Opet smrdiš na ribu
Cat 01 S

Photo: Milan Živanović/XXZ

Mačka i tačka

Pripitomljen

Pločice u kuhinji sijaju tako da lako mogu da vidim svoj odraz i popravim brkove. U činiji s vodom davi se muva. Teška od utapanja, crna i mesnata, zuji kao sirena za uzbunu. Satima sam je jurila od spavaće sobe do kuhinje. Onda se negde smirila, pa sam pomislila da je izletela kroz odškrinut prozor. Posmatram je sa zadovoljstvom.

Dok sedim na uglačanom podu, u stanu je neobično tiho. U takvim situacijama moj čovek ume da otvori usta i ispušta visoke tonove. Znam kada se obraća meni, iako ništa ne razumem. Sada leži na krevetu, kao da ga moj lov ne zanima.

Ponovo utrčim u sobu i zaustavim se pored velike lampe. U unutrašnjost valjkastog tela ušla je još jedna muva. Na spoljašnjem delu vidi se samo krilata silueta. Od tog prizora osećam golicanje u stomaku.

Dođem do kreveta. Podignem se na zadnje noge i smestim glavu u otvorenu šaku koja leži na samoj ivici. Ne pomera se. Još nekoliko puta bradom pređem po površini dlana. Onda skočim i sednem mu na grudi. Iz poluotvorenih usta izlazi mrak. Konačno sam ga pripitomila, pomislim. Sklupčam se, spustim glavu na prednje noge i počnem da predem.

Ribarnica

Glavate ribe guraju se u prenaseljenom akvarijumu. Zevaju i priljepljuju usne za staklo.

Usisavanje je za šarana uobičajen način uzimanja hrane. Riba zatvori usta i ispusti vodu kroz škrge. U usnoj duplji se napravi pritisak uz pomoć kog šaran uvlači materiju za koju misli da je mogući plen. Ako receptori za ukus, koji se nalaze na ribljim usnama, na brkovima, unutar cele usne šupljine i škrga, usisani materijal prepoznaju kao hranu, šaran guta. U slučaju da usisani objekti nisu hranljivi, riba ih izbacuje iz usta. Gladnim pokretima ribe kidaju krljušt i gutaju izmet svojih rođaka. Posle par sekundi sadržaj vraćaju u vodu. Zbog toga je u akvarijumu uvek mutno.

Voda je najprljavija u rano jutro, kada je u radnji najveća gužva. Iz žućkaste tečnosti naziru se samo parovi očiju. Pogledi su izbezumljeni, peraja mlitava usled nedostatka prostora za kretanje. Kada se otvore teška vrata lokala i neko prođe pored akvarijuma, ribe se presele u zadnji deo. One najnespretnije ostaju na čelu. Tako postaju prve žrtve.

„Ja bih onog finog, masnog šarana. Vidite, tamo u levom uglu“, kaže gospođa s lisicom oko vrata i pokazuje na ribu.

Mladić u beloj kecelji mrežom izvlači ribu. Položi je na panj i čekićem je udari po glavi. Od toga ga zaboli stomak. Posle radnog vremena obriše podove, zaključa, i krene uz ulicu. Do stana pešači tačno dvadeset minuta.

„Opet smrdiš na ribu“, kaže mu ženski glas dok zaključava vrata.

„To je bila tvoja ideja. Odlična kamuflaža, rekla si čim smo se doselili u ovaj usrani grad“, odgovara joj mrzovoljno.

Onda stane ispred ogledala i pokušava da dohvati nešto na vratu. „Možeš li da mi pomogneš?“, pita je nakon nekoliko neuspelih pokušaja.

U ogledalu vidi i njen odraz. Priđe mu, pomeri kosu koja s potiljka pada na vrat, pronađe malo crno dugme i otkopča ga jednim potezom.  Bleda koža se sruči na pod kao prazan džak. Onda se i on ispruži i protegne rep tako da zauzme celo predsoblje.

Oceni 3