Smrt Ivana Iljiča
Aatols2

Photo: globalanimalwelfare.org

Lav Tolstoj: Izbaviti i njih i sebe od tih muka

I njemu najzad postade jasno, da se ono, što ga je mučilo a nije moglo da se reši, odjednom pokazalo: i sa dve strane, i sa deset strana, i sa sviju strana. Žao mi ih je, treba učiniti da im ne bude teško. Treba izbaviti i njih i sebe od tih muka. "Kako je to divno, i kako je to prosto", pomisli on. "A bol?" upita on sebe. "Kud ćemo sa njim?" E, e bolu, gde si ti, gde?"

On poče da prisluškuje.

"Pa, evo ga. Neka ga, šta je sa tim"
"A smrt? Gde je ona?"

On poče tražiti svoj pređašnji strah od smrti i ne nađe ga. - Gde je ona? Kakva smrt? Straha nikakvog nije bilo, jer nije ni smrti bilo.

Mesto smrti bila je svetlost.

-Dakle, to je! - najedared glasno progovori on. - Kakva radost!

Sve se njemu desilo u jednom trenutku, i značaj tog trenutka nije mu se menjao. Za one koji su bili oko njega agonija je trajala još dva sata. U prsima mu je nešto krkljalo, njegovo izmučeno telo odskakivalo je. Zatim krkljanje i dahtanje posta sve ređe i ređe.

-Svršeno je! - reče neko nad njim.

On ču te reči i ponovi ih u svojoj duši. Smrt se svršila. Nje više nema.

On povuče u se vazduha, zaustavi se na polovini, proteže se i umre...

*Iz pripovetke Smrt Ivana Iljiča

Oceni 5