Ljubav iz odsečenog rukava

Postoji veoma stara i pozamašna tradicija u kineskoj homoseksualnoj književnosti, a gej ljubavne pesme su sastavni deo prvih sačuvanih antologija. Većina gej muškaraca postupala je po pravilima tradicionalne Kine (što je i danas slučaj) tako što je sklapala heteroseksualne brakove, ali gej ljubavne veze nisu prestajale da budu deo njihovih života. Dve najveće metafore za homoseksualnu ljubav – „deljenje breskvi“ i „strast odsečenog rukava“ – potiču iz priče Mizi Xia koji je svom ljubavniku dao polu-pojedenu breskvu, te iz priče o tome kako je car Ai odsekao rukav da ne bi probudio svog usnulog ljubavnika. Ove prastare slike pokazuju nam kako je ljubav između muškaraca, koja nije uključivala samo seks, bila važna za formiranje specifičnog gej identiteta, i kako su maštovite metafore važnije od pogrdnih etiketa.

Dinastija Han, koja je vladala više od dvesta godina, imala je deset otvoreno biseksualnih vladara, a o njihovim ljubavnicima pisana su brojna književna dela, te sastavljane iscrpne biografije.

Za vreme vladavine dinastije Tang više homoseksualnih romansi se dešavalo van carskih krugova.

Pesnik Bo Juyi bio je birokrata tadašnje carske Kine, a postao je guverner provincije Suchow 825. godine. Njegovi ljubavnici i bivši ljubavnici često su odlazili da služe po provincijskim gradovima širom carstva, pa je sa njima razmenjivao poeziju i stihovana pisma koja sadrže brojne izraze romantične ljubavi. Svom bliskom prijatelju, Qian Huiu, poslao je poetsku uspomenu na jedno veče koje su proveli zajedno. Ipak, njegova najveća ljubav bio je Yuan Zhen (779–831). Zajedno su radili u carskoj biblioteci, a kad su ih dužnosti odvele u različitim smerovima počeli su da razmenjuju intimnu poeziju, i to je potrajalo nekoliko decenija. Bo Juyi je jednom tako napisao: “ Ko može da pozna moje srce dok razmišljam o tebi?/Onda je poput zarobljenog sokola, ždrala u kavezu.” Iako su dugo bili fizički razdvojeni, Bo Juyi bi ponekad sanjao da su zajedno: “Budim se, očekujem da si pored mene./Krenem rukom i pronađem samo ništavilo.”

Prepisku su nastavili i pošto su se oženili. U svojoj pesmi “Noćni voz” (812) Bo Juyi piše o svojoj žudnji za Yuan Zhenom: “Onaj kojeg volim je u dalekoj zemlji,/I postoji nešto što me progoni, svezano u dubinama mog srca,/Daleko je ta zemlja i ne mogu da je dosegnem;/Mogu samo žudno da piljim iz dana u dan,/Duboka je tuga i ne može se iščupati/Pa tonem u nju iz sata u sat.”

Sreli su se ponovo tek 819. godine, i tada su uklesali svoje stihove u jednu stenu. Zakleli su se da će živeti zajedno kad carstvu ne budu više potrebne njihove usluge, ali je Yuan Zhen preminuo pre nego što se to ostvarilo.

Bo Juyi piše Quian Huiu (rani IX vek):

Duboko u noć – privodim sećanje kraju,
Magla i mesečina hladno prodiru u mene,
Pre nego što se spustimo u postelju grejem poslednje ostatke vina,
Osvetljeni pijemo.
Povlačim pokrov od zelene svile
Sastavljam jastuke
Kao da trošim stotinu noći
Samo da bih spavao sa tobom ovde.

Bo Juyi piše Yu Shunzhiju:

Mislim o tebi kao da sam sa tobom,
Dan i noć.

Bo Juyi piše Juan Zhenu (805):

Spona što nas je svezala nikla je dublje no spoljašnje stvari
Reke naših duša su sa istog izvorišta.

Bo Juyi piše Bo Juyiu (816):

I drugi imaju prijatelje što ih vole,
Ali ono što smo mi su retki okusili.
Ti si bio sva moja suština i bilo je važnije
Da te vidim svakog dana nego da uzmem i zalogaj hrane.
I ako je i prošao dan da te nisam sreo
Sedeo bih besciljno, zamagljenog uma.
A sada nas dele milje,
Kao izgubljeni oblaci, svako plovi na svoju stranu!
A ti su oblaci visoko, u kući snažnih vetrova
Hoće li se ikada ponovo sresti?
I ako nebesa nose bića od vazduha kako im volja,
Šta je sa čovekom od krvi i mesa?

Bo Juyi piše Juan Zhenu:

Sinoć su se oblaci rasuli
U hiljade komada, iste boje kao mesec.
U svitanje sam te sreo u snovima,
Mora da si mislio na mene;
U snu sam ti stegao ruku
I pitao sam te o čemu misliš.
Rekao si mi da misliš o meni i da je bolno
Ni jedno pismo nije došlo do tebe.
Kad sam se probudio još ti ništa nisam bio odgovorio
Zvuk sa vrata – kuc, kuc
“Glasnik je,” kažu
Doneo je tvoje pismo.
Ustao sam iz jastuka
I trapavo navukao odeću.
Rukom pisano:
Jedan list, trinaest redova.

Izvor: Trans. Thomas Stehling, Medieval Latin Poems of Male Love and Friendship (New York and London: Garland Publishing, Inc., 1984).

Preveo Milan Živanović