Dosije: Lukovićeve ex-yu muzičke recenzije, najbolje od najgoreg (14)
Appop 02 S

Photo: www.muralswallpaper.co.uk

Ljubavni stihovi pod teškim uticajem Kikija iz Pilota

DELČA - S jezikom u usta (ITMM)

Milan Delčić Delča: nekad pevač (lider?) grupe U škripcu, osoba odgovorna za seriju urbanih hitova koji su osamdesetih godina držali Beograd budnim; docnije, nešto kao free-artist, povremeno pevač, češće kao TV lice koje je na TV Artu i TV Pinku demonstriralo najprizemniju varijantu imbecilnog kvaziumetničkog humora kroz lik dr Mrmora ili već nešto tako. Ukratko, jedna konfuzna karijera bez jasnih odrednica "šta" i "kako", garnirana pesmama tipa Dirla-da-dirla-da, savršenim za TV Pink/TV Palma okruženje ili za legendarnu RTS-emisiju "Akcelerator" (u kojoj se, recimo, pevač grupe The Doors, naravno, a kako bi drukčije - zove Van Morrison); sve u svemu - M. D. Delča jeste zanimljiv lik, čak i kad se odluči da snimi prvu solističku ploču.

Naslov albuma S jezikom u usta negde je na nivou imena pesme grupe Familija Boli me kita: nije više reč o tome sme li se u tekstu pominjati polni organ u mirovanju ili polni organ u akciji (naravno da sme) - reč je, naprosto, o minimumu dobrog ukusa koji ne podrazumeva da se fizička bol tzv. kite ili krljanje jezicima glorifikuje nazivom singla ili albuma, makar zbog estetskog/moralnog ugođaja koji, želim da verujem, postoji u svakom od nas, makar i u zemlji koja se, navodno, zove SPS Srbija.

Onda, omot: nesto kao kolaž, s informacijom da su album napravili - M. D. Delča (vokal), Jožef Pilasanović (drum programing, gitare, klavijature + producent), Nebojša Zulfikarpašić Keba (gitare, udaraljke, prateći vokali), Saša Filčić File (bas) i Srđan Jovanović Jole (bubnjevi), uz pomoć gostiju kao što su Madam Piano, Marko Kon ili Aleksandar Kobac (sve snimano u Go Go studiju u Beogradu).

Konačno, muzika. Zbir electropop-quasi techno-akustičnih skica, programiranih da budu Mrmorova senka, neka vrsta zvučnih pacijenata rešenih da se opuste uz Delčinu terapiju glasom & nemuštim tekstom u kojima se progovara "Ja nisam krpa od čoveka" ili "Letiš brže i od svetlosti", što je, valjda, izazvalo moj CD plejer da usred ploče potpuno poludi i počne da miksuje pesmu br. 16 s pesmom broj 2 preko pesme br. 8 a ispod pesme br. 7, što je u krajnjem ugođaju imalo više smisla nego pojedinačno preslušavanje numera koje se - koliko sam shvatio - bave ljubavlju pod teškim uticajem Kikija iz Pilota ("Ne postoji ništa što ne bi smela/Uvek stigneš tamo gde si htela"), što znači da prisustvujemo javnom abortusu Delče & prijatelja čiji se svetonazor završava na pragu pesmica & pesmičica programiranih za "Akcelerator": veselo, nebulozno, nebitno, Godina Reformi, Za Srbiju!

Pošast ovakvih diskova nije samo u efemernosti pesama, izgubljene muzičke orijentacije i priklanjanju elektronskom programiranju kao najlakšem obliku samozvane kreacije; reč je o totalno pogrešnoj mentalnoj vizuri koja osobu zvanu Delča spušta na ZAM-nivo: tamo bi u studiju, mimikom pantomime, uspešno ispevavao tekstove čitajući sa "idiota" jer niko normalan - pa čak ni dr Mrmor - nije u stanju da upamti rođene stihove koji ne znače ništa, nemaju ništa, ne poručuju ništa, već zveče praznom kantom za otpatke, udruženom sa muzikom za glasače iz Leve Koalicije. Rečima dr Mrmora, album S jezikom u usta mogao bi se objasniti sledećim medicinskim simptomom: doktore Delčiću, čula sam vaš album nakon kojeg sam postala dlakava po celom telu, uključujući i jezik u vašim ustima. Volite li dlakave jezike, doktore? 

*Objavljeno u magazinu XZ 1997.

(NASTAVIĆE SE)

Oceni 5