Heroji drugačijeg detinjstva: Veljko Rogošić
veljko Rogošić

Dalmatinski heroj: Veljko Rogošić na scvečanom dočeku u Splitu 1974. nakon preplivane dionice Hvar - Split

Photo: Stanko Karaman

Kralj hladnih voda

Bio je i ostao naš Veljko – onaj što pliva oko sveta, sa ajkulama i delfinima, što obara rekorde i reklamira sokove, zvezda u neatraktivnom sportu kakav je daljinsko plivanje, 203 puta reprezentativac Jugoslavije, osvajač medalja na Olimpijskim i Mediteranskim igrama, čovek koji je 147 puta rušio državne rekorde i kome je ostalo da se, negde na pučini, takmiči jedino sa sobom. Nije dovodio naciju (pametni će znati šta je to bilo) do euforije, nije se stradalo od infarkta, kao kad je Karasi po isteku 90. minuta zabio Grcima, kad se u Frankfurtu 1974. Škija Katalinski protiv Španaca iskupio za autogol protiv Grka, ali, se Veljko Rogošić smeštao u dnevne sobe širom Jugoslavije, podstičući istinski ponos i osećanje pripadnosti državi koja, eto, ima svetskog rekordera. Istog. Našeg Veljka.

Vesti o njegovim podvizima stajale su u dve rečenice sportske rubrike Dnevnika, posle kojih bi prostrujali pozitivna energija, dah pobede i zajedništva, misao o tome gde su ti nepoznati toponimi koje svojim zaveslajima Veljko spaja na čudesan način. Pobeđivao je najbolje, ali ostalo je zabeleženo (knjiga Jači od mora, Frane Jurića) kako je savladao uzburkano more i nevreme, u nameri da za Dan ustanka naroda Hrvatske i tridesetogodišnjicu oslobođenja od fašizma prepliva deonicu Vis-Split. Plivao je i bila je fešta; pratili su ga minolovci, ribarske brodice, turistički jedrenjaci. U Splitu praznik: „Iza njega je ostalo 108 vagona prebačenog tereta, 52.950 preplivanih metara i poslednjih pedeset leptirovim stilom, jedan poklon desecima tisuća onih koji su ga dočekali srcem, aplauzima, poklicima i spontanim uzdahom ’...kako je mogao toliko plivat’...“ Potom mu uručuju zlatni sat, poklon predsednika Tita, i Srebrnu plaketu Jugoslovenske ratne mornarice. 

Titov sat bio je Rogošićev omiljeni dar, a osvojio se brojne nagrade u plivačkom maratonu. Prve rekorde oborio je na prvenstvu sveta, na deonici Kapri-Napulj (1971-1974.), kada je počeo svoj niz šampionskih titula. Pripali su mu i trofeji Povelja Kralja hladnih voda (WPMSF), 1976. Povelja apsolutnog maratonca sveta (WPMSF), 1977.  Swimmnig Hall Of Fame Fort Laurderdale, 1992. Ginisov rekord za najduže plivanje u okeanu (2006). Kanal Lamanš preplivao je 2004, kao najstariji čovek kome je to pošlo za rukom. Pobeđivao je u italijanskom Riccioneu, gde je osvojio prvu titulu svjetskog prvaka. Bio je najbolji na maratonima u Saguenay, Aleksandriji, Sydney, Cookovom prolazu, Mar del Plati i na jezeru  Ontario, gde je postavio svetski rekord.

Veljko Rogošić pripadao je svima, posvećeno je brinuo o teško povređenima, kao fizioterapeut, a bavio se i pedagoškim radom. Nešto je, u vezi sa decom, kazao je, bacilo senku na njegove medalje, podatak koji je davnih sedamdesetih čuo na TV Dnevniku, da u Jugoslaviji 80 odsto dece ne zna da pliva, a u Hrvatskoj 70 procenata: „Zar jedan tako porazni podatak nije, na neki način, skinuo premaz pozlate na svim našim plivačko-vaterpolskim trofejima s međunarodnih i svjetskih borilišta?! Siđimo s tih šampionskih visina i pružimo ruku mladima“, bio je rezigniran svetski rekorder.

U pojavljivanju pred kamerama nije rekorder, ali je zabeležio i značajnu marketinšku karijeru: pojavljuje se u 127 domaćih i inostranih reklama za različite proizvode, najviše za bezalkoholna pića. Prvu reklamu snimio je za „Dalmacijavino“, pojavivši se kao promoter sokova „Pipi“.

Preminuo je 7. avgusta 2012 u 72. godini. Srbijanska je državna televizija objavila ovu vest. Poslednju o Veljku Rogošiću. Kao da se još jednom pojavio u našim dnevnim sobama.

Mnogi su iskreno požalili.

Oceni 5