Iz dnevnika
Vitold Gombrovič

Photo: www.wojciechkarpinski.com

Koga da krivim?

Ne vidim pred sobom ništa... nikakvu nadu. Sve mi se završava, ništa ne započinje. Bilans? Posle toliko napornih, radnih godina, šta sam? Činovničić upropašćen sedmočasovnim uredovanjem, pridavljen u svim književnim poduhvatima. Ne mogu da pišem ništa sem ovog dnevnika. Sve je izgubljeno zato što svakodnevno sedam časova ubijam sopstveno vreme. Toliki napor sam uložio u književnost, a ona je danas nesposobna da mi obezbedi minimum materijalne nezavisnosti, čak ni minimum ličnog dostojanstva. "Pisac"? Otkud! Na papiru! U životu - nula, biće drugog reda. Da me je sudbina kaznila zbog mojih grehova, ne bih se bunio. Ali smrvila me je zbog svojih vrlina. Pa koga da krivim? Vreme? Ljude? Ali koliko je tih drugih - još smrvljenijih? Ja nisam uspeo zbog toga što su me u Poljskoj potcenjivali - a danas, kada je najzad ovaj i onaj počeo da me poštuje, za mene nema nikakvog mesta, toliko sam beskućan kao da ne živim na zemlji nego sam u međuplanetarnim prostranstvima, posebna planeta.

*Vitold Gombrovič, Dnevnik; Prevod: Petar Vujičić

Oceni 5