XXZ magazin preporučuje
After Life season 3

Photo: Natalie Seery

Lament nad životom

Serije

After Life (treća sezona, 2022)

Ricky Gervais je napisao, te odglumio, i treću (poslednju) sezonu serije After Life.

Prva nam je ispričala solidnu priču o glavnom junaku koji se oporavlja nakon smrti supruge, i ponudila nam gorko-slatko zadovoljstvo. Tako je napravila pun krug, te smo junaka ostavili u boljem raspoloženju, donekle oporavljenog, da bi ga u prvoj epizodi druge sezone zatekli na istom mestu, kako oživljava već rešene probleme, zbog čega je mogao da se stekne utisak da se sve ponavlja.

Gervais je sličnu formulu primenio i u serijama The Office i Extras, ali je ovoga puta taj princip nešto manje uspešan, bar se tako činilo u drugoj sezoni. Uprkos tome, zanimljivi junaci i mračni humor su nastavili da drže pažnju, ali je za trećuszonubilo potrebno mnogo više od toga.

I dobili smo više – emotivan rastanak s junacima na koje smo u međuvremenu navikli. Lament nad životom je jači nego pre, a usput smo preživeli scene o kojima ćemo sigurno dugo razmišljati. Prolaznost je tu, drema na leđima svakog od nas – na nama je šta ćemo sa životom dok ne prođe.

Stay Close (prva sezona, 2021)

Još jedna u nizu Netflixovih adaptacija romana Harlana Cobena ovoga puta snimljena je u Velikoj Britaniji. James Nesbitt i Cush Jumbo samo su neka od lica koja smo navikli da viđamo u britanskim TV dramama, a uz Saru Parish i glavni nosioci ove serije. Glumački se izdvajaju od ostatka ekipe, a i priče su im najzanimljivije. Kod Cobena je whodunnit uvek u prvom planu, ali Stay Close ima i neke dodatne kvalitete van insistiranja na neprekidnim obrtima i neizvesnosti. Naravno, suspenzija neverice je u određenoj meri neophodna, ali ni to ne umanjuje užitak.

Stay Close je među uspelijim adaptacijama, a likovi takvi da nam u svakom trenutku mogu biti podjednako sumnjivi i simpatični. Nema nevinih, ali suštinski nema ni krivaca, odnosno velikog zlikovca koji svima mrsi konce, iako se tako isprva čini. Svako zlo dolazi iz povređenosti i poraza, želje za ponovnim uspostavljanjem ravnoteže, iz osvete ili pokušaja da se nekome pomogne. Strah je glavni pokretač i vladar, a rešenja kao da ne može biti...

Kraj je donekle ostao otvoren, što nagoveštava mogućnost druge sezone, uprkos tome što je ovo prvobitno zamišljeno kao mini serija. A možda i nije reč o pripremi terena za nastavak, već upozorenju da se i od onih najboljih može očekivati najgore i da ponekad u neznanju leži najveća opasnost.

Mrs. Wilson (mini serija, 2018)

Da je BBC-jeva mini serija Mrs. Wilson tek plod mašte autorke i glavne glumice Ruth Wilson, svako bi rekao da se malo zaigrala, da ne treba preterivati, te da su zaplet i brojne peripetije malo verovatni za jednu seriju utemeljenu u stvarnosti.

Međutim, ovakvu dramu samo život može da izrežira, odnosno um patološkog lažova i ljubitelja fikcije (inače divnog čoveka). Reč je o dedi Ruth Wilson, Alexanderu (Alecu) Wisonu, čoveku koji je više od svega voleo pozorište u svojoj kući, odnosno u svojim kućama, u kojima ga čekaju sinovi i žene. Koji ne znaju jedni za druge.

Upravo tu počinje drama i više nego inspirisana stvarnim događajima – kada žena Aleca Wilsona, Alison (igra je Ruth, unuka), nakon njegove iznenadne smrti sazna ne samo da nije jedina žena u njegovom životu, to smo toliko puta gledali, već da nije jedina zakonita žena. Posledično, ni sinovi koje ima s njom nisu njegovi jedini sinovi.

Više čitajte ovde.

Film

The House (2022)

Stop-motion filmovi nude mnogo mogućnosti, posebno ako je uzor veliki Jan Švankmajer. Ukoliko vam je poznato da se svaki kadar zaustavlja i fotografiše, te da se i najmanji pokret hvata na taj način, morate da se divite krznu koje se lagano njiše na vetru.

The House se sastoji iz tri priče, a ne zna se koja je luđa. Svaki odeljak je mračan i jeziv, morbidan, pa nije za decu. Odrasle pak vuče u slast mračne i vlažne pozadine koja plete raskošnu pripovest o kućama koja muče svoje stanare. Oni ih čuvaju, popravljaju, grade i vole, a svaki deo je lekcija o materijalizmu, zarobljenosti, te uputstvo za to kako se stvari puštaju, oslobađaju da bismo i mi bili slobodni.

Passing (2021)

Oni koji se po nečemu razlikuju od većine, znaju koliko to ume da bude strašno. Malo je građana/ki koji/e mogu da se pohvale time da se nikada nisu pretvarali da su nešto što nisu, jer snaga rulje opija, mami, pa se lako zaboravi da smo ono što jesmo i da ne možemo da budemo ništa osim toga.

Passing se bavi baš tom temom i jedan je od filmova iz bogate 2021. godine koje bi obavezno trebalo pogledati. Podseća na pozorišnu predstavu, na scenu koja se odmotava polako, toliko sporo da boli. Gledalac sluti da je na kraju tragedija, ali ne može da bude siguran – mnogi su se spasili nesreće, uprkos tome što je sve bilo protiv njih.

Ovo je dragocena lekcija o rasizmu i o ljudskoj gluposti uopšte, najviše zbog toga što ljudi većinom ne razmišljaju o stvarima koje se ne događaju njima – stranci i drugačiji su „oni tamo“, bića koja svojom različitošću gube ono što većina smatra ljudskošću.

Goodbye Solo (2008)

Starac William upošljava veselog taksistu po imenu Souléymane Solo – zadatak je jednostavan: vozač za dve nedelje morada gaodveze do planinskog vrha Blowing Rock i da ga ništa ne pita o tome.

Solo ipak ne ume da ćuti, jer Williama vidi kao usamljeno ljudsko biće. Kada shvati da ovaj želi daizvrši samoubistvo, svim silama pokušava da to spreči. U međuvremenu postaju prijatelji, ali do kraja nije sigurno da li je nova veza dovoljna da raspali želju za životom.

Knjige

Pem Dženof „Devojke iz pariskih senki“

Premda može delovati da naslov upućuje na nešto drugo, roman u originalu naslovljen The Lost Girls of Paris bavi se istinitom pričom o mreži tajnih agentkinja iz Britanije koje su tokom Drugog svetskog rata operisale na tlu okupirane Francuske. O njihovim poduhvatima i sudbinama nakon završetka rata se jako malo zna, a Pem Dženof, inače autorka istorijske literarne proze, rešila je da pokuša da ih bar donekle spasi od zaborava u koji su ih gurnuli kako nacisti tako i saveznici – oni najpre neinteresovanjem i nečinjenjem.

Agentkinje su bile deo Službe izvršnih operacija (SIO), a bile su sabotirane od samog početka, i to pre svega zbog svog pola. Smatralo se da žene nemaju šta da traže u ratu (osim da budu medicinske sestre), naročito ne u obaveštajnim službama. Uprkos njihovim naporima i izuzetnim zaslugama u borbi, ostale su nepriznate, neadekvatno nagrađene, čak i izdate. Devojke iz pariskih senki je roman o njima, a njegove protagonistkinje su ipak fiktivne, sačinjene od više ličnosti i sudbina.

Selesta Albare „Gospodin Prust“

„U delu ga je izjedalo vreme. Dok je u romanima jurio za vremenom, u stvarnom životu osećao je da ga vreme sustiže. Tokom godina koje sam kraj njega provela, živeli smo u nekakvom izokrenutom i gotovo zatvorenom svetu u kom kao da smo imali naš poseban kalendar, te nije bilo važno da li je nedelja ili neki drugi dan, i naš sat, kojim je upravljao g. Prust i koji se uopšte nije poklapao sa satom ostalih; pritom, za sve te godine, verovatno dan nije prošao a da se u nekom trenutku ne bi nazreo njegov strah da neće stići da završi ono što je započeo. Nikad se pritom nije žalio niti pokazivao nestrpljenje, već je svaki put to iskazivao na sebi svojstven blag način i sa osmehom. Kao da bi mu se, kad bi se kući vratio razočaran svojom potragom ili na kraju naših dugih razgovora, iz dubine neizmernog umora oteo uzdah volje“. (Odlomak)

Pesme

Clara Mae je švedska kantautorka koja polako osvaja i svetsku scenu spajajući moderni pop zvuk i indie elemente, a jedno vreme je čak bila i deo popularne grupe Ace of Base.

 

Nostalgija

La double vie de Véronique – The Double Life of Véronique (1991)

Irène Jacob je dve Veronike – poljski soprano i francuska učiteljica muzike. Film prati obe žene, a mi saznajemo o njihovoj emocionalnoj povezanosti. Čarobni Kišlovski!

Dokumentarni film

Hidden (2021)

Jafar Panahi nam je poklonio kratki film u kojem s ćerkom ide u udaljeno kurdsko selo, da bi posetio devojku za koju svi tvrde da je neverovatno talentovana pevačica. Zbog tradicije ne sme da nastupa javno, već sakrivena iza čaršava. Portal u drugi svet.

Kratki film

Play It Safe (2021)

Jonathan uči glumu u jednoj londonskoj školi, ali se ne oseća kao da je na svom mestu. Predrasude i dalje postoje, te jednog dana donosi odluku da ih približi kolegama, ali i profesorima.

Horor

Night of the Living Dead (1968)

Film od kojeg je sve počelo, priča o grupi očajnika koji beže od živih mrtvaca. Dok leševi napuštaju grobove, tenzija raste – kultno delo gospodina Romera.

Video igre

Squid Game: Serija i video igre

Serija Squid Game je privukla veliku pažnju, pa se čini da će to uticati i na pojavu nekih novih video igara. Developeri video igre Fall Guys planiraju baš tako nešto, a sve zahvaljujući pomenutom hitu platforme Netflix.

Iza Squid Game stoji južnokorejski reditelj Hwang Dong-hyuk, a radnja se zasniva na igri u kojoj na početku učestvuje 456 igrača. Svaki od učesnika je u dugovima, pa je to glavni motiv za smrtonosni rizik. Sve je više onih koji ističu da liči na Battle Royale i The Hunger Games, te na čitav žanr koji su ova dva ostvarenja inspirisala.

Dobar deo serije Squid Game zauzima dečja igra Red Light, Green Light (kod nas ledeni čika ili nešto slično), a oni koji rade na igri Fall Guys tvrde da odavno planiraju nešto poput toga. Budući da Squid Game trenutno vlada popularnom kulturom, vreme je da se ta ideja konačno sprovede u delo.

Igra Fall Guys je doživela nekoliko sezona od kada se prvi put pojavila u avgustu 2020, a ukrštala se i sa velikim franšizama poput Among Us, Nier: Automata i Godzille. Logično je da je sada red na Squid Game.

*Kontrapreporuke

Mother/Android (2021)

Zašto? Zašto se troši novac na priče kojima kao da se niko nije bavio? Ako ništa drugo, uspavaće vas brzo.

 

Oceni 5