Lov na amsterdamsku patku: noću, iz žbuna, na kanalu

Было дело в Грибоедовe

Jesti dalmatinsku ribu u Beogradu isto je što i jesti šumadijsko prase u Bolu na Braču. Ali, ima ko voli. Prema nepisanim pravilima beogradskog Kluba književnika, prva, najsvežija kategorija ribe servirana je funkcionerima i diplomatama; piscima i režiserima sledovala je druga kategorija; što ostane davano je slikarima i glumcima, a pesnici su dobijali samo piće, jer za drugo nisu imali para. Da je ovde kojim slučajem zalutao Mihail Afanasjevič, verovatno bi i njemu poslužili ribu druge svežine, na šta bi on sigurno primetio da tako nešto ne postoji, već da “postoje samo ribe prve i ujedno poslednje  svežine”.   

Sanpjero “Massolit”

Sastojci
Porcija ribe u chipperu

Priprema
Doći kući, izvaditi ribu iz papirne kese i položiti je na tanjir, preručiti krompiriće i izvaditi iz police Bulgakova ili Čehova.

Da se Anton Pavlovič ikada obreo u Francuskoj 7, sigurno bi primetio da su “starije dame bile odevene kao mlade i da ima puno oficira”. Ah, sećaju se beogradski starosedeoci i dama, i oficira, i znamenite književne kuhinje! Šta su pastrmke u sosu od badema! Šta su smuđevi “Orli”! Ništa! Sanpjero, sanpjero na ovalnoj tacni, s kaparima i radičem, to je već bilo nešto! Sećaju se starosedeoci, sećaju, vidim po njihovim drhtavim usnama da se sećaju! Samo ne znam da li se sećaju i onog neobično toplog prolećnog sutona kada se u bašti restorana pojavio građanin u izgužvanoj beloj košulji, s rešoom u ruci i s masnicom ispod oka, po imenu Jakov Grobarov, i kako je, pomalo nesugurnog koraka i razbarušen, stao nasred prepunog restorana, i podigavši prst uvis, dreknuo: “Evo udbe naše sudbe!”  I kako su iz šanka izletela tri milicionera, i pravac - Stravinski…  

Let iznad kukavičjeg gnezda

Redak je bio blagdanski sto u Jugoslaviji bez ćurke ili guske. Osim ako nije bilo praseta ili jagnjeta. Ali, jugoslovenski emigranti nisu razmaženi i lako se zadovolje onim što zateknu na licu mesta. U Amsterdamu, naprimer.

Pečena patka “Noćna straža”

Sastojci
1 sanduk
1 štap
1 kanap
So, papar

Priprema
Sačekati da padne mrak. Otići na kanal i postaviti zamku. Sakriti se u žbun. Kad patka naiđe, povući kanap i zatim joj zavrnuti šiju. Kod kuće, u kuhinji, spustiti roletnu, patku očerupati spolja i očistiti iznutra. Staviti je u frižider, i pošto je u međuvrmenu  već svanulo, odvesti decu u školu i otići na posao kao da se ništa nije dogodilo.

Patku možete pripremiti i na drugi, mirniji, način: dovoljno je da odete u lokalni supermarket i kupite zaleđenu patku iz Mađarske. Patke iz supermarketa su sasvim ok, i što je najvažnije, niko zbog njih ne mora u zatvor. Pečena patka se inače služi kad dođu gosti, uz razne priloge – pečene jabuke, narandže ili krompir-pire. Ko voli, može i uz mlince. Ili palačinke - u prvom kineskom takeawayu iza ćoška.

Moderato cantabile

Svi su već bili prošli – i seljanke s demižonima, i turisti sa sombrero-šeširima i deca s već naduvanim šlaufima oko pojasa, samo Bulata Okudžave nigde nema. “Da mu se nije šta desilo?” – zabrinuo se Arsen Dedić. “Ma nije mu ništa, zapilo se to usput u Beogradu…” – rekao je Igor Mandić i dodao – “…ajmo i mi na po jednu…” Arsen i Mandić ušli su u cik zore u bife kolodvora Šibenik.  I taman je stigla prva loza, kad je  prišao upravnik stanice i rekao da je kolega iz Perkovića upravo javio da tamo imaju nekog Rusa, čovek je izgleda greškom sišao s vlaka, ne govori jezik, ali kaže: “Arsen”. 

Škarpina na lešo “Tri sestre”

Sastojci
Pošto nema škarpine, kupite sea bass.
I spanać, jer nema blitve.

Priprema
Ne postoji drugo jelo za čiju pripremu treba toliko malo razmišljanja, truda i vremena: riba se jednostavno ubaci u lonac s vodom. Služi se s podjednako inventivnom i zahtevnom kuvanom blitvom. 

Uskoro su Arsen, Mandić i Okudžava sedeli zajedno kod “Penkale”. Arsen i Mandić pili su lozu, a Okudžava vinjak (koji je u SSSR-u važio za najbolju votku na svetu), i dogovarali se za ručak. “Krka?” – predložio je Mandić. “Zlatna ribica?” – uzvratio je Arsen. Mandić je zaustio nešto da kaže, ali ga je Okudžava preduhitrio. “Zlatna ribica!” – rekao je, iako pojma nije imao koja je razlika izmedju “Krke” i “Ribice”, ali je iz iskustva znao da ovo može potrajati. Gost je gost, pa su u “Ribicu” i otišli. Čim su seli, konobar je prevrnuo stolnjak i krpom rasterao muhe. Mandić je upitao što ima od ribe. “Škarpina na lešo” – rekao je konobar. “A, ne, ja ribu ne jedem dok je ne vidim!” – rekao je Mandić. “A šta još imate?” – upitao je Arsen. “Punjene paprike” – rekao je konobar. “A, ne,” – rekao je Arsen, – “ja to ne jedem dok ne vidim!” Okudžava, koji je znao će ovo potrajati, rekao je: “я - виньяк, a там видно будет”.    

Na balu kod Satane

Staljin je voleo filmove. U svojoj rezidenciji “Krilatskoe” gledao je i po dva filma zaredom, često s gostima iz inostranstva. Posle jedne takve projekcije, u ponoć, Staljin se obratio delegaciji iz Jugoslavije: “Kakvi su vaši planovi za noćas?” Tito i Đilas, jasno, nisu imali nikakve planove, pa se Staljin okrenuo prema članovima sovjetskog Politbiroa i rekao: “Predlažem da zadržimo jugoslovenske drugove na večeri, ako nemate ništa protiv...”. Naravno, niko nije imao ništa protiv.   

Pečeno pile “Tom & Jerry”

Sastojci
1 malo free-range pile
1 tegla kiselog sosa od šljiva, ako nema može i kečap   
 

Priprema
Pile “tabaka” je bilo nezaobilazno jelo u svim sovjetskim restoranima koji drže do sebe - od aerodroma i vagon-restorana do partijskih hotela i državnih profilaktorija. Priprema je jednostavna: uzdužno zaseći pile tako da se grudi razdvoje, a leđa ostanu čitava, spljoštiti ga i potući batićem za meso. Kad pile dobije izgled kao da je preko njega prešao valjak iz Toma i Jerryja, smestiti ga u teški liveni tiganj i pokriti ga još težim. Pržiti 15 minuta sa svake strane. Služiti uz rižu.

Ubrzo su stigli votka i  vino, a zatim lobio i hačapuri. Žukov je nazdravio sovjetsko-jugoslovenskom prijateljstvu. Maljenkov je rekao “ну, поехали!”, a posle pileta je Molotov, matori lisac, naredio obezbeđenju da donese gramofon. Ređale su se zdravice, pilo se i до дна i с горлышка, i uskoro se razlegla muzika. Staljin je pušio svoju “герцеговину-флор” i dobroćudno se smeškao. Negde oko pet, zadihani Hruščov, koga je Staljin još u dva zamolio da mu otpleše ukrajinski “gopak”, stropoštao se u fotelju, šapnuvši u prolazu Titu: “Kad drug Staljin kaže ‘igraj’, onda pametan čovek igra...” Zatim je Staljin prišao Titu i rekao: “Tito treba da se postara za sebe, za slučaj da se Staljinu nešto dogodi…” i tri puta je podigao Tita u vazduh - “...još u meni ima snage…”. Svi su se nasmejali, osim Tita. I Đilasa, koji se pravio da proučava etiketu “Tsinandalija”. 

Ni riba ni meso

Dalmatinska obala bogata je ribom, glavonošcima i zglavkarima. Turisti iz celog sveta, a najviše iz Zapadne Nemačke i Zapadne Hercegovine, dolaze ovde da bi uživali u suncu, moru i bogatoj dalmatinskoj trpezi. Dalmatinci međutim ljubomorno čuvaju tajne svoje kuhinje i od njih je nemoguće izvući bilo kakav recept. Izuzetak je samo recept za hobotnicu koji će – ako ste pitali sto Dalmatinaca - sto i jedan rado podeliti s vama.

Hobotnica “101 Dalmatinac”

Sastojci
1 x hobotnica (kil i po - dva)
Dva kila kapule
Kumpir
Sol
1x janje (do 10 kila)

Priprema
Prema prof. F. Poljičkom, hobotnicu triba stavit u lonac i kuvat s kumplirima u slanoj vodi dok se janje vrti na ražnju. Posli tri ure, janje skinut s vatre i stavit na drugu bandu da se ocidi. Lonac maknit s vatre, prolit vodu, hobotnicu bacit mačketinaman (vrag odnija i meso kojem ne moreš oglođat košćurine). Nasić janjetinu, stavit na stol i narizat kapulu.

(NASTAVIĆE SE)