Ljubav u doba bodljikave žice

Karlu Gorathu je bilo 26 godina kada je stigao u Aušvic, a nakon što ga je prijavio bivši ljubavnik, te nacističkoj policiji zbog ljubomore do detalja opisao njihovu vezu (nije poznato šta se sa njim nakon toga dogodilo). Gorath je potom uhapšen na osnovu paragrafa 175 koji je zabranjivao homoseksualne radnje – uključujući poljupce i zagrljaje između osoba istog spola – i koji je u Nemačkoj na snazi ostao sve do 1969.

Gorath je prvo poslat u koncentracioni logor u mestu Neuengamme u blizini Hamburga, gde mu je dodeljen posao u zatvorskoj bolnici, budući da je pre rata pohađao medicinsku školu. Nakon što je odbio da poljskim zatvorenicima smanji porcije hrane premešten je u Aušvic. Budući da se njegov poslednji prestup tumačio kao politički, umesto ružičastog trougla dodeljen mu je crveni, a na ruci mu je istetoviran broj 124630.

I u Aušvicu I je bio zadužen za bolničke poslove, te je na tom mestu bio skoro do oslobođenja kampa, kada je transportovan u Mauthausen u Austriji. Premeštan je nekoliko puta, sve dok ga američka vojska nije konačno oslobodila 6. maja 1945. godine.

Kasnije je u svojim memoarima zapisao da je tokom boravka u logoru bio u ljubavnim vezama sa dva mlada Poljaka – čija su imena bila Tadeusz i Zbigniew. Kao nadzornik bloka imao je odvojenu sobu, te je u njoj, kako je kasnije zabeležio, proveo neke od najsrećnijih dana sa Zbigniewim. Dalje piše da je ono što se naziva „pravom ljubavlju“ doživeo samo jednom u životu, i to u logoru, i da je ljubav svog života sreo baš u Aušvicu. I Tadeusz i Zbigniew su izgubili živote u tom istom logoru.

Gorathove muke nisu se završile ni nakon oslobođenja, budući da su gej muškarci koji su preživeli holokaust ponovo zatvarani, i to zbog homoseksualnosti, ili preciznije – „ponavljanja dela“, te su smatrani seksualnim prestupnicima. Tako su bez obzira na to koliko su vremena proveli u logoru morali ponovo da služe iste zatvorske kazne.

Gorath je ponovo uhapšen u martu 1946, te osuđen na pet godina zatvora, pa je na slobodu pušten tek 1951. Nakon toga nije mu odobrena ni kompenzacija za vreme provedeno u logoru, budući da se smatralo da je tamo završio zbog kriminalnih radnji, te da nije progonjen zbog rase ili političkih uverenja. U maju 1975. godine, kada mu je bilo 62, ostao je i bez penzije, budući da u periodu od 1/8/39 do 8/5/45 nije bio registrovan kao logorski zatvorenik, što je značilo da mu se vreme provedeno u Aušvicu potpuno briše iz radne, te bilo koje druge biografije, a samo zbog toga što je utamničen kao homoseksualac.

Paragraf 175 je potpuno uklonjen tek 1994, iako se nije sprovodio od 1969, pa je Gorath doživeo makar to, budući da je poživeo do 2003, te preminuo u 90. godini života.

(NASTAVIĆE SE)