U glavi hode idioti
Brasteff 27 S

Photo: Braca Stefanović/XXZ

Krmača

Ta osobena deva
Sa zadnjim proscem sred aprila
Dok svečano šeće
Nenadno nađe da ju je nesnosno pogodila
Ptičija nepropisna vreva
I lišća smeće.

Spazi, kroz te strke uvredu,
Da razravnotežuju kretnje njenog udvarača
Zrak, uz vrludanje mušičavo
Bujnom divljinom paprati i cveća da korača,
Osudi latice u neredu,
Sve proleće, radnika aljkavog.

Kako za zimom tada zažeđa! –
Savesno strogom u poretku svome
Od leda i kamena
Belog i crnog, svako čuvstvo unutar međa,
Srca disciplina studena,
Tačna, ko pahulja, k tome.

No pupanje je dovoljno bilo
Tvrdoglavo da pet njenih carskih dosjetki zabode
U prostačko šarenilo –
Izdaja se ne trpi. Nek s vrtnjom u glavi hode
Idioti ludnicom proleća. Na način
Otmen ona se povlači.

Bodlje i zapreke oko doma meće:
Protiv buntovnoga vremena barikada
Takva da muški ustanik
Srušiti nju niti jedan se ne nada
Kletvom, pretnjom, šakom. Pa ni
Ljubavlju neće.

* Preveli Marko Vešović i Omer Hadžiselimović

Oceni 5