Soundtrack duginih boja
Chriss 01 S

Photo: Vice

Kvir moć u pesmama Christine and the Queens

Želim da moje telo postane još više androgino…da imam mišiće…da mogu da se branim..

Ovako je Héloïse Letissier, pevačica koja stoji iza Christine and the Queens, govorila početkom 2016. godine, a u to vreme je već prošlo sedam godina od kada je provela nekoliko nedelja u Londonu, u koji je došla iz jednog francuskog gradića kako bi se oporavila od teškog raskida. Ubrzo pošto je stigla našla se u domu tri drag kraljice iz Sohoa koje su se dobro pobrinule za nju, da bi se nakon tri nedelje vratila kući. To iskustvo motivisalo je i inspirisalo rođenje alter ega Christine and the Queens, koji umetnica opisuje kao tehniku za preživljavanje, koja se pre svega bori protiv etiketa, te fioka u koje pakujemo jedni druge, kao i protiv lažnih vrednosti koje nam društvo nameće.

Muzika koju pravi zvuči poput neke tajne koja je izgovorena u poverenju, ali da mogu da je čuju svi koji se identifikuju kao drugačiji, a Letissier je opisuje kao „Trojanskog konja“ pop kulture, koji je tu da postavlja pitanja o feminizmu, rodu i kvir kulturi, te o svim drugim temama koje su u vezi sa manjinskim identitetima.

Prva pesma koju je napisala je “iT”, koja peva o želji za penisom kao alatkom koja omogućava lakši život u patrijarhalnom sistemu, a napisala ju je kada je izbačena iz dramske škole u Lionu, a zbog toga što je režirala sopstvenu predstavu. Naime, u školi je režija bila namenjena isključivo dečacima, dok se devojčicama nametala samo gluma, a Letissier nije bila spremna da na to pristane. Danas kaže da bi radije ostala žena, te odustaje od želje za penisom, budući da kao jedino sredstvo koje vodi ka boljem životu vidi borbu, te konstantno preispitivanje muške dominacije.

Prvobitnu inspiraciju pronašla je u drag nastupu kraljica koje su je prihvatile kada se nije dobro osećala, a koji je bio loš, ali zabavan za gledanje, i koji ju je naterao da pomisli da bi „volela da pronađe način da se i sama tako oseća na sceni.“ U to vreme je prolazila kroz težak period, te je sedela sama za stolom u klubu u kojem je prikazivan šou, a nakon završenog nastupa drag kraljice su prišle, sele za njen sto, pružile joj utehu i nahranile je kako običnom hranom, tako i idejama.

Kao najveće muzičke uticaje pominje Björk, Davida Bowia, Michaela Jacksona, Laurie Anderson i Lou Reeda, budući da se identifikuje sa njima i njihovom muzikom, a najviše zbog toga što je i sama, kao i oni, izgradila kako svoju pravu, tako i alternativnu ličnost, te izabrala najprikladnije lice.

Letissier se identifikuje kao panseksualka, što znači da mogu da joj se dopadnu svi ostali rodni identiteti, i kaže da nije sigurna da je svoj identitet izabrala, ali se postarala da ga prihvati i živi u skladu sa njim. Kako kaže „ponekad se zaljubi u devojku, ponekad u muškarca, ponekad u trans osobu, te u nekoga čiji je rodni identitet fluidniji“, što joj daje dodatni prostor za stvaranje sopstvenog identiteta, te slobodu kada je umetničko stvaralaštvo u pitanju.

 

Oceni 5