Zaustavite fašizam, pa u kontranapad
Zrennj 03 S

Photo: Wikipedia

Koji je ovo grad: Zrenjanin, Bečkerek ili Petrovgrad?

Sada su na scenu stupili utemeljeno favorizovani odgajivači golubova srpskih visokoletača, organizacija "Svetosavlje", Udruženje članova i prijatelja Matice srpske, Srpski narodni pokret "Svetozar Miletić", Društvo srpsko-ruskog prijateljstva i drugih nevladinih i provladinih organizacija, okupljenih u ad hoc asocijaciju Petrovgrad. Tako bi, ako pođe po zlu (a pošlo je odavno), trebalo da se zove Zrenjanin, po kralju Petru Karađorđeviću; predsednik te šarolike skupine Budimir Jovanović, preduzetnik tamošnji, izdaje se za vatrenog antikomunistu, a kao najveći aktivistički uspeh beleži to što je inicijativa naišla na nezvaničnu podršku gradskih vlasti, te se gradonačelnik Čedomir Janjić - za koga Zrenjaninci tvrde da stoji iza ove referendumske ujdurme - obratio Ministarstvu za lokalnu samoupravu, zahtevajući pomoć, odnosno tumačenje zakonskih normi o postupku izmene naziva grada.

Spomenik Žarku Zrenjaninu

Nazivi naseljenih mesta u Srbiji su utvrđeni po slovu Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, tako da se mogu menjati samo izmenom tog zakona. Zakonom je, takođe, predviđeno da inicijativu za promenu naziva naseljenog mesta mogu pokrenuti skupština jedinice lokalne samouprave, građani, mesna zajednica.

Ovde, dakle, imamo posla sa građanima, okupljenim pod zajedničkom idejom velikosrpske pobede nad  utvarama komunizma. Dijagnoza je teška, mračna, prognoze su, nakon rehabilitacije zlikovaca iz Drugog svetskog rata, pesimistične.

Slobodni građani Zrenjanina podsećaju da je Žarko Zrenjanin bio komunista, zastupnih ugroženih radnika, borac za progresivne ideje, da je pokretao kurseve opismenjavanja, zalagao se za specifičan status Vojvodine u Srbiji. Autonomaš, dakle? U Beogradu je to poodavno rešeno, mirnom kapitulacijom; nekadašnja Ulica Žarka Zrenjanina, u blizini Sportskog kluba Radnički, sada se zove Vojvode Šupljikca.

Građani Zrenjanina koji su sačuvali krhotine dostojanstva odlučili su se za otpor sledbenicima onih koji su Žarka Zrenjanina Uču prijavili Gestapou. Milivoj Bešlin, istoričar, rodom iz Zrenjanina, smatra da je uklanjanje imena Žarka Zrenjanina  "negiranje antifašizma": "Žarko Zrenjanin je bio najviše pozicionirani kadar KPJ i samim tim organizator ustanka protiv fašističkih okupatora u Vojvodini. Poginuo je tokom rata i nije stigao da bude deo posleratnog establišmenta. U zemlji vladajućeg nacionalizma, antifašizam nije poželjna vrednost, ali je teško za poverovati da će se različite vladajuće strukture u Srbiji u tolikoj meri identifikovati sa politikom ant-antifašizma. On je simbol antifašizma, ali i borbe za ravnopravnost Vojvodine u Jugoslaviji. Godine 1938. pisao je u partijskim dokumentima: Baš zbog toga što Vojvodina ima svojih posebnih zadataka, kako na ekonomskom, tako i na nacionalnom polju, i što je ona samostalna istorijska jedinica sa svojom tradicijom, ne može se bez posledica po njene narode uključiti ni u jednu pokrajinu... Vojvodina treba da bude ravnopravna jedinica u budućem državnom preuređenju sa ostalim pokrajinama“. 

Antifašizam u Jugoslaviji je, ističe Bešlin, išao uporedo sa revolucionarnim idejama socijalne pravde, ali i preuređenja države na federalnim principima. Sve to današnjim dominantnim političkim strujama nikako ne odgovara i zbog toga i Zrenjanin biva žrtva poznatog procesa falsifikovanja istorije i brisanja iz pamćenja (damnatio memoriae). Režim koji nije u stanju da ponudi bolju budućnost po pravilu nudi građanima "bolju" prošlost, služeći se falsifikatima istorije i politikom istorijskog revizionizma. Ovi negativni trendovi u Srbiji traju bezmalo tri decenije. A promena imena Zrenjanin ne može se desiti bez konsultovanja građana koji u njemu žive. Svaka promena imena posle toliko vremena je udar u same temelje identiteta svakog stanovnika Zrenjanina, zbog čega bi promena imena bez referenduma bilo čisto i ogoljeno nasilje. U tom slučaju Zrenjaninci moraju pokazati svoje nezadovoljstvo u javnom prostoru", naglašava Milivoj Bešlin.

Todor Kuljić, teoretičar fašizma, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kaže da se "potpuno oprečne vrednosti kriju iza naziva Zrenjanin i Petrovgrad"

"U novoj inicijativi za promenu imena grada nazire se blok krupnog kapitala, bivših komunista, raznih slepih patriota i konzervativnih monarhista. Svi se opiru antifašizmu, ali postoje i nijanse. Antifašizam je za svakog nacionalistu nelagodno podsećanje na to da je fašizam ekstremni, ali u osnovi normalizovani nacionalizam. Ali dok 'demokratski nacionalisti' sa nelagodom govore o antifašizmu, dotle je kod radikalnih nacionalista fašizam salonska stvar, tojest oblik patriotizma. Prvi traže uzdizanje monarhije, a drugi slave Nedića. Ima i onih koji ne razdvajaju kralja Peru od Nedića. Valjda je obnovljeni Petrovgrad zamišljen kao dodatni osigurač snažnog nacionalno-patriotskog identiteta, ali i brana od 'izdajničke' levice i mundijalista", konstatuje Kuljić. 

On podseća na to da Zrenjanin simbolizuje republiku, svetovnu građansku državu i antifašizam. "Petrovgrad je znamen monarhije, dinastičke krvi, vlasti po božjoj milosti, antiantifašizma i homogene etničke države. Uvođenje monarhijskog simbola podvaja multikulturni banatski grad i može stvoriti nove neprogresivne sukobe", zaključuje Todor Kuljić.

Istoričarka Dubravka Stojanović smatra da "nema smisla menjati imena, jer je to menjanje istorije".

"To je kao da kažete ne slažem se sa svojom prošlošću, pa ću sad da je pod hitno zaboravim i tako da rešim problem. Dakle to je užasno nezrelo za svako društvo. Posebno u slučaju Zrenjanina, koji je imao referendum, građani su se izjasnili protiv promene imena, pa sad hajde, dok ne lipše magarac to pitanje da pokrećemo, uspeće valjda jednom. To je sve čisto nasilje. Evo, ako ćemo baš o tom kralju Petru - on je došao na vlast posle najkrvavijeg prevrata, kad su ubijene poslednje Obrenoviće isekli i bacili u vrt ! Ali ipak, iako je odmazda prema obrenovićevcima bila velika, nisu promenili ime Milanovca ili Kraljeva koji su i jedan i drugi dobili ime po kralju Milanu! Mi, na žalost, živimo u vremenu kada istoriju pišu poraženi i njihova osveta je gora od osvete pobednika", kaže Dubravka Stojanović.

Da li će Zrenjanin biti toponim na kojem je zaustavljen fašizam, temelj velikosrpskog nacionalizma i može li se ovo zlo pobediti? Ali, nije baš da ne znamo kako se pobeđuje, imali smo od koga da naučimo. A onda - kontranapad.

Oceni 5