikipedia

Ko je povukao oroz?

Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović, gardisti na straži u kasarni Topčider, ubijeni su 5. oktobra 2004. u neposrednoj blizini objekta Karaš; neuspešni pokušaj države i Vojske da prikrije njihovo ubistvo - nije prošao. Posle godina nagađanja i tobožnjih kapitalnih obrta, medijskog spinovanja, zataškavanja i blaćenja porodica ubijenih koje je planirala i realizovala Vojna obaveštajna agencija, progovorio je i jedan od respektabilnih svedoka Saša Reljić, nekadašnji pripadnik Vojske, otkrivajući, po rečima zastupnika porodica ubijenih Predraga Savića, okolnosti ubistva i ime ubice, te mesto na kojem se nalaze dosijei obaveštajnih službi o ubistvu.

Ubica dvojice vojnika na najbezbednijem mestu u državi, ratnom skloništu komandanta Vojske, je država Srbija, a dva su razloga isplivala iz izjava potencijalnih svedoka: videli su komandanta Vojske Republike Srpske, koga je u vojnom objektu štitila grupa njegovih desperadosa i mogućnost da su videli isporuku droge, posao koji je obavljan u objektu Karaš.

Neposredno pre topčiderskog zločina poslanicima srbijanskog parlamenta obratila se glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte jasnim, nedvosmislenim zahtevom da Srbija izruči Ratka Mladića koji se, prema pouzdanim saznanjima, nalazi pod zaštitom države. Gardisti su ubijeni, a zataškavanje je dobilo neverovatne obrte, zahvaljujući ponajviše istraažnom sudiji Vuku Tufegdžiću, čija će istraga završiti pred sudom. U optužnici protiv njega piše: "Nije izdao naredbu za pretresanje objekata, kao i osoba u blizini mesta ubistva gardista. Nije saslušao stanare iz obližnjih zgrada iz kojih se moglo videti ubistvo. Uništio je dokaze naredivši da se proseje zemlja. Od 14 pronađenih čaura, samo 11 je poslao na balističku analizu. Nije naredio da se uzme parafinska rukavica od svih iz objekata, kao ni da se uradi analiza DNK tragova na automatskim puškama". Predmet Tufegdžić je zastareo.

Prvoslav Davinić, ministar odbrane Srbije i Crne Gore (ubistvo se dogodilo u toj državi) izjavio je, podsmešljivo i bezočno: "Obdukcioni nalaz je sadržao neke elemente zbog kojih sam kao laik, ali ljubitelj kriminalističkih romana, počeo da postavljam određena pitanja..."

Zbog svih okolnosti ubistva nisu odgovarali načelnik Generalštaba Branko Krga, komandant Gardijske brigade Radoslav Ćosić, čiji je sin civilno lice na službi u Karašu (osumnjičen za učešće u švercu), te vrh Vojne obaveštajne službe.

Treću komisiju za istraživanje ubistva i nalaženje ubica formirala je Vlada Srbije 2016, u skladu sa obećanjem tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića datom roditeljima ubijenih. Nije se sastala.

“Usko grlo je u Specijalnom tužilaštvu. Ovaj predmet se i dalje nalazi u predistražnoj fazi, iako su sazreli uslovi da se donese rešenje o pokretanju istrage protiv NN lica. Moj utisak je da oni žele da ovaj slučaj skrajnu i da se ubistvo gardista zaboravi. Međutim, rana tog zločina na tkivu društva je i dalje duboka”, kazao je advokat Savić (Danas, 30. septembar).

Objavljivanje istine o smrti poslednjih posrednih žrtava Ratka Mladića značilo bi spremnost države da se suoči i sa istinom o agresiji države na susede, povezanosti kriminala i ratnih zločina, usponu ratnih zapovednika u mirnodpsko vreme, višegodišnje prikrivanje svih koji su u ratu, ali i posle njega, “samo izvršavali svoja naređenja”.

Florans Artman, nekadašnja portparolka Tužilaštva Haškog tribunala piše (knjiga Slučaj Topčider: Anatomija državnog zločina) da je bilo jasno da pravda neće stići 10 do 15 000 učesnika u zločinima.

“Posledice su mnogo dublje, jer nije osuđena politika koja je iza tih zločina, a nove generacije su vaspitane u zabludi da ta politika nije bila u svojoj suštini zločinačka. Rezultat : pravednici su naterani da ostanu u senci, a počinitelji zločina nisu stigmatizirani u društvu. Zbog toga što Srbija nije raskinula sa prošlošću od nje se ne može osloboditi”, zaključuje Florans Artman povodom topčiderskog ubistva.  

Oceni 5