Retro feljton: Lukovićeva rubrika „Singlovi“ iz „Džuboksa“ (28)
Retrr 03 S

Susret u Londonu, 1983. godine: Lene Lovich i Petar Luković

Photo: Lična arhiva/Petar Luković

Lene Lovich, omiljena rock prijateljica

Sedmog novembra 1980. na kioscima se pojavio „Džuboks“ broj 101. Naravno, sa rubrikom „Singlovi“ u kojoj su počasno mesto imale inozemne zvezde Lene Lovich, UB40 i grupa Blondie, uz domaće autsajdere poput sastava Pro Arte i Ave, uz nepoznatog Zorana Miladinovića. Ishod je očekivan – 3:0 za strance!

+++

Zurim u list čistog, belog papira i ne usuđujem se da krenem u još jednu singl-avanturu. Gramofon već šalje preteća pisma („u slučaju da je S. Matejaš još nešto novo snimio“), zvučne kutije me obaveštavaju da stupaju u štrajk tražeći odštetu za pretrpljeni strah, ceo sound sistem otkazuje poslušnost, povrh svega singlovi strpljivo čekaju da budu primljeni u kurtoaznu posetu - odakle da počnem? Stavljam ploče u mašinu za pranje rublja i izvlačim srećne dobitnike.

LENE LOVICH - What Will I Do Without You/ Lucky Number (RTV Ljubljana)

... gde moja drugarica svetu pokazuje da je zvezda s razlogom i da ju je teško imitirati, a kamoli dostići. „What Will I Do Without You“ ima tipičan L.L. „trade-mark“: elektrificirani glas, čvrstu produkciju, dobru melodiju i efektan refren koji vas uvlači u carstvo uzbuđenja i nemira.

Interview za 'Džuboks': Lene Lovich i Petar Luković, Beograd, 1980.

S druge strane ploče, „Lucky Number“ („Srećan broj“) kompletira utisak, pa je čitav singl pravo osveženje u ovonedeljnoj zabavi za razmaženu decu.

Kupite, svakako; slušajte, naravno. Važi, tj. dogovor kuću gradi.

PRO ARTE - Sada ljubim iz inata / Ludo je, al’ još te volim (Jugoton)

Recimo, mogu i da shvatim da neko ljubi iz inata, mogu da shvatim tu žalosnu konstelaciju muško-žensko, ali mi nikako nije jasno zašto neko i ploče snima iz inata, kao Pro Arte koji u primitivnoj disco strukturi traže oproštaj svojih komercijalnih grehova. Stihovi „Sada ljubim iz inata/susjedu sa petog sprata/ ne pitam je da l' me voli/ neću pamet da mi soli« divan su primer autentičnih poetskih asocijacija i mislim da bi bila prava šteta da pisac ovakvog kalibra (V. Štimac?) ne dobije bar jednu književnu nagradu, makar ona bila i Nobelova. Novkovićev song, s druge strane, verovatno je plod teškog i mukotrpnog rada što se oseća u teškim i mukotrpnim refrenima koji, opet, slušaoca dovode u situaciju da teško/ mukotrpno izdrži ovu urbanu avanturu iz solitera, gde sa petog kata, iz čistog inata, pomenuta susetka pokušava da izvrši harikiri jer je i njoj svega preko glave.

Možda ovo samoubistvo može da spreči pesma s B strane ove slatke i prijatne ploče, „Ludo je, još te volim“ - no, ne usuđujem se da histeričnoj susetki pomenem bilo šta što je u vezi s Pro Artama. Jer ja sam dobar mamin sin i želim da svi ljudi budu srećni.

UB 40 - My Way Of Thinking/ I Think It’s Going To Rain (Beograd disk)

Kad ne obratite pažnju da su omotnice na A i B strani jednostavno zamenjene i da je »My Way Thinking« u stvari „I Think It's Going To Rain“ i obratno, ovo je sasvim pristojan, čak - obratite pažnju - veoma dobar singl. UB 40 su, tek da znate, specifičan reggae bend koji kroz up-tempo numeru vešto provlači hipnotičku notu ljuljuškanja i radosne zvuke ritma kome ne možete, i da hoćete, da odolite.

„Moj način razmišljanja“ jezdi sigurno i poletno: sasvim dovoljno da u vašu kolekciju singlova konačno dopre nešto dobro i inteligentno. Zapamtite: UB 40!

ZORAN MILADINOVIĆ - Još uvek ja bih hteo/ Ljubav može sve (RTB)

Čovek-pevač Z. Miladinović tako osećajno, tako tužno i tako dirljivo kaže „Još uvek ja bih hteo“ da mi dođe da mu sve dam, poklonim i prodam - samo da mi ne peva jecajućim glasićem i tako me tera u lagani nervni slom. Posle ove pesme tek sam shvatio šta je Fransoaz Sagan htela da kaže naslovom „Dobar dan, tugo“, ali da je čula čoveka-pevača siguran sam da bi svoj roman naslovila „Dobar dan, Miladinoviću“.

Jer, ono što se dešava čoveku-pevaču koji bi „još uvek hteo“ nije za obične smrtnike. Rođenog gubitnika ostavila je ženska, nešto kasnije saznajemo da je otišla „s vetrom“ i da „sama ne zna zašto«, pa mi se čini da je reč o malkice pomerenoj ženii koja počinje da zuji kad košava krene, a da, jadnica, nema pojma šta je tera od njenog čoveka-pevača. Ali, Miladinović se ne predaje, muškarčina je on. „Dođi, dođi mi opet, moja ljubav te čeka“ crvkuće tugaljivo čovek-pevač, a gitara nežno jeca, sve je kao na sahrani - tužno da tužnije ne može biti. U jednom trenutku Miladinović tvrdi da za njih „nije kasno«, ali čovek-pevač nije računao vetar i njegov uticaj na šiz-žensku koja leprša kao leptirić čim povetarac počne da leluja brzinom od 189 km/čas.

Negde pri kraju Miladinović izbacuje poslednji adut. Kaže, otvoreno i iskreno da „ne može vreme da gubi i čeka dugo“, jerbo, on je zaposlen čovek, snima ploče, provodi dane u studiju, objavio je nedavno singl i šta će on da se bakće s tamo nekom lujkom koja ne shvata šta je imala u rukama. Elem, čim prestade vetar ode i Miladinović, ali sam se ja tek sada rastužio. Sedim, plačem, plačem, sedim. Čekam da grune neka vetričina da se smirim...

BLONDIE - Call Me/ Call Me (Instrumental) (RTV Ljubljana)

... i kad su me njene ruke dodirnule, osetio sam da je šali došao kraj. Ponovo sam pustio ploču i zatvorio oči. Debbie me je zavodila, zavela i ja sam se opet zaljubio. „Pozovi me“ dovikivala je i odmah sam skočio, okrenuo telefon i vratio se u realnost . . . Što će reći da je „Call Me“ eklatantan primer uzbudljive fuzije pametnog disco ritma i čvrstog pop sounda, gde glas moje vršnjakinje diže pritisak dijabetičarima i sklerotičarima - da ne pominjem seksualno orne muškarce u svako doba dana i ponoći.

Producent Giorgio Moroder pametno je iskoristio svoje iskustvo sa Donnom Summer, i Blondie podario kompaktnim, oštrim zvukom koji raspaljuje maštu i slušaoca baca u plesni trans. Naravno, shvatili ste da deo džeparca treba da odvojite za ovakva čulna iskustva, ako se bar malo osećate mladim, pametnim i vitalnim

AVE - Zakaj so vsi pozabili / Ja sviram rock’n’roll (Helidon)

Nategnuta ljubavna sklopka slovenačkog kvarteta Ave odmah počinje da guši ganglije – već posle nekoliko taktova srcemračnog raspoloženja i vajne ljubavne atmosfere. Sve je u ovoj pesmi tako ravno i plitko, da slušalac može da pređe reku zvuka, a da se ne ukvasi. Ave sviraju, Ave pevaju, Ave su uporni momci, Ave se cerekaju na omotu, omot je u koloru, kolor je ružan, ružno je vreme i ovu ploču ne mogu da smislim. Na B strani je pesmičica „Ja sviram rock'n'roll“, ali grupi Ave ne treba verovati: ovo nije rock'n'roll, ovo je pustoš bezidejnosti.

* Objavljeno u rubrici „Singlovi“ u Džuboksu broj 101, od 7. novembra 1980.

(NASTAVIĆE SE)

Oceni 5