Let's get stoned!

Od oktobra 1996. do marta 1999. u Beogradu je izlazio mesečnik XZ, urbani magazin, čiji je glavni i odgovorni urednik bio Petar Luković. Jedna od najpopularnijih XZ rubrika zvala se “Ploče koje nisu na prodaju”, posvećena omiljenim albumima. Čitaocima XXZ portala, kao hommage za davno umrli magazin, predstavićemo sve tekstove iz ove rubrike, sa idejom da 2019. nastavimo tamo gde se 1999. stalo.

Jebem ti život kad klinka od nepunih četrnaest godina, kao što je ova koja upravo ulazi u pab, ima svoju kompilacijsku kasetu, a na pitanje "Šta je na kaseti?", odgovara sa: "Nostalgija...". Jeste da je matori genije od glumca Robert Duvall u filmu Kuga izjavljivao kako je to najmelodičnija reč u svakom jeziku, ali, pobogu, klinka od trinaest i frtalj leta - i nostalgija!? Pa šta da kažu, pevaju i slušaju rođeni melanholici i nostalgičan kao što je, recimo, potpisnik ovih redova, sluđena i proćelava imitacija Korta Maltezea i mornara Popaja (čini mi se da je film o tome Robert Altman snimao upravo na Malti, a selo koje je sagrađeno u tu svrhu stoji netaknuto na nekih sedam-osam kilometara od ove birtije, isto onakvo kakvo je i bilo te davne 1984. godine). Hajde, dobro, ovaj tekst bi ipak valjalo malo osmisliti. Možda, recimo, za rubriku "Ploče koje nisu na prodaju". Da, samo u mom slučaju je to spisak od bezmalo pedeset vinilskih nostalgija. Pa šta, vremena imam na pretek, para nemam, a gos'n Luković će već videti šta će i kako će. Let's get stoned!

Phil Spector, slavni producent, tvorac čuvene "zvučne zavese" koju je patentirao na velikom hitu (tada još bračnog) para Turner - River Deep, Mountain High, negde ranih sedamdesetih delio je bedževe svojim prijateljima. Na njima je pisalo: "Back To Mono" (Vratimo se mono-tehnici); ponosno su ih nosili Ringo Starr, i pokojni John Lennon, i pokojni velikan saksa i flaute, Chris Wood, iz grupe Traffic, na primer. I Marc Bolan je svojevremeno tražio jedan. (Mala naznaka za čitaoce mlađe od trideset godina: stereo-muzika ne emituje iste zvukove s oba zvučnika, već ih razlaže, udvaja, kombinuje, prepliće, dok u mono-tehnici iz oba zvučnika čujete iste zvuke. S nekim izuzecima iz doba brontosaurusa, nikakva se "novija" muzika ne objavljuje u mono-tehnici još od 1969. godine).

Spector je, u stvari, želeo da podvuče kako producenti i muzičari više vremena provode u zevzečenju sa stereo-efektima (svojevremeno i neuspelim eksperimentom zvanim "kvadrofonija"), nego što rade na pesmama i aranžmanima. I bio je u pravu. Nažalost, mono je umro 1969. godine. To je šteta, jer su najbolje ploče iz šezdesetih bile u originalu realizovane u mono-tehnici, ili su, u najmanju ruku, imale i svoja mono i stereo izdanja.

Ali, kakve ovo veze ima s pločama koje nisu na prodaju? Ne znam. Asocijacije. Nostalgija, prošlost, sreća, sloboda, dokolica, putovanja, mladost, pijano pevanje uz ploče, "Toska" gramofon odvaljen do daske. Drugim recima, jebeš CD, ako u uvodu pesme Throw Down The Sword s kultnog albuma grupe Wishbone Ash Argus (znam, znam, imaju oni još jedan kultni album - Pilgrimage), ne čujete bar jednoipominutno šuštanje i pucketanje.

Dakle, evo brda ploča koje nisu na prodaju, jer su pokradene, razbijene u pijanim i očajničkim noćima beznađa, poklonjene bivšim dragama, ili prodate (ipak), da bi se kupila polovna polu-akustara u Augsburgu ili platio stan u predgrađu Portlanda.

1. Tim Buckley - Goodbye And Hello (V. i ja vodimo ljubav tri metra pod zemljom, u očevom ateljeu s kaminom koji je ispod nivoa tla. Ne mogu reći da sam na sedmom nebu, već u prizemlju. Prvi put vodim ljubav. I to s prvom devojkom koju sam ikad voleo. Valjda i jedinom. Mesec i moj otac nam iznenada zavire u sobu, a onda se, tiho se izvinjavajući, konspirativno nasmeše jedno drugom i iskradu iz sobe; najpre podbuli Mesec, potom moj zbunjeni tata: "Izvinite, deco...")

2. Neil Young & The Crazy Horse - Everybody Knows This Is Nowhere (Sve je isto kao i kod Buckleya)

3. Sun Ra - Space (Malena gajba drage mi Katalin Ladik, moje istinske majke, ljubavnice, sestre, žene, brata, muze, sapatnice, gajba u kojoj ne možete svršiti i zabaciti glavu u momentu orgazma, jer ćete istu razbiti o strop... Omoti su nešto što mi znači jednako koliko i muzika. Ovo je Bosch na LSD tripu. Takva je i muzika.)

4. Charles Mingus - 3/4 Shapes Of Blues (žuti slamnati šešir Crne Amerike, tompus...)

5. Roland Rhasaan Kirk - Bright Moments (sve je to zbog Goodbye Yellow Pork-Pie Hat, i pod njim - Charles Mingus)

6. Duane Allman - An Anthology (Najveći, dobri čovek na motoru, i staklenim naprstkom na domalom prstu. Jebeš Laylu bez Duanea. Jebeš sve bez Duanea!)

7. Spirit -12 Dreams Of Dr Sardonicus (Novi Beograd, litra rakije, M. G, 110 kila žive vage u Rijeci, ludo leto u planinama Pensilvanije)

8. Traffic - Mr Fantasy (Anglosaksonski mitovi, poljana i šamani, dim, koliba u Škotskoj u kojoj će se za šest meseci Mason, Winwood, Wood i Capaldi o svemu lepo dogovoriti...)

9. Traffic - Traffic (Drugi je album uvek bolji od prvog. Ili ga ni nema. Šta može David Mason biti nego - mason? Jevrejin. Jebeš Traffic bez Masona, masona).

10. Incredible String Band - 5000 Spiritus (Mit, patuljci, orijent, sitar, šakai, table, scijentizam, Irac i Škot, ljupka nevinost anticipacije New Agea. Nema manipulacije.)

11. Van Morrison - Vedon Fleece (Topla holandska dojka A. van de S. i jebeno ledene spavaće sobe. Šeri i haringe. Ali zašto ne greju spavaće sobe?)

12. Joni Mitchell - Ladies Of The Canyon (Jer M.G. živi u Jakšićevoj, tik do mog faksa, i liči na Mitchellovu. Zbog njenih ljubavnika, pre svih Stillsa i Crosbyja, koji je, verovatno, moj pravi otac, mada danas više liči na mog pokojnog pradedu, Švabu, koji je imao nadimak Kurvoš, jer je danju spavao, a noću svirao tamburu i balalajku po severu Bačke. Zbog Laurel kanjona. Zbog omota.)

13. Cat Stevens - Tea For Ti Herman (Zbog gimnazijskih dana 1973-1977, zbog M. i zbog Lj. i zbog B. i zbog Nostalđiiiije, Nostalžikkk, Nostalgije. I zbog omota.)

14. Buddy Miles - Them Changes (Krvava ljubav i mirenja s B. po čitavoj jugozapadnoj Mađarskoj, Slovačkoj i severnoj Vojvodini. Udala se za američkog psihijatra Brika, Amherst, Ohaaajo, koji ju je lečio od ovisnosti od mene. Uspešno, izgleda. Ova priča još nije gotova: neću umreti pre no što je još jednom ne vidim. Moja ima da bude poslednja.)

15. Richie Havens - Alarm Clock (Beograd, stan D. i sjajna klekovača iz Bajine Bašte, flauta, komponovanje, seks pored budnog Baturija i njegove ženke, priče o Ciganima, jutarnje ejakulacije, napuštanja & odlasci, vozovi koji nikad ne dolaze, već samo odlaze, odlaze...)

16. Rory Gallagher - Rory Gallagher (Zbog mojih sjebanih trideset osam jeseni... Ako iko ima ovu ploču, a to je prvi solistički album R. Gallaghera nakon raspuštanja grupe Taste, molim vas neka mi se javi preko g. Lukovica! Plaćam, bez obzira na cenu i stanje ploče! Još ako je u mono-tehnici, pa krčka i šušti...).

Ako nastavim dalje, rasplakaću se, a "Guiness" sa suzama nije baš ukusan. Laku noć, do sledećeg pisma.

* Autor je melanholični bluz-pevač bez angažmana. Tekst je objavljen u 15. broju magazina XZ, marta 1998.