Ko ne skače taj je peder

Danski fudbaler Viktor Fischer odgovorio na homofobične psovke nezadovoljnih navijača, što i ne bi bilo naročito zanimljivo da uz to nije ponudio i objašnjenje u kojem kaže da mu je najveći problem predstavljalo to što mladi ljubitelji fudbala smatraju da je „gej“ reč koja može da se koristi kao uvreda.

Fischer, koji igra za fudbalski klub Copenhagen, se dva puta našao na meti navijača protivničkih timova koji su pretpostavke o njegovom seksualnom identitetu pokušali da uklope u psovke i navijačke pesmice. Tako su navijači Odense Boldkluba Fischeru uputili više homofobičnih psovki nakon što je njihov tim izgubio od FC Copenhagena, da bi ih sledećeg dana ponovili iako Fischer nije igrao utakmicu. Fudbaler je tokom jednog intervjua rekao da mu je tokom proteklih dana upućeno nekoliko navijačkih pesama u kojima su ga nazivali homoseksualcem, i dodao da mu to nije predstavljalo problem, budući da je navikao na navijačko ponašanje, te istakao da je problem u tome što je grupa mladih ljudi reč „homo“ koristila kao uvredu. „To ukazuje na jako loše stanje u društvu i kulturi“, rekao je Fischer i dodao da je vrlo zabrinut za mlađe generacije navijača, ali i za sve ostale koji posećuju stadione i učestvuju u takvim „kreativnim“ poduhvatima.

Fischer nije propustio ni da istakne položaj muževnosti, te slike mačo muškarca u elitnom fudbalu, budući da se od igrača očekuje da budu jaki, da emocije zadržavaju za sebe, i da uvek pobeđuju, pa se oni koji to ne čine ne smatraju dovoljno snažnim igračima – dovoljno hrabrim muškarcima. Objasnio je da za njega mačizam ne predstavlja ništa, ali da je smeštanje nečijeg identiteta u kontekst uvrede veliki problem. „Reč „homoseksualac“ nije uvreda i nikada nije to ni trebalo da bude,“ rekao je mladi fudbaler i dodao da takvim ispadima nije mesto u modernoj Danskoj. Danska fudbalska asocijacija mu je pružila podršku, te podvukla da homofobiji nije mesto ni na terenu ni izvan njega.

Homofobija u sportu je već dugo problem za sve LGBTIQ navijače, ali i za ostale građane, a u fudbalskim krugovima se poslednjih godina čini sve više napora kako bi se iskorenila. Prema poslednjim istraživanjima čak 63% pripadnika LGBTIQ populacije doživelo je nasilje na nekoj utakmici, a zbog seksualnosti ili rodnog identiteta, što nije ništa novo budući da je nasilje prisutno u svim sferama života. Problem je i u tome što je homofobija odavno postala sastavni deo navijačkih himni, te su oni koji se razlikuju često meta navijača, a posebno u zemljama sa jakim navijačkim kulturama i patrijarhalnim stereotipima. Čitavo čovečanstvo čeka još dug put do boljih i tolerantnijih društava, a do tada nam ostaje da slušamo stihove poput onog koji je u Srbiji već ušao u antologiju: „Ko ne skače taj je peder!“ Ili da utakmice, po receptu većine, gledamo u svoja četiri zida.