Na ražnju od bodljikave žice
Singer2

Photo: ibtimes.co.uk

Logor gladi kod Jasla

Napiši to. Napiši. Običnim mastilom
na prostom papiru: ne dadoše im jesti,
svi pomreše od gladi. Svi. Koliko?
Velika je livada. Koliko je trave
došlo na jednoga?
Piši: ne znam.
Istorija kostima uvek smanjuje broj.
Hiljadu jedan opet je hiljadu.
Taj jedan je kao da ga ne beše nikad:
plod izmišljen, kolevka prazna,
bukvar otvoren ni za koga,
vazduh što se smeje, viče i raste,
stepenice da se praznina u vrt sjuri,
ničije mesto u vrsti.

Na onoj smo livadi gde postade telo.
A ona ćuti kao potkupljeni svedok.
Osunčana. Zelena. Nedaleko šuma
za žvakanje drveta, za piće iz kore -
celodnevna porcija pejzaža,
dok se ne oslepi. Gore je ptica
što je preko usta letela senkom
hranljivih krila. Otvarale se vilice,
udarao zub o zub.
Noću je na nebu sijao srp
i žeo za snevani hleb.

Nadletale ruke sa čađavih ikona
držeći međ prstima ispijene čaše.
Na ražnju od bodljikave žice
Pevali zemlje punih usta. Lepu pesmu
o tom kako pogađa rat pravo u srce.
Napiši kakva je ovde tišina.
Da. 

*S poljskog preveo Petar Vujičić

Oceni 5