Životna priča Čarne Ćosić, aktivistkinje NLO- a (1974-2006)
Okto 01 S

Photo: tumblr.com

Lutkice za devojčice

Lutkice za devojčice

Zovem se lezbača, muškarača, pederuša, ćelava

Dlakava, frustrirana, nepokorna, neposlušna,

Nelojalna, veštica, ojađena, ozlojađena,

Gnevna, za revoluciju spremna

Zovem se ciganka, šiptarka, sidašica, rakašica

Zovem se plaćenica, izdajica, prznica, drznica

Alkoholičarka, zavidnica, zavisnica

Zovem se uvek govorim glasno

Zovem se ljubi me strasno

Zovem se volim da me žene jebu

Zovem se volim da me žene jedu

Zovem se živim u tvome gradu vrata do tebe

Zovem se silovana

Zovem se miris ustajale krvi

Zovem se umetnica

Nemam posao

Nemam penziju

Nemam psa

Nemam muža

Ne želim decu...

Zovem se ožiljak

Zovem se imam veliko dupe i male sise

Zovem se ne jedem meso dok ne padne mrak

Imam crno ispod noktiju, jake mišiće

Da, pušim i marihuanu

Ne, ne verujem u naciju

Vozim bicikl i traktor i kamion

Zovem se proleterka

Zovem se ljudi su jednaki

I moraju imati jednako

Zovem se bol

Zovem se povraćam od emocija

Ne verujem u porodicu, državu i civilizaciju

U toplu vodu i centralno grejanje

Zovem se mogu sama

Zovem se najviše volim sama

Zovem se sa mnom je teško biti

Zovem se nemaš se gde skriti

Zovem se beži dok nije postalo ozbiljno

Jer meni je uvek ozbiljno

Zovem se žalim žene na štiklama i u mini suknjama

Zovem se nosim udobnu obuću i staru odeću

Zovem se sere mi se od političke korektnosti

Pravaša, krivaša i teorije praznih priča

Opipljivog nasilja, uniformi, zakona nauke i medicine

Zovem se svinja mi je majka

Ne znam ko mi je otac

Zovem se volim žene, crne crvene i žute žene

Zovem se muzika tutnji, zemlja tutnji, srce tutnji

Zovem se poplava, kuga, grom, pogrom

Zovem se kraj sveta

Zovem se preživljavanje

Zovem se podržavam, ne omalovažavam

Ne mogu nikoga da izdržavam

Zovem se kada me povrediš videćeš krv

Ne cveta cveće, ne dolazi proleće

A onda ćeš najebati

Zovem se skučena, u glavu opaučena

Zovem se ne igram vaše igre

Niste moji gospodari

Ne možete mi ništa prišiti

Ne kupujem novine

Televizor koristim kao saksiju

Zovem se nepravda me uvek boli

Zovem se niko me ne voli te

Zovem se za sebe ustani

Zovem se ne podnosim licemerje

i ne tolerišem laži

zovem se nemoj da me smiruješ

jer može se desiti da te pljunem

zovem se na mene vredi čekati ceo život

a ne jebenih pola sata

zovem se više volim da posmatram ljude

nego da idem u zoološki vrt

zovem se ne piškim u krevet i imam tikove

ne nisam žrtva, ne tražim da me spaseš

ne pokušavaj, odjebi

zovem se sijam od pretrpljenog nasilja

zovem se da me niste mučili

ne bih znala koliko sam jaka

zovem se pod plaštom noći

zovem se nema mi pomoći

zovem se izuću svaku čizmu koja me tlači

dajte da vam vidim lice

i menjaću ovaj usrani svet

a vas ću šutati u dupe

dok ne prestane vaša ravnodušnost

zovem se možete me ubiti

ali me ne možete ućutkati

jer ja sam zlokobni osećaj koji nam čuči

na dnu utrobe.

 

 Na rubu preobražaja

Iz plemena sam žena

Rođenih iz plamena

Muške igre glave nas stajale

i sada smo seme u zemlji

koje čeka proleće

Ne zna se ko ćemo i šta biti

kada do sebe stignemo

 

Plesačica

Devojka sama igra

srce joj kao čigra

oči dva granitna kamena

noge planina stamena

od svoga rođenja pleše

mnoga joj lica se smeše

al’ niko nema hrabrosti

u vratolomnoj igri je omesti

srce joj prazno i puno tuče

konačno pred očima i njoj puče

a smrt duge rukave suče

al ona je ipak

za poslednji ples spremna

sa očiju pade joj koprena

suludo

odigra nadigra

i smrt izigra.

Oceni 5