Od listova Za Kralja i Otadžbinu
Koude 07 S

Photo: Josef Koudelka

Luftsalon

Pet prstiju i jedna kornjača

Uzeli su tri mačke za sobarice

I jednog pupavog zeca za kuvara

Da bi u svome domu od salame

Zaveli novi red i bolji kiseonik

Pa su svi zajedno prešli u katoličku veru

I otvorili četvore oči  i jedan palac

Da ih trononožni dragulji ne bi videli

Kako svoja dugmeta gutaju naiskap

I puštaju da im iz bubne opne raste kim

S kim si s tim si pa ti nema spasa

Ako je sedmi puk video svoj buzdovan

Na glavi potpuno ćelavog studenta

Filozofije prava i nažalost i teologije

Kome nema tiše krune od krempite

Ni bolje sudbine od sunđerastog ovna

Za koga su prorekle kilave babice

Da će mu čelo biti okrunjeno kosom

Lepe i bele princeze iz čavke

Ako ta čavka bude dovoljno živela

Da sva njena jaja postanu seda

I da se iz njih izlegu ptičje noge

Na koje će stati kad odraste

I kada pajaci ex cathedra budu rekli

Na pamet i na vrat i na nos

Da je stao na svoje noge

Njegove noge nisu nikada bile dovoljno njegove

Ni njegove vlasi dovoljno vlastite

Ni njegova vlasulja dovoljno pasuljarna

ni njegova truba dovoljno turobna

Tog naime studenta  buzdovanske teologije

                               *

Jedan mali pas i njegova treća tetka

Sastaše se jednog dana sa patlidžanom

Pa se zajedno uputiše duž obale Save

I Save i Dunava pored letećih krava

Pored lepih letećih krava od hartije

Na kojoj je bilo štampano moje poslednje delo

Moje poslednje remek delo u divot-izdanju

Dika mog divota i ćivot moje lepinje

Koje se zove Za Kralja i Otadžbinu

I koje sam pisao pet nedelja u balonu

U saradnji za vernim Julesom Verneom

I dve nedelje u turskom salonu

U saradnji sa stotinu leta

Sedeći na jednoj maloj stoličici

Koju je kupila moja pokojna tetka No 3

Koja je s mojim pokojnim tečom No 4

Išla u Carigrad da kupi stoličicu

Na kojoj je nekad sedio Knjaz Miloš u Latinima

I njegova još pokojnija baba u šalvarama

I na kojoj kad se dosta dugo posedi

Osteti se čudno milje u slabinama

Milje istoriskog otačastvoljublja

Jer u jednoj od tri nožice ove stolice

Sakrivena je trava zvana Rodni kraj

I trava zvana Rodni početak

Koja raste na Veliki petak

A vene kad prođe Mali maj

A jedan veliki klin ispod stoličice

Bio je nekada junak na bojnom polju

I često oko pet sati posle podne

Kada se seti davne prošlosti

Postane isto tako sentimentalan

Kao mali pas i njegova treća tetka

Kao njihova šetnja duž obale Save

I kao genijalne leteće krave

Od listova Za Kralja i Otadžbinu

Koje uče prava i medicinu

I kao ćelava studentska krempita

Koja je pala na oba ispita

Iz teologije i filozofske čavke

I kao svilena kosa male princeze

I kao bradavica na bradi antiteze.

Oceni 5