Alvaro de Kampoš: Sklonite mi s očiju metafiziku!
fernando pessoa

Photo: www.noticiasaominuto.com

Lisbon revisited (1923)

Ne: ne želim ništa.

Rekoh već da ne želim ništa.

 

Ne pojavljujte mi se sa zaključcima!

Jedini zaključak je smrt.

 

Ne donosite mi estetike!

Ne govorite mi o moralu!

Sklonite mi s očiju metafiziku!

Ne nudite mi celovite sisteme, ne nabrajajte mi dostignuća

Nauka (nauka, Bože moj, nauka!) –

Nauka, umetnosti, moderne civilizacije!

Čime sam se to zamerio svim bogovima?

 

Ako znate istinu, sačuvajte je za sebe!

 

Ja sam tehničar, al koristim tehniku samo u tehničke svrhe.

Mimo toga sam lud, s punim pravom na to.

S punim pravom na to, jeste li čuli?

 

Ne gnjavite me, ako Boga znate!

 

Hteli biste da budem oženjen, ništavan, svakidašnji i oporeziv?

Hteli biste da budem sve suprotno od toga, suprotno od bilo čega?

Da sam neko drugi, učinio bih vam, svima, po volji,

Al’ kad sam već ovakav kakav sam, strpite se malo!

 

Idite dođavola bez mene,

Ili me pustite da sam odem dođavola!

Zašto bismo morali da idemo zajedno?

 

Ne hvatajte me za ruku!

Ne volim da me hvataju za ruku.

Želim da budem sam.

Rekoh već da sam sam!

Ah, ne dosađujte mi s pozivima da vam pravim društvo!

O, plavo nebo - isto kao u mom detinjstvu –

Večna istino, savršena i prazna!

O pitomi Težo, pradedovski i nemi,

Mala istino u kojoj se ogleda nebo!

O žalosti, ponovo posećena, sadašnji Lisabone od nekada!

Ništa mi ne dajete, ništa ne uzimate,

Ne pružate mi ništa što bi moglo da me dirne.

Ostavite me na miru! Neću zakasniti, jer ja nikad ne kasnim...

Ali dok još kasne Ponor i Tišina, želim da budem sam!

*Prevela s portugalskog Jasmina Nešković

Oceni 4.6666666666667