Srđan Veljović:  Devedesete, foto izložba
Sveljo 01 S

Photo: Srđan Veljović

Lična i kolektivna istorija

Autor i Hroničar: Srđan VeljovićUMETNOST I ISTORIJA:  Devedesete u Kulturnom centru su deo mog dugoročnog projekta, pokušaj da od svoje lične arhive napravim neku vrstu priče; tema nisu devedesete u smislu dokumentarnog mejnstrim prikazivanja. Nisam se bavio samom realnošću, nego pokušajima da se konstruiše nekakav život.

To je pokušaj da se privatni život predstavi na društvenoj ravni. Slikao sam za svoj groš, nisu to fotografije nastale kao profesionalni zadaci, u novinama, magazinima, nego su nastali iz intimne potrebe. Nisam ni razmišljao o tome da će biti izložene, nego sam tada bio siguran da je moja lična opsesija. Prošlo je neko vreme i ja te slike danas gledam kao da ih je radio neko drugi, njima pristupam kao arhivskom materijalu i upravo mi se čini da to lično, autentično, daje širi upliv na opštu stvar. I mnogo efektnije osećam priču o opštosti, nego da sam jurio prazne rafove, tuču na Trgu za hleb na Božić, slike važne za politiku. Preskočio sam i rat, bedu, sirotinju, kao što sam tada preskakao. Trudio sam se da živim.

HOMOEROTIČNA SUBVERZIJA: Ono što se dešavalo u vojsci 1987. i 1988. bile su na neki naivni način subverzivne zabave, spram tog rigidnog sistema. Slika dvojice vojnika koji se ljube je takva, subverzivna, mislim da to posledica svega oko nas. Ona čak nije ni stvarna, nego je fotoaparat učinio svoje. Kao, valjda, i prisustvo oružja.

Radio sam šest-sedam godina na materijalu koji je na kraju završio kao izložba; došao sam i do fotografije sa proslave "pobede nad NATO" u jednom sremskom bircuzu, gde sam ponovo bio svedok jedne homoerotične situacije. Ona je, međutim, iz drugog registra - ako je najpre bilo nešto "bratstvojedinstveno", ovde je taj naboj bio čisto srpski. Kod tih slika sam počeo celu jednu priču da razvijam, mislim da je to zanimljivo za razne teme.

PRIJEM: Mislim da te fotografije nisu primećene kao tema, kao da vlada izvesna nespremnost za nju. Ova izložba je i zbog toga postavljena, da načne neke teme i temice, vrlo je divergentna, Nisam imao temu, pa jurio za fotografijama, nego izložio ono što sam preživeo. Na kraju sam se trudio da rekonstruišem društvenu realnost, koristeći male lične akcije. Sve fotografije ukazuju na uzrok svog nastajanja, društveni kontekst u kome su nastale. Mislim da se vrlo jasno vidi protok vremena, od jedne vojske do druge, neka prljavost, od jedne do druge vojske.

HRONIKA PROŠLOSTI: Novoj generaciji potrebno je da pogleda fotografije o onome o čemu je slušala kod kuće; dolazi mladi svet, praktično vršnjaci izloženih fotografija. Oni dolaze sa radoznalošću, da vide šta se to događalo devedesetih. U društveno - političkom smislu opstaje nacionalizam, matrica uzroka preživljenih sukoba. Ispada kako je je moja izložba pogodila cilj, utoliko što sam, eto, izvukao neke slike, te ljudi dolaze da provere to što se uistinu dogodilo.

***

Srđan Veljović (1968), fotograf i kulturni radnik. Završio Elektrotehnički fakultet. Član ULUS-a. Realizovao projekte:

Arhitektura i fašizam, Lep život kao eksces, Nebo, Granice roda, Ekonomija moći heteroseksualne veze, Koliko visoko je bezbedno, Nož žica, Umeće tranzicije, Transponovanje – Džoni Racković, Mnoštva, Tehno-pozicije potkulture, Moguća mesta solidarnosti, Muzeji i još po neko mesto sećanja, Jarboli, Industrija, Fotografije-portreti, Bioskopi u kulturi sećanja, 20-25-29, Das Unheimliche koncept kao praktična alatka.

 

Oceni 5