Kafom plete sebi veo zaborava
Aailusa 01 S

Photo: Braca Stefanović/XXZ

Letnji odmor

1.

Ispruženog na postelji sunce me zaklanja

I ja još čuvam u sebi nežnost noći. 

2.

Beskrajni dodir noći

U toplim ostrvima srca.

3. 

Dete najnekorisnije

Bez budućnosti i bez sećanja

Najneodređenije a uvek uljuljkivano.

Kafom plete sebi veo zaborava

Pušenjem zastire veo dima

Ruka koja će venuti tu pred očima

Pod abažurom svojih prstiju

Ruža koja će venuti tu pod usnama

U ćutanju i pod poljupcima

Najveće okušane sreće.

4.

Dockan je sad za poljubac međ grudi

Ali imam tanku bluzu kaže ona

Malo jutarnje krilo

Koje koči od milovanja

5.

Uz grmljavinu kaldrme

Dan teče ulicom

Žene se ulepšavaju

A ljudi nadvikuju

Dugi su tragovi mojih ljudi

Još duže nade mojih žena

Svi oduševljeni svi odsutni

Suprotstavljaju se pustinji.

6. 

Srećom baštom ambre

Gde obavljam žetvu

Sa žeteocima i žetelicama

Snažna senka njihovih butina

Kao ašov omekšava

Ravnu pobeđenu zemlju

Da ponese svu decu

Žeteoce i žetelice

Bez vode ali umivene vetrom.

7.

Pod snopovima i svodovima

Teče gomila zrna

Teče plamen i svežina

Za samo jedan klas uzorni

Jači od dalekog neba.

*Prevod Nikola Trajković

Oceni 5