Landscapers: Predivno, ali i ružno

Landscapers je jedna nadasve neobična serija, bazirana na istinitoj priči, a snimljena tako da odaje počast fikciji, naročito kinematografiji, i to posebno francuskom novom talasu i vesternima. Upliću se tu i drugi žanrovi, ruši se četvrti zid, a odmah potom stvara svojevrsni film u filmu... Takav postupak ima smisla ukoliko imamo u vidu da je glavna junakinja Susan Edwards bila opsednuta filmovima, te da joj se u njenom malom izmaštanom svetu pridružio i muž Christopher, kao i to da je njihova priča ipak nedovoljno „sočna“ da bi se napravila true crime drama na kakvu smo navikli. Što je, ujedno, i dobro i loše.

Pohvalno je što su se autori odvažili da učine nešto malo drugačije i u potpunosti iznevere očekivanja publike. Nedostatak je pak to što u ovoj seriji forma nedvosmisleno trijumfuje nad sadržajem, a takva vrsta neravnoteže nije nikad najsrećnije rešenje.

Sve što znamo o bračnom paru Edwards, saznajemo u dve rečenice na samom početku serije, a to se lako da otkriti i laganim pretraživanjem na internetu. Susan i Christopher živeli su mirnim, povučenim životom, sve dok se nije otkrilo da u dvorištu njihove kuće u Engleskoj leže zakopani leševi Susaninih roditelja. Do nadležnih organa je ta tajna došla može se reći slučajno, i to gotovo 15 godina kasnije. Nakon što su saznali da ih policija traži, Susan i Christopher su se dobrovoljno predali policiji, uvereni u to da će ih vlasti razumeti i da nemaju čega da se boje.

Jasno je da autori stoga nisu imali ni potrebu ni nameru da od čitave priče prave whodunnit misteriju, jer nje i nema. Ostaje nam ono čuveno – zašto, a odgovor na to pitanje obično dobijamo dubinskim uvidom u likove, njihovu motivaciju i razvoj. Tu nam Olivia Colman i David Thewlis u glavnim ulogama svesrdno pomažu i u velikoj meri seriji ostajemo posvećeni zahvaljujući njima, a ne reditelju koji proživljava svoje fantazije, svaljujući sve na nesrećnu Susan. Možda je ipak za sve „kriv“ kreator i scenarista serije Ed Sinclair, poznatiji i kao muž Olivije Colman, pa eto odgovora na pitanje zašto bi jedna oskarovka pristala na to da igra u ovoj seriji. A možda sam ja samo nepravedna i bespotrebno se uplićem u bračne odnose.

U svakom slučaju, Olivia Colman briljira i ako zbog nečega treba gledati ovu seriju, onda je to ona. Sjajna je i Kate O'Flynn kao glavna inspektorka Emma – ekspresivna, duhovita uvek na ivici parodiranja tipskog lika, ali bez odlaska u krajnosti. Scenario je na momente urnebesan i opravdava svrstavanje ove serije među crne komedije. Nije čak loše ni snimljeno ni izvedeno sve to poigravanje žanrovima, ali je bolno repetitivno i na momente zaista dosadno. Čak i meni, osobi koja obožava da gleda, recimo, Velšane kako nešto proživljavaju i osećaju dok zure u zid u svojim malim opskurnim serijama. E, čak sam i ja bila u iskušenju da ostavim Landcaperse i ne vratim im se više nikad.

Ipak, kvaliteta ima i mora mu se odati priznanje, pa tek onda udovoljavati ličnom ukusu. Zato, obavezno gledajte ovu seriju i onda vidite šta vam je s njom činiti. Iskustvo je i više nego individualno i specifično. Srećna okolnost je što postoje samo četiri epizode, pa ako se i razočarate, nećete mnogo patiti. Dobro je i to što smo dobili nešto uvrnuto i drugačije, samo sledeći put bi valjalo dodati malo više sadržaja.