1. Home
  2. Knjige
  3. Poezija
  4. Kupanje belih miševa
Knjige - Poezija
Visoka svest okupljenog naroda
Ainst2

Photo: Milan Živanović/XXZ

Kupanje belih miševa

Pisao: Vujica Rešin Tucić
Za Vujicu Rešin Tucića na početku nije bio jezik, reč, već ljudski pogled, lep i nevidljiv. Gledati, to je veliki rizik, piše on. Kao i za Crnjanskog, život je za Tucića širi i veći od literature, nespoznatljiv i neobuhvatljiv u svojoj veličanstvenosti. Jezički i vizuelni eksperimenti, jednostavnost forme, otvorenost duha dovode ovde do snažnih uvida koji nisu traženi već dolaze kao nagrada za formalnu raznovrsnost i neopterećenost. Te spoznaje se mogu učiniti u nekim pesmama beznačajne i bez poente, obične, prostačke, u drugim urnebesno smešne u rasklapanju i razaranju ideoloških oblandi i tabua, ali one govore samo o jednom, o tom neponovljivom životu i njegovoj nesamerljivoj vrednosti (Dragoljub Stanković)

Slatinaste gospođice zalaze u šumu iz nužde, vraćaju se iz šume vojnici u šlemovima kao na čamcima.

Kosci kose noge bose.

Gospođice šetaju, vešte jesenje ruže nudeći okolinu.

Điha!

Oh, beli miševi!

Krdo plavih autobusa ukrcava krdo belih miševa i ritajući se đavolanski odlaze na kupanje u sosu od mirođije.

Visoka svest okupljenog naroda.

Trista hiljada putnika stoji na kraju puta kao na početku.

Samcijat daleko na horizontu, beli miš udeva končić u nebesku iglu. Putnici besomučno kidišu kroz končić, ah, kroz končić na kraju duše!

Beli miševi se brčkaju u sosu od mirođije, krdo plavih autobusa pase okolinu, peškiri razbacani oko kupatila, po topolama, po bagrenju, po lipama i vrbama što jedva čujno svrbe kroz sumrak.

*Pesma preneta iz knjige Jaje u čeličnoj ljusci (1970)

Tagovi

Oceni 5
Komentara (0 poslato)