Ljubav nije zločin, seks nije krivično delo

Ljubav nije samo ljubav – ljubav je i politički čin. Za one koji su još u najranijoj mladosti saterani u četiri zida, svaki ljubavni događaj je protest, revolucija, bilo da oni to žele ili ne. Zarobljeni u sopstvene sigurne zone zaboravili smo da nas iza ćoška čekaju oni koji se radije bave tuđim nego sopstvenim životima (valjda je tako lakše), pa naoružani noževima i drugim rashlađenim oružjem čekaju svoje žrtve. Ne možemo a da se ne zapitamo kako nekome može da padne na pamet da drugi građanin nije živo biće, već stvar u koju može da se zarije oštrica. Odgovor je jednostavan – LGBTIQ+ osobe i dalje služe da šokiraju, zainteresuju publiku, mediji ih koriste da začine naslove koji nisu ništa manje opasni od naoružanih homofoba. I kriminalizacija tu igra svoju ulogu – sigurno je da i danas trpimo posledice progona i zatvaranja, pod uslovom da živimo u zemljama u kojima je linč stvar prošlosti.

Na stranici organizacije Belgrade Pride je nedavno objavljen kratak tekst, a s ciljem da se pratioci podsete na problem kriminalizacije homoseksualnosti. U pitanju je proces u okviru kojeg u nekim državama pojedinci i pojedinke mogu da trpe pravne posledice ukoliko praktikuju ljubavne odnose s osobama istog pola. Čak iako to čine u ona svoja četiri zida, uz potpuni pristanak svih učesnika/ca.

Presude u ovim procesima se uglavnom donose na osnovu religijskih zakona, a kazne su često vrlo ozbiljne. To znači da optuženi/a može da završi u zatvoru i da iza rešetaka provede i po nekoliko godina. Ovakve drakonske mere su i danas popularne u nekim delovima sveta, na primer u Alžiru, Mauritaniji, Gani ili Sudanu.

Preciznije – homoseksualnost je kriminalizovana u 67 zemalja. Zanimljivo je da se u svim ovim državama zabranjuje muško-muška ljubav, dok su lezbejke na meti u 41 zemlji. Ponegde su kazne toliko ekstremne, da se naivnom posmatraču čini da su iz nekog horor filma – u Iranu (setimo se zverskog ubistva Alireza Fazeli-Monfareda), Jemenu, Pakistanu, Kataru, te Ujedinjenim Arapskim Emiratima gej građani zbog svog identiteta mogu da budu osuđeni i na smrtnu kaznu. U Saudijskoj Arabiji je tokom 2019. godine ubijeno pet osoba, a samo zbog sumnje da su praktikovale homoseksualne odnosi (sve žrtve su bile gej muškarci).

Neke zemlje su od ovakvih zakona pobegle – ne tako davno, ali jesu. Italija je bila prva, pa je još 1894. godine uvela zakone koji štite LGBTIQ+ građane. Nakon toga su slične korake napravile Španija, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo. Srbija je ozbiljno zakasnila, pa je homoseksualnost bila krivično delo sve do 1994. godine, dakle do juče. Beograd Prajd danas traži javno izvinjenje svim građanima i građankama koji/e su pre toga bili/e sudski gonjeni/e zbog seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.

Ljubav nije zločin, ali u zemlji koja se hvali svojim ratnim zločincima izgleda nije dobrodošla. Među građanima koji na ljubav reaguju mržnjom, a na mizoginiju, femicid, nacionalizam, rasizam ili fašizam ne reaguju uopšte, niko nije bezbedan.