Spustila je pismo pored sebe i pokušavala da zapali cigaretu. “Nema porodice,” odzvanjalo joj je u glavi. “Trebalo je da napravim taj prokleti ajvar.”
Vrata se ponovo otvoriše.
“Ja sam, kevo. Zaboravio sam…”
Nije mogla da se pomeri. On se zaustavio na sredini sobe i posmatrao je pokušavajući da razume nešto iz njenog izraza lica. Nije bilo važno zašto je pročitala, već šta je iz toga razumela.
“E, kevo. Imam nešto da ti kažem…”
