Prazne sobe i krovovi koji prokišnjavaju

Kuće bez stanara

Kucev 01 S
Stanje napuštenih javnih i privatnih prostora u Beogradu možda najbolje opisuje deo iz pesme Pisano pred zoru Dušana Matića: "Ne lupaj na vrata stare kuće./ Kuće više nema./ Nema više ko da dočeka tvoje/ kucanje na vratima./ Samo tišina iza koje opet samo je tišina./ Ni na dovratnik se ne nasloni./ Ni dovratnika nema./ Ali klupa je ostala iz detinjstva./ Sedi..." I dok usahli prozori zjape prazninom, urušeni zidovi čekaju da njihovo mesto zauzme neko novo arhitektonsko delo, koje će možda imati više sreće, koje će uspeti da sačuva one koje štiti od vetra i kiše. Priču krovova koji prokišnjavaju odlično govore fotografije Marije Đoković

Natrag na tekst

Ostavite komentar:

Morate biti prijavljeni kako biste ostavili komentar