Pismo iz Dablina: Halloween u Irskoj
halloween

Noć na ulici: Halloween u Dablinu 2017. godine

Photo: YouTube

Kupovna noć veštica

Dablinska zabava: Halloween 2017. godineHalloween potiče od stare keltske svetkovine Sauin (Samhain), što zvuči druidski mistično, ali je samo gejlski naziv za novembar. U noći između 31. oktobra i 1. novembra, jesen po keltskom kalendaru prelazi u zimu ili, poetičnije, iz svetlog u tamni deo godine.

Kelti su verovali da se te noći putevi živih i mrtvih ukrštaju, da se mrtvi bude i da živima naplaćuju zaostale račune. Da bi ih umilostivili, živi su im prinosili žrtve i priređivali gozbe, slične rimskim sturnalijama ili slovenskim slavama, a kako bi zavarali zle duhove - jer nisu svi duhovi dobri - muškarci su se presvlačili u žene, a žene u muškarce. Pri tom, za ohrabrenje, pili su pivo od ječma, a zatim se jurili po stogovima sena. Kako se sve to na kraju završavalo, znaju samo stari Kelti i njihovi bogovi.

Ko zna dokle bi pagansko veselje trajalo da se nisu umešali popovi. Dolaskom hrišćanstva, Sauin je zabranjen i zamenjen jednim još lepšim i starijim praznikom. Kako se to desilo, i šta koga briga šta slave Irci, stručno je kasnije objasnio jedan Srbin, naravno, a ne Irac, Nikolaj Velimiović: “Tadašnja Crkva je ustanovila praznik ‘Svih Svetih’ da bi se istrebio ovaj okultistički običaj, a noć uoči praznika Svih Svetih (‘All Hallows Eve’) služilo se svenoćno bdenje”. Međutim, na veliko razočarenje ovog srpskog sveca, “oni koji su ostali u paganstvu i okultizmu reagovali su tako što su pojačali svoje opasne rituale, tako da je noć uoči Hrišćanskog praznika postala noć veštica, vradžbina, prizivanja zlih duhova i demona i drugih okultističkih radnji”.

Drugim rečima, irski seljaci su nastavili da rade to što rade, ali skromno i u krugu porodice, da komšije ne čuju i ne dojave gde treba. Kada je sredinom 19. veka nekoliko žetvi krompira, koji im je bio osnovna namirnica, propalo zaredom, došlo je do strašne gladi. Milion ljudi je pomrlo i još milion je otišlo u emigraciju, mahom preko okeana.

Muzika na ulicama: Dablin, 31. oktobra 2017. godineU Americi ih je čekao bolji život, pored ostalog i zato što tu im tu niko nije sedeo na glavi i branio da slave svoje praznike. Poput ostalih gastarbajtera, Irci su, čim im je malo krenulo, počeli da tuguju za zavičajem i da se sećaju kako je to kod kuće nekad bilo. Kao što često kod emigranata biva, posebno rado sećali su se onoga što baš i nije bilo, a voleli bi da jeste.

Takav je slučaj s običajem da klinci lupaju od vrata do vrata uz povike „trick or treat!“. Malo je verovatno da je sirotinja prošvercovala ovaj običaj ploveći iz Irske u Ameriku u zloglasnim „mrtvačkim brodovima“: iza sebe su ostavljali sela u kojima niko ni krompir nije mogao s drugim da podeli, a kamoli slatkiše.

Trick-or-treating nastao je tek u XX veku s rastom kupovne moći u Americi. Isto je i sa običajem rezbarenja bundeva, koje bi Irci u zavičaju pojeli u dva zalogaja, i to zajedno s korom. Naravno, nije bilo govora ni o kakvim bombonama u obliku crva ili keksima u obliku odsečenog prsta. U siromašnim zemljama s hranom se ne igra.

Ako su irski Irci izmislili praznik, američki Irci su ga modernizovali. Ono što je bio opskurni i jedva preživeli običaj irske sirotinje, danas je postao dobro podmazan točak u globalnoj industriji potrošačke zabave.  Za marketing je posebno bio zaslužan Džon Karpenter, čiji je film “Halloween” stekao svetsku popularnost, i u kome su mnogi po prvi put tada videli kako se to radi u Americi.

Od tada i mali Irci predveče idu od vrata do vrata i žicaju slatkiše, koje će im, kad se vrate kućama, pola pojesti roditelji. Kasnije izlaze tinejdžeri, s prošvercovanim pakovanjem piva pod miškom, da raspale lomače. To čine po mogućnosti tamo gde se ne sme, na zelenim površinama i parkinzima. Kao i njihovi preci nekad, i oni piju pivo dok gledaju u plamen, ali više u strahu od matoraca nego vampira. Po starom keltskom običaju, omladinci znaju da gurnu u vatru i po neku automobilsku gumu, što je odlična stvar, jer ne samo da daje gust dim, već i komšije dobiju nervni slom.

Umesto nekadašnjeg lupanja u boran bubnjeve, danas se za rasterivanje duhova koriste petarde, a pošto je prodaja zabranjena, nabavljaju se ispod ruke u Mur Stritu na malo ili u Severnoj Irskoj na veliko. Paljba podseća na proslavu Božića na Cetinju.

Kao što se paganski kult pretvorio u žurku, tako se i žrtvena stoka pretvorila u čokoladne bombone, a ritualno klanje u veseli karneval. Maske su i dalje tu, samo što ih ne prave od slame već kupuju u lokalnom supermarketu, zajedno s masovno proizvedenim parafernalijama – plastičnim očima, paučinom u spreju i bočicama veštačke krvi.

Tu je i festival horor-filma u Dablinu, death-metal svirke u Golveju i nešto što se zove „Svetska konvencija duhova“ u Korku. Jedna od poučnijih vaspitno-obrazovnih priredbi je „Dečja šetnja Glasnevinom“. Glasnevin je dablinsko groblje na koje su Irci veoma ponosni jer je najveće u Evropi - ima preko milion i po stanovnika, što je više od broja živih Dablinaca. Nekropola je danas registrovana kao kompanija. Deca i penzioneri imaju popust na organizovani obilazak.

Odmah nakon što decu prođe muka od slatkiša, a odrasle mamurluk, i nakon što gradska čistoća odnese smeće, a trgovci prebroje kasu, dolazi Božić, najduži irski praznik. On počinje odmah posle Noći veštica i traje skroz do sezone rasprodaja u januaru. A tu iza ćoška, u martu čeka Sveti Patrik s kartonskim zelenim cilindrima, veštačkim riđim bradama i plastičnim frulicama po, ako je verovati trgovcima, povoljnim cenama.

Oceni 5