Konj za koridu

U doba jasnosti

čvor samoubistva odaje brižljivu negu

nepristupačnih

Drvo

Se ruši

Čepa se

Otkriva

Svoju pećinu

Svoje ugljene gasove

Svoje opticanje ptica

I jedan kavez gde tobože samoća peva

Neka metali vide svoj ležaj opusteo mekoćom supružnika

Neka zemljoradnja isisava bez predaha vodu iz groba

Nek usta besmrtnice

Odpečate boce tetanosa

U podrumima duševnih bolnica

Na kraju će se ipak upamtiti

Pravac koji su uzele izvesne oluje

U brzacima sumraka

Zanatlijstvo je našlo ponovo izrazitost svojih

zlokobnih detinjarija

Hijena i mrav kraguji ljubavi

Obnažujući ohlađenu lešinu velike mlatilje

Na domalom prstu gvozdene ruke

U svakom pogledu sličan burmi od platine

Jedan čir polako curi

To biva sistem

Na kraju krajeva

Krv će ispuniti rupčage

Tako prirodnim prebivalištima od blata

Gde se javlja

Pesnički duh bez prtljaga

Mesta fantomu

Zavodnika pobunjenog i utučenog

Na postelji od pogrdnih pisama

Pod nebom od ljubavnih pisama

Glava kroz vagonska vrata

U nazad

Za završni poljubac usana koje se ukrštaju

Ugušenje iza zavese od meteora

Same

I neka kolica izlože kroz baruštine

Mozak te iste ljubavi

Kojoj se udvaraju crepovi od boca

Primena crvenog kruga

L'isle, oktobra 1931.