Lutovac pokidao, Đilas nam se zaljubiška

Nakon što je Barack Obama objavio playlistu ispunjenu pesmama koje je voleo da sluša za vreme svog predsednikovanja, portal Nova S doneo nam je nešto što možda nismo tražili, ali ne znači da nam nije bilo potrebno – playliste srpskih (uglavnom opozicionih) političara.

Obama inače ima običaj da sa javnošću deli muziku koju sluša, a ovoga puta povod je bilo publikovanje prve knjige njegovih memoara „A Promised Land“. Na listi se našla muzika Arethe Franklin, B.B. Kinga, Beyonce, Boba Dylana, Brucea Springsteena, Sade, U2... Reklo bi se da je igrao na sigurno, no to se ne može reći i za naše političare. Njihove liste su suvo zlato i najbolje oslikavaju šarolikost naše političke scene. Ipak, jedan zajednički imenitelj se lako mogao uočiti – „Pada vlada“ Bajage i instruktora, iz filma „Profesionalac“.

Još jedna Bajagina pesma našla se na listi Dragana Đilasa, ali u pitanju nije „Što ne može niko, možeš ti“ i omiljeni stihovi „ubedi me da je život lep, protiv svih pravila i zakona“ iz kampanje DS-a 2012. godine, već klasik „Od kada tebe volim“ sa kultnog albuma „Prodavnica tajni“. Playlista, međutim, u nastavku dobija zanimljiv zaokret, odnosno više njih, pa tako posle Bajage sledi Arsen Dedić i „Zagrli me“ (pohvalno, pohvalno), da bi nas odmah nakon zagrljaja dočekao Marko Bulat i pesma „Ne daj me nikom“.

Potom se vraćamo u bolju prošlost Čobijevom „Lolom“, nakon koje nas Bora Čorba zakucava forsiranjem konjaka iznad crkve Svetog Marka, da bi nas „Tamo daleko“ i limun žut za lečenje mamurluka dokusurili. No, tu nije kraj, nastavljamo živo uz Šerbedžiju & Lošu i „Konjuh planinom“, a poentiramo patriotski, štaviše, u SFRJ-komunističkom stilu – pesmama „Zemljo moja“ Ambasadora i partizanskim evergrinom „Bella, ciao“. Priznajte da se ovome niste nadali. I da ste pomislili da je gledao „La casa de papel“.

Playlista predsednika DS-a Zorana Lutovca u suštoj je suprotnosti sa energijom koju emituje, pa su tu „Sloboda ili ništa“ Partibrejkersa, „Buka u modi“ Discipline kičme, „Totalna revolucija“ Pankrta, „Kurvini sinovi“ Azre... Od EKV-a Lutovac je izabrao pesmu „Zemlja“, naravno, od Parafa „Narodnu pjesmu“... Kada dođete do „The Revolution Will Not Be Televised“ tek ne možete da se otmete utisku da Lutovac želi da nam pošalje neku političku poruku i da je playlistu skrojio samo za javnost, a da privatno ne sluša ništa. Ne nešto drugo. Ništa.

Kroz dveri Boška Obradovića prošli su svi – od Idola do Marinka Rokvića. A između su: Partibrejkersi, Zabranjeno pušenje, Riblja čorba, Električni orgazam, Džakarta, Galija, i to „Kotor“, izvesna grupa Melanholija, a za kraj – narodnjaci: Novica Negovanović, Rade Jorović (naravno, „Žene vole oficire“), Miroslav Ilić, Dobrivoje Topalović, Tozovac, Safet Isović, Silvana Armenulić, i to sa sevdalinkom „A što ćemo ljubav kriti“, koja se danas neretko čita u lgbt-ključu. Zanimljivo i - čestitamo. Playlistu zatvara pomenuti Marinko pesmom simboličnog naziva „I kad me svi zaborave“. Potresno. Nadamo se i istinito.

Sledeći je Nebojša Zelenović, predsednik Zajedno za Srbiju, poznatiji kao bivši gradonačelnik Šapca. Najnovija pesma na njegovoj listi je „Afrika“ Dina Dvornika, a izbor je uglavnom pao na pop, r'n'b, soul, disco, i rock '70-ih i '80-ih. Pohvalno je to što lista nije sastavljena iz populističkih pobuda, pa se čini da ovaj čovek stvarno i sluša to što je napisao da sluša. I na njegovoj listi se mogu naći Partibrejkersi („Hipnotisana gomila“), Bajagina „Od kada tebe volim“, a od EKV-a „Krug“. Neka neko javi našim političarima da EKV pored „Zemlje“ i „Kruga“ imaju i druge pesme.

Dolazimo do Milutina Mrkonjića, na čijem se sedmom mestu nalazi „puno pesama Bitlsa, Dina Martina i Frenka Sinatre“, a na prvom nije Ana Bekuta nego Miroslav Ilić! Bekuta je tek na drugom mestu sa pesmom „Zlatibor“, uz objašnjenje da ga za tu numeru vezuje pripravnički staž na Zlatiboru '65. i '66. Na listi su dalje Lepa Brena, Zdravko Čolić, Elvis i Nat King Cole.

Iako ovo nije takmičenje, došli smo i do apsolutnog pobednika u playlistama. Zoran Živković kao da je sastavljao listu svestan širokog čitalačkog auditorijuma. Revolucionar uvek i svuda, čuvar vatre, večiti borac protiv režima budi se uz, citiramo bez pravopisnih ispravki, „muziku iz protesta 1996 1997 i 2000. godine“. Tu je i nezaobilazna „Pada vlada“.

Kad ne ruši vlast, Živković pomaže drugima, pa tako navodi i muziku iz filma Zona Zamfirova uz opasku „pomogao sam da se snimi“. Podsetimo, muziku je radio Neša Galija, još jedan veliki Nišlija, te je ovaj sudar giganata rezultirao čuvenom kompozicijom „Sinoćke te vido, lele, Zone, gde se premenjuvaš (...) Pod tvoj jelek, tu da zimujem, bele grudi, tu da letujem.“

Živković zaključuje rečenicom: „Inače su mi omiljeni Džimi Hendriks, Azra, EKV i Šaban Bajramović...“ i taman kad pomislite da je sa čitaocima konačno podelio muziku koju zaista sluša, u zagradi nakon što pomene Bajramovića, dodaje: „kome sam pomogao da izda poslednja dva albuma“.

Ispada da ovaj humani revolucionar sluša isključivo društveno-politički angažovanu i muziku izvođača iz Niša KOJIMA JE POMOGAO. Ali, kad pomislite da je u pitanju Zoran Živković, i ne deluje neverovatno da se budi uz bubnjare Dragoljuba Đuričića i „Hej, tvoja zemlja te zove, vreme je, probudi se...“ Možda on to stvarno sluša.

Sanda Rašković Ivić briljira muzičkim izborom i jedina pominje pesme mlađe od 20 godina – „Alejandro“ Lady Gage i „Skyfall“ Adele. Samo kod nje je zastupljena i ozbiljna muzika – Mocart, Šopen, Šostakovič, Čajkovski, Pučini, Rahmanjinov... Tu su i dive Maria Callas i Edith Piaf, kao i mish-mash sačinjen od Staniše Stošića, nezaobilazne Riblje čorbe (valjda je seća na DSS dane), Boba Dylana, Arsena Dedića i, očigledno nezvanične himne opozicije  - „Pada vlada“.

Radomir Lazović iz „Ne davimo Beograd“ prati savremenu regionalnu scenu, uglavnom alternativnu, pa su tako tu Vojko V, Jarboli, Artan Lili, Dječaci, Block Out, Kralj Čačka (koji se pak nije našao u izboru sugrađanina Boška O.), kao i pregršt bendova za koje nismo čuli jer pripadamo trulom mainstreamu.

Liste same za sebe dovoljno govore, toliko da se uredničkoj ruci učinilo da u tekstove ne treba da interveniše nikako, pa ni lektorsko-korektorski, što je ipak bilo neophodno. Pored toga, komentari ispod teksta su urnebesni, većina je oduševljena Lutovcem, a raspoloženje naroda najbolje je sažela izvesna Natalija rečenicom: „Lutovac pokidao, Đilas nam se zaljubiška“. Nisu izostale ni pohvale za Lazovića, Zelenovića i Rašković Ivić. „Sanda sofisticirana i izgledom i posebno muzičkim ukusom“, napisao je neko ko se predstavio kao Analbela.