Iz novele "Smrt Ivana Iljiča"
Aatols2

Photo: globalanimalwelfare.org

Lav Tolstoj: On poče tražiti svoj pređašnji strah od smrti

I njemu najzad postade jasno, da se ono, što ga je mučilo a nije moglo da se reši, odjednom pokazalo: i sa dve strane, i sa deset strana, i sa sviju strana. Žao mi ih je, treba učiniti da im ne bude teško. Treba izbaviti i njih i sebe od tih muka. "Kako je to divno, i kako je to prosto", pomisli on. "A bol?" upita on sebe. "Kud ćemo sa njim?" E, e bolu, gde si ti, gde?" On poče da prisluškuje. "Pa, evo ga. Neka ga, šta je sa tim" "A smrt? Gde je ona?" On poče tražiti svoj pređašnji strah od smrti i ne nađe ga. - Gde je ona? Kakva smrt? Straha nikakvog nije bilo, jer nije ni smrti bilo. Mesto smrti bila je svetlost. -Dakle, to je! - najedared glasno progovori on. - Kakva radost! Sve se njemu desilo u jednom trenutku, i značaj tog trenutka nije mu se menjao. Za one koji su bili oko njega agonija je trajala još dva sata. U prsima mu je nešto krkljalo, njegovo izmučeno telo odskakivalo je. Zatim krkljanje i dahtanje posta sve ređe i ređe. -Svršeno je! - reče neko nad njim. On ču te reči i ponovi ih u svojoj duši. Smrt se svršila. Nje više nema. On povuče u se vazduha, zaustavi se na polovini, proteže se i umre...

Oceni 5