Pesnici, pisci i ostali državni poslušnici
Booka 01 S

Photo: lehighvalleylive.com

Lažljiva dela i lažljivi život

A austrijski pisci, svi skupa, nemaju uopšte ništa da kažu, a to da nemaju ništa da kažu, ne umeju čak ni da napišu. Nijedan od ovih današnjih austrijskih pisaca ne ume da piše, svi zavaravaju sebe nekom odvratno sentimentalnom epigonskom književnošću u džepu, rekao je Reger, svejedno gde pisali, ispisuju samo smeće, ispisuju smeće štajersko i salcburško i koruško i burgenlandsko i donjoaustrijsko i gornjoaustrijsko i tirolsko i predalpsko smeće, i bestidno i slavohlepno guraju to smeće medu korice knjiga, tako je rekao Reger. Sede u bečkim opštinskim stanovima ili u koruškim kolibama ili u štajerskim zadnjim dvorištima i ispisuju smeće, epigonsko, smrdljivo, lišeno duha i mozga, austrijsko spisateljsko smeće, rekao je Reger, u kojem patetična glupost tih ljudi smrdi do neba, tako je rekao Reger. Njihove knjige nisu ništa drugo nego smeće dva ili čak tri naraštaja koji nikad nisu naučili da pišu, jer nikad nisu naučili da misle, totalno lišeno duha i majmunski oponašajući filozofiju i domoljublje, epigonsko smeće ispisuju svi ti pisci, rekao je Reger.

Sve knjige tih pisaca, više ili manje ogavno poslušničkih prema državi, nisu ništa nego prepisane knjige, rekao je Reger, svaki red u njima je ukraden, svaka reč opljačkana. Ti ljudi već decenijama pišu samo literaturu lišenu ikakvih misli, pisanu samo iz želje da se dopadnu i objavljivanu samo iz želje da se dopadnu, tako je rekao Reger. Kucaju na mašinama svoje bezdane gluposti i pobiraju, za te beznadne i bljutave gluposti, sve mogućne nagrade, rekao je Reger. Čak je Štifter bio izuzetno velika pojava, rekao je Reger, kad ga uporedim sa ovim austrijskim glupacima koji danas pišu. Majmunsko oponašanje filozofije i domoljublja, što je u ovom času uveliko u modi, jedina je sadržina smeća koje potiče od tih ljudi, rekao je Reger, koji nisu sposobni ni za jednu jedinu sopstvenu misao. Knjige tih ljudi nisu za knjižare, nego ih treba baciti pravo na smetlište, rekao je Reger. Uostalom, i sva današnja austrijska umetnost jeste za smetlište.

Šta se, naime, izvodi drugo u Operi nego smeće, a šta u Muzičkom udruženju drugo nego smeće, i šta su proizvodi tih brutalnih nasilnika s dletima, nošenih proleterskim prostaštvom, koji se prepotentno i bestidno nazivaju skulptorima, drugo nego smeće u mermeru i granitu! Strahota je da neprestano, već pola stoleća, nema ničeg osim te deprimirajuće osrednjosti, rekao je Reger. Kad bi Austrija bila barem ludnica, ali ona je staračka ubožnica, rekao je. Stari nemaju šta da kažu, rekao je Reger, ali mladi imaju još manje, i takvo je današnje stanje. I naravno svim tim ljudima umetničkim stvaraocima ide lepo, rekao je.

Svi ti ljudi su zagušeni stipendijama i nagradama, i svaki čas nekog od njih promovišu u počasnog doktora ovde, pa onda u počasnog doktora tamo, pa odlikovanje tamo i odlikovanje ovde, i svaki čas ih vidimo da sede pored nekog ministra, a ubrzo potom pored drugog ministra, evo danas ih vidimo kod kancelara i sutra kod predsednika parlamenta, i danas su u poseti socijalističkom sindikatu, a sutra u domu kulture katoličkih radnika, i proslavljaju i vode razgovore. U stvari, ti današnji umetnici nisu samo varalice u svojim takozvanim delima, takođe su varalice u sopstvenom životu, rekao je Reger.

Lažljivo delo neprestano se smenjuje s lažljivim životom, lažno je njihovo pisanje, lažan je njihov život, rekao je Reger. Zatim, ti pisci preduzimaju takozvane čitačke turneje i putuju uzduž i popreko po celoj Nemačkoj i po celoj Austriji i po celoj Švajcarskoj i ne propuštaju nijednu zabit u provinciji, koliko god ona bila stupidna, a da tamo ne pročitaju naglas ponešto iz svog smeća i pogoste se i natrpaju svoje džepove markama i šilinzima i francima, tako je rekao Reger. Nema ničeg odvratnijeg od takozvanih književnih čitanja, rekao je Reger, jedva da mi je išta mrskije, ali svim tim ljudima ništa ne smeta da svuda javno čitaju svoje smeće. U osnovi, nikoga ne zanima šta su ti ljudi mogli da napišu tokom svojih književnih pljačkaških pohoda, ali oni to čitaju naglas, nastupaju i čitaju javno i duboko se klanjaju pred svakim debilnim gradskim savetnikom i pred svakim glupim gradonačelnikom i pred svakim germanističkim blejalom, tako je rekao Reger. Čitaju javno svoje smeće, od Flensburga do Bolcana, i bestidno, bez ikakvih skrupula, upuštaju se u razgovor.

Za mene nema ničeg nepodnošljivijeg od takozvanog književnog čitanja, rekao je Reger, ogavno je sedeti tamo i čitati naglas sopstveno smeće, jer ništa drugo ni ne čitaju svi ti ljudi nego smeće. Dok su još mladi, to još nekako prolazi, ali kad ostare i već zađu u pedesete, onda je da vam se zgadi. Ali, baš ti stariji pisci idu na čitanja, rekao je Reger, idu posvuda i penju se na svaki podijum i sedaju za svaki sto da bi čitali svoje pesničko smeće, svoju glupavu senilnu prozu, tako je rekao Reger. Tako, kad im čeljust nije više u stanju da njihove lažne reči zadrži u usnoj duplji, oni se penju na podijum neke od gradskih sala i čitaju svoje šarlatanske idiotluke, tako je rekao Reger. Nepodnošljiv je, uostalom, već pevač kad zapeva, ali pisac kad predstavlja sopstvene tvorevine još je znatno nepodnošljiviji, tako je rekao Reger.

Pisac koji izlazi na estradu da bi javno čitao svoje oportunističko smeće, ma odigravalo se to i u frankfurtskoj crkvi Svetog Pavla, jadan je komedijaš, rekao je Reger. Sve vrvi od takvih oportunističkih komedijaša, rekao je Reger. U Nemačkoj i u Austriji i u Švajcarskoj sve vrvi od takvih oportunističkih komedijaša, tako je rekao Reger. Da, da, rekao je, logična posledica toga je da nas nad svim hvata totalni očaj. Ali, ja se branim od tog totalnog očaja nad svim. Sad mi je osamdeset i dve i branim se rukama i nogama od tog totalnog očaja nad svim, tako je rekao Reger.

*Iz romana “Stari majstori”, preveo Jovica Aćin

Oceni 5